Zlato daje sigurnost, a švajcarski franak stabilnost za štednju i eventualnu zaradu

Kreditna aktivnost u Srbiji u prva dva meseca ove godine zabeležila je blagi rast. Ukupno zaduživanje privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju februara ove godine iznosilo je oko 3.190 milijardi dinara, što je za 0,9 odsto više nego na kraju januara, a 10,3 odsto više nego u istom mesecu prošle godine, pokazuje izveštaj Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Kada je reč o privrednicima, ukupan dug po osnovu kredita u februaru 2021. godine iznosio je oko 1.788 milijardi dinara i uvećan je za 1,4 odsto u odnosu na januar, dok je dug preduzetnika iznosio 68,9 milijardi dinara, što je na istom nivou kao i tokom prvog meseca ove godine.

Dug građana prema bankama tokom februara uvećan je za 0,4 odsto, na oko 1.333 milijardi dinara. Od ukupnih zajmova stanovništvu, gotovinski krediti u februaru su imali rast od 0,4 odsto u odnosu na januar, potrošački su bili manji za 0,4 odsto, zajmovi za refinansiranje su smanjeni za 0,5 odsto, stambeni i krediti za adaptaciju uvećani su za 0,8 odsto, dok su poljoprivredni krediti smanjeni za 2,4 odsto.

S obzirom da inflacija raste i da posledice krize sukoba Rusije i Ukrajine najviše oseća Evropa, pitali smo profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Ljubodraga Savića da li je pogodno vreme za investiranje, zaduživanje i šta je savet privrednicima i građanima, u šta da ulože višak novca, ako ga imaju.

“Što se tiče privrednika, za kratkoročne kredite važi logika da ako zarada koju ostvare prođe kroz neki ciklus – kupovinu sirovine, pravljenje gotovih proizvoda i naplatu robe – pa ostane više novca, onda dug uopšte nije problem”, ističe Savić.

Kada je reč o dugoročnim kreditima i investicijama, naš sagovornik kaže će se mali broj privrednika odlučiti za neke ozbiljnije investicije.

“Nije sada vreme za ozbiljne investicije ukoliko nemaju svoj novac. Ako imaju svojih para, onda će razmišljati da li da ih ulože u proizvodnju, usluge i tako investiraju u svoje preduzeće i poslovne aktivnosti, ili negde da ih štede – da li da kupuju obveznice ili stanove, zlato… Sada svako individualno mora da napravi strategiju”, dodaje Savić.

Prema njegovim rečima, kod građana je situacija potpuno drugačija. Vrlo mali broj njih ima višak novca. Taj broj građana lepo živi i ništa ih ne može iznenaditi. Kakva god kriza bila, objašnjava on, njihovi prihodi, ušteđevine ili stanovi koje rentiraju i razne druge delatnosti koje imaju, dovode to toga da oni mogu da imaju samo smanjene prihode, ali će u suštini živeti isto.

“Ipak, većina građana živi praktično od prvog do prvog u mesecu i oni nemaju šta da štede, ali pod uslovom da neko zaista ima viška novca postoji nekoliko alternativa. U ekonomiji se obično smatra da ako hoćeš nešto da zaradiš na dugi rok, najstabilnija valuta je švajcarski franak, istorijski posmatrano. I među ekonomistima važi isto pravilo, naročito u vreme krize, ako hoćeš da očuvaš novac i eventualno nešto zaradiš to je ‘švajcarac’. Ako, pak, hoćeš u kratkom roku da se kockaš, da zaradiš ili izgubiš puno, onda kupuješ hartije od vrednosti ili akcije”, napominje naš sagovornik.   

Iako Srbi najviše štede u evrima, Savić navodi da kada je evro kao valuta značajno slabiji za štednju nego što je to slučaj sa američkim dolarom.

“Već neko vreme dolar je stabilnija valuta od evra, što je prirodno. Evropa se nalazi u krizi još od 2009. godine, jer većina zemalja nije prošla ozbiljniji oporavak, a ubrzo se loša situacija još produbila. Na sve to, sada se desila i kriza oko Ukrajine, za koju mislim da će, zapravo, najviše pogoditi upravo Evropu. Iako i američki dolar ima oscilacije, ako napravimo gradaciju, ja bih najpre štedeo u švajcarcima, pa u dolarima, a na kraju u evrima”, zaključuje profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić.