Domaći privrednici nedovoljno upoznati sa opcijama saradnje sa dijasporom

Uz podršku Vlade Švajcarske, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) predstavio je danas istraživanje o mogućnostima za veći doprinos privatnog sektora u upravljanju migracijama u Srbiji. Istraživanje pod nazivom „Mapiranje potencijala za uključivanje privatnog sektora u procese upravljanja migracijama: Slučaj Srbije“ sprovedeno je kako bi se utvrdile mogućnosti, motivacija i spremnost privatnog sektora da doprinese ostvarenju ciljeva utvrđenih migracionim politikama u našoj zemlji.

U saradnji sa Privrednom komorom Srbije UNDP je anketirao preko 600 preduzeća u Srbiji i ispitao njihov stav o uključivanju sve prisutnijih cirkularnih migranata, kao i radno sposobne populacije migranata iz trećih zemalja, u rad svojih kompanija.

Takođe, istraživanje se bavilo spremnošću kompanija iz Srbije za jačanje saradnje sa srpskim preduzetnicima u dijaspori.

Povodom predstavljanja Izveštaja, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Srbiji, Ričard Koli (Richard Kohli) napomenuo je da njegova zemlja od 2009. godine ima potpisan ugovor Migracionog partnerstva sa Republikom Srbijom. On je pojasnio da je to poseban oblik bilateralne saradnje u različitim oblastima – od podrške sistema azila do migracija i razvoja.

“Građani i građanke iz Srbije koji žive i rade u inostranstvu, kao i migranti iz trećih zemalja, mogli bi svojim znanjem i veštinama značajno da doprinesu ekonomskom razvoju zemlje. Da bi srpska privreda i društvo iskoristili ovaj veliki potencijal, potrebno je da poslovni sektor bude više uključen u proces upravljanja migracijama“, izjavio je Anas Karman (Anas Qarman), zamenik stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji.

Istraživanje je pokazalo da su privrednici u Srbiji nedovoljno upoznati sa mogućnostima saradnje sa privrednicima u dijaspori – njih 66 odsto.

Na pitanje u kojim oblastima i na koji način bi mogli da sarađuju sa preduzetnicima iz dijaspore kako bi doprineli društveno-ekonomskom razvoju svoje lokalne zajednice, samo 34 odsto privrednika je dalo odgovor. Oni kao najpotrebniju vide saradnju u plasiranju proizvoda i usluga, prenosu znanja, iskustava, ideja i inovativnih tehnologija.

Oblasti u kojima bi sarađivali sa dijasporom su: ekologija – uključujući reciklažu i obnovljive izvore energije, poljoprivreda, informaciono-komunikacione tehnologije, turizam, kultura, trgovina, infrastruktura i građevinarstvo.

Takođe, veliki broj privrednika nije upoznat sa radnim kvalifikacijama migranata i mogućnostima njihovog zapošljavanja u Srbiji – 82,5 odsto ispitanika.

Međutim, 60 odsto anketiranih privrednika iskazalo je spremnost da radno angažuje migrante, a 31 odsto da im omogući obuku.

Među obukama koje su spremni da ponude za migrante dominiraju poslovi koji zahtevaju nivo srednje stručne spreme, kao što su: vodinstalater, profesionalna higijena, tesar i zidar, stolar, trgovac, mehaničar, geronto-domaćica, pekar i slično. U manjem obimu privrednici su naveli obuke u IT sektoru, farmaciji, stomatologiji, zdravstvu, grafičkom dizajnu.

Pokazalo se i da su vlasnici i direktori preduzeća koji imaju iskustvo rada u inostranstvu obavešteniji o mogućnostima za saradnju sa dijasporom, kao i da su u većem broju upoznati sa kvalifikacijama migranata i spremniji da ih zaposle.

Kako zaključuje ovo Istraživanje, veće uključivanje privatnog sektora u upravljanje migracijama bi pomoglo Srbiji da se lakše izbori sa dva velika izazova sa kojima se suočava na nacionalnom i lokalnom nivou. Najpre, da odgovori na potrebu za razvojem konkurentnosti i ekonomije bazirane na znanju i inovacijama, uprkos tome što doživljava smanjenje radno sposobnog stanovništva usled emigracije i starenja populacije. Zatim, to bi doprinelo da gradovi i opštine u Srbiji iskoriste pojačan intenzitet migracija sa kojima se susreću od 2015. godine za razvoj lokalne privrede.