Afrička kuga u zamrznutom mesu može da preživi oko tri godine

Zbog afričke kuge u Srbiji je od početka godine eutanazirano skoro 20.000 svinja. Ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković je na sednici štaba za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje bolesti afričke kuge svinja (AKS) ukazala na ohrabrujući podatak da je broj jedinica lokalne samouprave gde je registrovana bolest ostao isti i precizirala da je zaraza do danas potvrđena na teritoriji 32 opštine u 13 upravnih okruga.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da će ova bolest dokrajčiti i onako posrnulo stočarstvo u Srbiji.

Argoanalitičar Branislav Gulan upozorava da bez pronalaska vakcine protiv afričke kuge nije moguće suzbiti bolest koju prenose divlje svinje.

“Ukoliko se virusom zarazi samo jedna životinja treba na human način uništiti celokupno stado i ostala u okolini. Ne postoji opasnija i lukavija bolest pošto virus može dugo da boravi u krvi, a da se ne primeti da su svinje zaražene. Zato je potrebno dugo primenjivati sistem organizovane kontrole tova. To podrazumeva da se životinje drže u zatvorenom prostoru, izolovane i da ljudi koji ih hrane imaju zaštitnu opremu i odeću”, objašnjava naš sagovornik.

Analize pokazuju da virus AKS-a u hlađenom mesu preživljava 110 dana, zatim u koži i masti svinja 300 dana, a u zamrznutom mesu čak 1.000 dana.

Profesor dr Dejan Krnjaić, ekspert UN objašnjava da virus opstaje i u osušenom mesu 30 dana, salamuri 182 dana, a u sušenom mesu čak 300 dana.

“Posle pojave AKS uginuće svinja nastupa od infekcije u roku od do šest do devet dana. Odmah ugine od 90 do 100 odsto svinja. Afrička svinjska kuga se sporo širi, ali dugo ostaje. Za ovu bolest za sada ne postoji vakcina. Prevencija se zasniva na zaštiti od virusa zdravih životinja i eliminisanju inficiranih. Kod njegove pojave najbolje je humano uništiti svinje u tom mestu, ali i u okolini”, navodi Krnjaić.

Afrička kuga – bolest sendviča

Kada je u pitanju klasična kuga svinja, vakcina postoji i u Srbiji se primenjivala četvrt veka. Godišnje se u našoj zemlji dve i po decenije za njen uvoz trošilo po 25 miliona dolara.

“Vakcinisanje protiv klasične kuge prestalo je krajem 2019. godine. Međutim, afrička kuga svinja je mnogo komplikovanija, to je takozvana “bolest sendviča”, jer nju može da prenese i svaki turista preko hrane koju je poneo iz nekog dela sveta, ukoliko dođe do zaraze. Jer, ako posle toga zaražena hrana završi pored puta ili na neki drugi način dođe u kontakt sa svinjama, one mogu da se zaraze”, kaže Branislav Gulan.

Treba istaći da bolest nije zoonoza, odnosno ne može da prouzrokuje infekciju kod ljudi. Smatra se da su za izazivanje bolesti odgovorne divlje svinje.

“Problem je što virus ima visoku otpornost, može da se nađe i u prerađevinama, ali i da mesecima preživi u leševima životinja. Bilo koja država u kojoj se uzgajaju svinje u riziku je od pojave afričke kuge svinja. Sektor tova svinja na sitnim privatnim gazdinstvima, sa niskim nivoom biosigurnosti, naročito je ugrožen. Kako trenutno nema efikasne vakcine ili lečenja, najbolja strategija protiv AKS za države ili zone koje su i dalje slobodne od bolesti je sprečavanje ulaska virusa putem poboljšane kontrole granice, adekvatnog podizanja svesti i poboljšanja biosigurnosti”, navodi naš sagovornik.

Uticaj na cene

U prošloj godini je u Srbiji, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, registrovano oko 2,9 miliona svinja. Od tog broja dve trećine životinja su tovili mali farmeri u čijim oborima je bilo do deset svinja.

“Takvih je u Srbiji od ukupnog broja čak 67 odsto. Da bi se rešio problem u tim gazdinstvima potrebno je uskladiti propise i kategorisati komercijalne farme i one koje to nisu, jer su mala gazdinstva najveća žarišta za pojavu AKS-a”, ocenjuje Gulan.

On ističe da trenutno raspoloživi resursi proizvodnje u Srbiji ne pokrivaju domaće potrebe, a da će afrička kuga dodatno uticati na značajno smanjenje stočnog fonda, a samim tim I na cene mesa.

Proizvođači upozoravaju da će cene svinjetine rasti jer se zdrave svinje prinudno kolju iz straha od afričke kuge, a bolesne uništavaju, pa će ponuda biti smanjena.

Vlasnici farmi svinja u Srbiji ocenili su da će svinjsko meso narednih meseci poskupljivati, i da će prasetina za Novu godinu koštati 1.000 dinara po kilogramu, čak i ako država dozvoli uvoz, jer cena raste i u Evropi zbog smanjene ponude.