Da li Srbiji preti nestašica mleka zbog pojave aflatoksina?

Vest da je kompanija Imlek isključila nekolicinu farmi iz otkupa sirovog mleka usled povišenog nivoa aflatoksina, bez obzira na to što taj broj nije visok, izaziva zabrinutost jer je Srbija, zbog klimatskih uslova, veoma pogodno podneblje za širenje te kontaminacije opasne po zdravlje ljudi, smatra domaća stručna javnost.

Imlek je nedavno saopštio da je pojedinim proizvođačima u Srbiji privremeno otkazao otkup mleka koje u sebi sadrži veće količine aflatoksina od propisanih, što je utvrđeno na osnovu kontrola internih i eksternih laboratorija.

U skladu sa zakonskim rešenjima, Imlek je farmama dao instrukcije preduzimanja mera radi otklanjanja neusaglašenosti kvaliteta i prilagođavanja plana ishrane životinja, nakon čega će svim farmama koje povrate kvalitet u zakonske okvire biti nastavljen otkup, piše Danas.

Iz kompanije podsećaju da će obustava otkupa sirovog mleka biti na snazi “bez obzira na posledice i pritiske sa kojima će se eventualno suočiti, a sve sa ciljem obezbeđivanja najvišeg kvaliteta, bez izuzetaka za bilo koje farme čije mleko nije u skladu sa uredbama zakona”.

“Strogo poštovanje Pravilnika za bezbednost hrane Republike Srbije jedan je od postulata kompanije Imlek, koja kontinuirano radi na unapređenju sistema upravljanja kvalitetom i boljem i zdravijem savremenom životu stanovnika Srbije”, navode iz kompanije Imlek.

Dobar poznavalac zbivanja u domaćoj mlekarskoj industriji kaže da se sa problemom viška aflatoksina u mleku susreću i druge mlekare, ali dodaje da nije reč o velikim količinama.

“Dešava se da farmeri predaju za otkup mleko koje je kontaminirano aflatoksinima. Da li je ispravno za korišćenje se proverava u laboratorijama i ako su rezultati na nedozvoljene količine aflatoksina pozitivni to mleko se ne prima na obradu u mlekaru. Takvih slučajeva ima, ali treba naglasiti da nisu rasprostranjeni. Takođe, nisu sve količine mleka koje proizvođači nude za otkup zaražene već samo određene. Sve do oglašavanja Imleka po ovom pitanju nije bilo slučajeva otkazivanja otkupa mleka, ali iz saopštenja te kompanije se može videti da je reč o meri koja je privremena, u slučaju da se u međuvremenu eliminiše nedozvoljena količina aflatoksina”, objašnjava stručnjak.

On dodaje da je osnovni problem što se stočna hrana, kada je reč o proizvođačima mleka, ne čuva u adekvatnim higijenskim uslovima usled čega nastaje kontaminacija.

“Problem se dodatno povećava time što je aflatoksinima bio zaražen i kukuruz koji su pre par meseci proizvođači dobili kao pomoć države. Ipak, iako je višak aflatoksina u mleku u Srbiji redovna pojava u ovom trenutku se ne radi o raširenoj pojavi. Drugim rečima, ne može se dogoditi da to izazove nestašicu mleka proizvedenog u zemlji”, objašnjava stručnjak.

Sa njegovim miišljenjem slaže se ekspert za poljoprivredu Vojislav Stanković, ali istovremeno i upozorava da je naša zemlja pogodno tle za povećanu količinu aflatoksina u mleku te da stoga treba poboljšati mere za sprečavanja širenja te kontaminacije.

“Do povećanja nivoa aflatoksina u mleku koji zakonski nije dozvoljen dolazi usled klimatskih uslova, odnosno konkretno kada su temperature visoke. U našim krajevima su prisutne velike vrućine i suše, i sve je više takvih dana usled klimatskih promena. To pospešuje pojavu aflatoksina u mleku u zabranjenim količinama. Ne verujem, jer je rečeno da se radi samo o manjem broju farmera, da se Srbija suočava sa širenjem kontaminacije mleka aflatoksinima koja bi mogla da dovede do nestašice mleka, kada je reč o domaćoj proizvodnji. Ipak, s obzirom na to da je mleko sa povećanim prisustvom aflatoksina opasno po ljudsko zdravlje treba činiti sve da se ta pojava suzbija. Da bi se to ostvarilo potrebno je da država obezbedi veće subvencije za poljoprivredne proizvođače kako bi oni mogli da se snabdeju sredstvima i primenjuju efikasne mere zaštite kako u procesu proizvodnje tako i kada je reč o pravilnom čuvanju stočne hrane”, naglašava Stanković.

Struka ističe da se pojava aflatoksina u hrani suzbija sprečavanjem pojave truleži klipa kukuruza koji prouzrokuje gljiva “Aspergillus flavus” kako tokom vegetacije, tako i tokom skladištenja.

U sklopu toga, potrebno je sprovesti mere za suzbijanje kukuruznog plamenca, štetočine koja pravi oštećenja na klipu kukuruza i time stvara ulazni prostor za nastanak infekcije. Potreban je i pravilan izbor hibrida kao i primena drugih agrotehničkih mera koje doprinose očuvanju vlage u zemljištu tokom gajenja kukuruza.

Da bi se sprečila kontaminacija aflatoksinima, neophodno je da se kukuruz optimalne vlažnosti čuva u očišćenim skladištima i silosima, higijenski pripremljenim za čuvanje novog prinosa. Smanjenje kontaminacije mleka može da se postigne putem dodataka u ishrani životinja koji suzbijaju toksine, poput zeolita i drugih.