Domaća inovacija efikasno uništava varou, bez prisustva pčelara

Iz godine u godinu pčelari tokom zime beleže pomor u košnicama zbog prenamnoženosti varoe. U pitanju je invazivna parazitska bolest larvi, lutki i odraslih pčela, koju izaziva grinja (krpelj) Varroa jacobsoni. Hrane se hemolimfom pčele, a na odrasloj jedinki može se naći i do 50 krpelja.

Promene u pčelinjoj zajednici zapažaju se tek kada je napadnut veliki broj odraslih pčela.

“Napadnute pčele su jako uznemirene, brzo se kreću po saću, vrte se u krug, izlaze na poletaljku i tu uginu. Oštećene pčele kraće žive. Odrasle pčele izlegle iz zaraženog legla su sitne, krila i noge su nepravilno razvijeni, trutovi ne mogu da oplode maticu. Larve pčele napadnute krpeljom mogu da izađu iz ćelije i padnu na podnjaču u košnici. Na poklopljenom leglu vide se nepravilne rupice na poklopcima, a poklopci budu naborani”, pojašnjava na forumu PSSS Ivica Tomić iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Vranje.

Za suzbijanje varoe primenjuju se različiti apitehnički postupci kao što su biološke metode i hemijska sredstva (akaricidi).

“Najsigurniji način suzbijanja varoe je hemijskim sredstvima. U svetu se koristi veliki broj preparata, trebalo bi primenjivati samo one proverene i koji se nalaze na listi dozvoljenih. Po načinu dejstva delimo ih na preparate za zadimljavanje,raspršivanje i isparavanje”, navodi Tomić.

Druga vrsta krpelja ovog roda je Varroa destructor. Ona je, kako na forumu navodi mast.inž.polj. Nenad Stefanović iz PSSS Leskovac, promenila celi tok pčelarstva. Kada društva budu inficirana, širenje bolesti dobija brz tempo, pa netretirana društva brzo uginjavaju, najčešće zimi. Jačina zaraze zavisi od klimatskih faktora, brojnosti pčela, hrane.

“Varroa destructor koja se sprema za prezimljavanje otpornija je u odnosu na krpelje koji žive tokom proleća i leti. Prenose je pčele, a izvor su zaražena pčelinja društva, paketni rojevi, matice, kontakti sa zaraženim pčelama na ispaši. Pri visokom stepenu zaraženosti (preko 20 krpelja na 100 pčela u košnici) u kasno leto i jesen uočava se uginuće legla, izbacivanje iz košnica uginulih trutovskih i pčelinjih larvi, mladih pčela i trutova”, pojašnjava Stefanović.

Ističe da je period avgust-septembar moment kada se primećuje da su pčele uznemirene, imaju pojačano zujanje, izletanje iz košnica, a zaražena društva uginjavaju već početkom zime.

“Sada kada nema više trutovskog legla ona prelazi u radiličko, što je uzrok velikog broja oštećenih pčela, a to su zimske pčele koje treba da podnesu sav teret prezimljavanja. Varoa izaziva sekundarnu virusnu infekciju tako da pčele u kojima je virus aktivan mogu, pre nego što uginu, inficirati larve i to prilikom nege legla (žlezdanog sekreta) prilikom ishrane”, napominje Stefanović.

I njegov savet su biološki i hemijski tretmani, a napomine da ih je vrlo bitno sprovoditi tako da inficiranost društva ne pređe tri odsto, jer se, kako kaže, nikada 100 odsto ne može očistiti.

Inovativno rešenje za otklanjanje varoe u organskom pčelarstvu

„Za zdrav svet nam trebaju zdrave pčele” moto je kompanije Eco Hive, iz Beograda koja se bavi automatizovanim otklanjanjem varoe u organskom pčelarstvu, a njihov poduhvat podržao je i Fond za inovacionu delatnost.

Pružaju efikasano, ispitano i provereno rešenje za najveći problem modernog pčelarstva na prirodan, organski i bezbedan način.

“Naša inovacija predstavlja drastičan pomak u tretmanu varoe koji ispunjava uslove za organsko pčelarstvo. Dosadašnji primitivni tretman mravljom kiselinom koji je iziskivao fizičku prisutnost pčelara na pčelinjaku na svakih nekoliko dana u periodu od 20 dana dva puta godišnje automatizovali smo i uprostili tako da naš uređaj sve tretmane obavlja umesto pčelara potpuno autonomno. Pored same automatizacije podigli smo efikasnost tretmana sa dosadašnjih 70 odsto na 99,4 odsto uz pomoć proračunavanja najpovoljnijeg trenutka za izvršenje tretmana a koje uređaj sam utvrđuje pomoću spoljašnjih senzora”, kaže za Biznis.rs direktor kompanije Nikola Teomirović.

Pčelari su i ove godine doživeli veliki pomor pčela zbog varoe, a naš sagovornik smatra da je jedan od razloga i nemarnost pčelara. Zakasneli tretman u toku godine doveo je do povećanih gubitaka, ali i stvaranje razistentnosti varoe na određene aktivne supstance koje pčelari koriste već godinama.

“Ovde ističemo da mravlja kiselina koju mi koristimo odstupa od te prakse i varoa ne može da stvori rezistentnost na nju. To pokazuje činjenica da sama pčela luči određenu količinu mravlje kiseline koja je prisutna i u medu i da varoa može da stvori rezistentnost za period od 50 godina koliko je na našim prostorima sigurno bi je do sada već stvorila. Na pčelinjaku koji je prošle sezone koristio isključivo mravlju kiselinu za borbu protiv varoe gubici su iznosili 1,67 odsto, a sve do pet odsto je i više nego prihvatljivo”, objašnjava Teomirović.

Dosadašnju verziju uređaja plasiraju na tržištu Srbije i Evropske unije, a veoma su zahvalni EEN mreži preko koje pronalaze distributere za nova tržišta. U planu je izrada unapređene verzije uređaja pošto dosadašnja može da pokrije do 30 košnica, a planirano je da kapacitet poraste na preko 70 i cenovno bude prihvatljivija.

“Za ovaj poduhvat nam je potrebna nova runda investicija koju žarko očekujemo. Dokazali smo da proizvod startap tima Eco Hive, koji su započela dva srednjoškolca, može da izađe na međunarodno tržište”, poručuje Nikola Teomirović.