Najočigledniji gubitnici Brexita

Teško je reći ko je najveći gubitnik Brexita, ali britanski ribari verovatno su najočigledniji primer gubitnika. Apsurdno je da je baš među ribarima Brexit imao skoro apsolutnu podršku. Procenjuje se da je više od 90 odsto njih glasalo za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije.

Očekivali su da će profitirati od toga, da će biti svoji na svome, bez „uljeza“ u svojim teritorijalnim vodama, a danas se u većini kaju zbog svog izbora.

Prema istraživanju koje je objavio Politico, izvoz ribe iz Velike Britanije u EU, koja je njeno najveće tržište, opao je za 83 odsto od januara 2021. godine. Situacija je dodatno pogoršana tokom pandemije, a nedostatak radne snage postao je hroničan. Procenjuje se da je prošle godine izlovljeno 15.000 tona ribe manje zbog manjka osoblja.

Preliminarne ekonomske procene industrijskog tela Seafish, pokazuju da je broj aktivnih ribarskih plovila i radnih mesta u ribarskoj industriji opao za šest procenata u periodu posle Brexita, u odnosu na njihov broj tokom 2019. i 2020. godine. U 2021. godini Velika Britanija je imala 10 odsto manje registrovanih ribarskih plovila i 11.000 ribara manje nego 10 godina ranije.

Da Brexit nije ono što su zamlišljali britanski ribari govore mnoga njihova svedočanstva u kojima navode da su ih političari izdali, kao i da su im uoči izlaska iz EU govorili ono što su želeli da čuju, a ne istinu. Zemlje EU sa obalom i ribarskom industrijom tretiraju ribu kao zajednički resurs, a Evropska komisija utvrđuje godišnji ukupan dozvoljeni ulov i distribuira dozvole članicama. Zemlje članice imaju mogućnost da međusobno razmenjuju kvote za ulov.

Britanski ribari bili su nezadovoljni kvotama koje je određivala EK, smatrajući da su oštećeni strogim pravilima o smanjenim kvotama izlova. Međutim, smanjenje kvota bilo je neophodno, kako bi se obnovio riblji fond. Zbog prekomernog izlova zalihe bakalara u Severnom moru iscrpljene su do 2006. godine za 84 odsto. Britanski ribari danas se čude sami sebi što su kvote doživljavali kao katastrofu, navodeći da su prevideli da su svoj ulov prodavali u EU, a to je bilo vredno prihvatanja kompromisa.

Jedan od britanskih ribara rekao je da se oni danas osećaju kao „ćurke koje su glasale za Božić“, ističući da je bilo veoma naivno sa njhove strane što su poverovali obećanjima da će imati „najbolje od dva sveta“, odnosno od samostalnosti, ali i od EU. Uveravanja da će posao procvetati kada ponovo sami budu određivati kvote svog ulova pokazale su se kao prazne priče.

Među 10 najvećih neistina u vezi sa Brexitom, New European je uvrstio izjavu tadašnjeg britanskog premijera Borisa Džonsona (Boris Johnson) iz 2016. godine, koji je rekao da će London moći da preuzme kontrolu u vodama Velike Britanije, postavi svoju politiku ribolova i podrži domaće ribare. Iako se tehnički može tvrditi da London sada ima kontrolu nad svojim vodama i propisuje sopstvenu politiku ribolova, praktično se riba ulovljena u britanskim vodama i dalje izvozi u EU, a jede se riba iz uvoza.

Budući da je Velika Britanija sada izvan EU, a samim tim i izvan Zajedničke politike ribarstva, sav izvoz sa Ostrva mora da ima zdravstvene sertifikate, sertifikate o ulovu i carinske deklaracije. Procedure za dobijanje potrebne izvozne dokumentacije uglavnom traju predugo da bi mogla da se izveze sveža, tek ulovljena riba ili školjke.

Dodatni troškovi pribavljanja dokumentacije uveliko nadmašuju korist od većih kvota koje sada imaju britanski ribari, pa zbog Brexita gube oko 80 miliona funti godišnje. Stroga imigraciona pravila takođe utiču na manjak radne snage, pa je to postao problem, jer je premalo Britanaca koji žele posao u fabrikama za preradu ribe.

Britanska vlada u maju je tiho, kako navodi Financial Times, dozvolila većem broju radnika iz inostranstva da se zaposle u ribarskoj industriji na Ostrvu. Otvaranje vrata Velike Britanije za hiljade radnika iz inostranstva analitičari ocenjuju kao vladino prećutno priznanje da Brexit nije doprineo procvatu u ovom sektoru, kako su obećavali Džonson i drugi aktivisti 2016. godine u vreme referenduma o napuštanju EU.