Korišćenje hlorpirifosa ograničeno u Srbiji

Voće koje je iz EU vraćeno zbog pesticida može da se nađe na domaćem tržištu

AgrobiznisIzdvajamo

15.8.2023 13:01 Autor: Ljiljana Begović 21

Voće koje je iz EU vraćeno zbog pesticida može da se nađe na domaćem tržištu Voće koje je iz EU vraćeno zbog pesticida može da se nađe na domaćem tržištu
Breskve domaćeg proizvođača vraćene su sa granice sa Hrvatskom zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifosa. Prijavljeni pesticid je zabranjen u EU, dok je u Srbiji... Voće koje je iz EU vraćeno zbog pesticida može da se nađe na domaćem tržištu

Breskve domaćeg proizvođača vraćene su sa granice sa Hrvatskom zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifosa.

Prijavljeni pesticid je zabranjen u EU, dok je u Srbiji njegovo korišćenje dozvoljeno samo za one koji gaje šećernu repu.

Iz Ministarstva poljoprivrede Srbije rečeno je da je u toku analiza uzorka sporne pošiljke.

Magistar zaštite bilja Milivoje Pavlović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je na granici verovatno vršena analiza, jer je upotreba hlorpirifosa zabranjena od 2019. godine u zemljama EU.

“Pre godinu dana ova hemikalija je bila dozvoljena u Srbiji za uništavanje štetočina pri gajenju šljive i ratarskih kultura. Međutim, sada je zabranjen i u Srbiji osim za prskanje šećerne repe jer poljoprivrednici nemaju rešenje protiv repine pipe. Ministarstvo poljoprivrede je ciljano odobrilo uvoz ovog pesticida, ali uvek postoji mogućnost da je neko prskao breskvu, višnju, trešnju, sve ono što ne bi smelo. Ili da su nekome ostale zalihe hlorpirifosa koje je sada iskoristio”, objašnjava Pavlović.

Na pitanje šta se dešava sa tovarima voća koje je vraćeno, da li se uništava ili se prodaje na domaćem tržištu, naš sagovornik kaže da ako je preparat dozvoljen u Srbiji vraćeni proizvodi mogu da se dalje prodaju ovde.

“Ako preparat nije dozvoljen, što je ovde slučaj to znači da će breskve koje su vraćene iz Hrvatske sigurno biti uništene”, isitče naš sagovornik.

Foto: Pexels.com

Evropska agencija za sigurnost hrane je još 2019. godine izrazila zabrinutost zbog mogućih genotoksičnih uticaja, kao i potencijalnih neuroloških uticaja tokom razvoja prilikom kontakta sa hlorpirifosom. Taj stav potkrepljen je podacima koji ukazuju na štetan uticaj tog preparata na zdravlje dece.

Ovaj insekticid u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka, a brojna istraživanja su se u međuvremenu bavila dokazivanjem njegove povezanosti sa genetskim oštećenjima, probavnim smetnjama, pojavom kancera, muške neplodnosti.

Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, Pavlović kaže da postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.

“Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati“, kaže Miloje Pavlović.

Naš sagovornik ističe da nestručnom primenom pesticidi mogu da ugroze biljke, životinje, pre svega insekte, pa čak i ljude.

“To su otrovi i ako se koriste nestručno mogu da naprave veliku štetu. Svako ko hoće da primeni određeni pesticid je obavezan da detaljno pročita uputstvo za primenu. Ako se primenjuje neki preparat postoji radna karenca na toj površini, gde je određeno da sat-dva ili dan-dva niko ne sme da boravi na površini koja je tretirana pesticidima. Ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava ne može doći do problema, odnosno sve je bezbedno”, zaključuje magistar zaštite bilja.

  • jevtić

    15.8.2023 #1 Author

    Neverovatno….

    Odgovori

  • Maky

    15.8.2023 #2 Author

    Samo nam jos to fali….

    Odgovori

  • SHALIMAR

    15.8.2023 #3 Author

    Nista me ne iznenadjuje,mi godinama jedemo kroz hranu otrove…

    Odgovori

  • Jj992

    15.8.2023 #4 Author

    Bas lepo…

    Odgovori

  • DOBRILA

    16.8.2023 #5 Author

    Nas vise nista ne treba da cudi, ocigledno kod nas sve to moze..

    Odgovori

  • SUNCE

    16.8.2023 #6 Author

    To bi stvarno bilo nekorektno da država ne naredi proizvodjacima da unište takvo voće. S druge strane to je tesko i kontrolisati i realno je velika opasnost da sde to desi.

    Odgovori

  • SENSEI

    16.8.2023 #7 Author

    U zemlji seljaka sve je više hemije, a sve manje organske proizvodnje

    Odgovori

  • Dux011

    16.8.2023 #8 Author

    Uzas…

    Odgovori

  • AJA

    16.8.2023 #9 Author

    Samo nam je jos ovo trebalo

    Odgovori

  • HEPO

    17.8.2023 #10 Author

    Ko zna cime se sve trujemo

    Odgovori

  • LEBRON

    17.8.2023 #11 Author

    Eto kada nase nemamo

    Odgovori

  • SABRINA

    17.8.2023 #12 Author

    Sve je definisano, šta se sme a šta ne ali da li se u praksi svi pridržavaju pravila koja bi trebalo da poštuju.

    Odgovori

  • STEPA

    18.8.2023 #13 Author

    To sigurno nije prvi put.

    Odgovori

  • Boki köln

    19.8.2023 #14 Author

    Kada sam ovde u Nemackoj procitao da se svake dve godine menja pilece meso iz ratnih rezervi zaledjeno, staro se prodaje u Balkanskim Drzavama po prostupacnim cemama, a magacini ratnne rezerve se pune svezim smrznutim mesom.

    Odgovori

  • MODESTY

    19.8.2023 #15 Author

    Kod nas moze sve ocigledno

    Odgovori

  • mile

    20.8.2023 #16 Author

    Sve to mi vec jedemo….

    Odgovori

  • Brana

    20.8.2023 #17 Author

    Strašno

    Odgovori

  • colorida_cielo

    20.8.2023 #18 Author

    Pošto je taj preparat dozvoljen u Srbiji, voće koje konzumiramo može biti zagađeno, jer nas način uzgajanja voća nije usklađen sa evropskim, dok ne podignemo način uzgoja voća na zdraviji način jescemo nezdravo voće.

    Odgovori

  • PIKSI

    20.8.2023 #19 Author

    Nema dalje. ..uzas

    Odgovori

  • CIGI

    20.8.2023 #20 Author

    Ko zna koliko smo ga do sad pojeli… strasnooo

    Odgovori

  • DASHA

    6.9.2023 #21 Author

    Verovatno se vec naslo

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.