Voće koje je iz EU vraćeno zbog pesticida može da se nađe na domaćem tržištu

Breskve domaćeg proizvođača vraćene su sa granice sa Hrvatskom zbog visokog nivoa pesticida hlorpirifosa.

Prijavljeni pesticid je zabranjen u EU, dok je u Srbiji njegovo korišćenje dozvoljeno samo za one koji gaje šećernu repu.

Iz Ministarstva poljoprivrede Srbije rečeno je da je u toku analiza uzorka sporne pošiljke.

Magistar zaštite bilja Milivoje Pavlović u razgovoru za Biznis.rs kaže da je na granici verovatno vršena analiza, jer je upotreba hlorpirifosa zabranjena od 2019. godine u zemljama EU.

“Pre godinu dana ova hemikalija je bila dozvoljena u Srbiji za uništavanje štetočina pri gajenju šljive i ratarskih kultura. Međutim, sada je zabranjen i u Srbiji osim za prskanje šećerne repe jer poljoprivrednici nemaju rešenje protiv repine pipe. Ministarstvo poljoprivrede je ciljano odobrilo uvoz ovog pesticida, ali uvek postoji mogućnost da je neko prskao breskvu, višnju, trešnju, sve ono što ne bi smelo. Ili da su nekome ostale zalihe hlorpirifosa koje je sada iskoristio”, objašnjava Pavlović.

Na pitanje šta se dešava sa tovarima voća koje je vraćeno, da li se uništava ili se prodaje na domaćem tržištu, naš sagovornik kaže da ako je preparat dozvoljen u Srbiji vraćeni proizvodi mogu da se dalje prodaju ovde.

“Ako preparat nije dozvoljen, što je ovde slučaj to znači da će breskve koje su vraćene iz Hrvatske sigurno biti uništene”, isitče naš sagovornik.

Evropska agencija za sigurnost hrane je još 2019. godine izrazila zabrinutost zbog mogućih genotoksičnih uticaja, kao i potencijalnih neuroloških uticaja tokom razvoja prilikom kontakta sa hlorpirifosom. Taj stav potkrepljen je podacima koji ukazuju na štetan uticaj tog preparata na zdravlje dece.

Ovaj insekticid u upotrebi je još od šezdesetih godina prošlog veka, a brojna istraživanja su se u međuvremenu bavila dokazivanjem njegove povezanosti sa genetskim oštećenjima, probavnim smetnjama, pojavom kancera, muške neplodnosti.

Kada je reč o vrstama pesticida koji se koriste u Srbiji, Pavlović kaže da postoji lista koju Uprava za zaštitu bilja svake godine ažurira.

“Na tržištu su prisutni kvalitetni preparati multinacionalnih kompanija kao što su Bayer, BASF, Syngenta, ali postoje i generici koji se proizvode od aktivnih materija iz Kine i Indije. Svi oni koji su u prometu imaju dozvole od ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zaštitu bilja. Postoji jasna zakonska regulativa od uvoza do proizvodnje, odnosno prometa, koju bi trebalo tačno ispoštovati“, kaže Miloje Pavlović.

Naš sagovornik ističe da nestručnom primenom pesticidi mogu da ugroze biljke, životinje, pre svega insekte, pa čak i ljude.

“To su otrovi i ako se koriste nestručno mogu da naprave veliku štetu. Svako ko hoće da primeni određeni pesticid je obavezan da detaljno pročita uputstvo za primenu. Ako se primenjuje neki preparat postoji radna karenca na toj površini, gde je određeno da sat-dva ili dan-dva niko ne sme da boravi na površini koja je tretirana pesticidima. Ukoliko se proizvođači pridržavaju uputstava ne može doći do problema, odnosno sve je bezbedno”, zaključuje magistar zaštite bilja.