ESG postaje deo svih poslovnih strategija

ESG standardi, odnosno Environment-Social-Governance, su jako značajni i mislim da je ovo jedno od važnijih poslovnih pitanja i odluka trenutno. ESG je deo svih poslovnih strategija i svi u poslovnom svetu se bave ovom temom. Razlozi su različiti, a među njima su i različita obećanja koja su velike korporacije i poslovni svet kao takav dali da će dostići karbonsku neutralnost do određenog perioda, što povlači mnoga dodatna pitanja. Druga stvar je što se nameće obavezno izveštavanje koje se tiče ESG-a i ne postoji mogućnost da se izbegne takva obaveza. Cilj ESG izveštavanja je da se na transparentan način pokaže šta i na koji način jedna kompanija radi da bi odgovorila izazovima koje nameće ESG.

Ovako Biljana Bogovac, rukovodeća partnerka kompanije PwC za Srbiju i Crnu Goru objašnjava značaj ESG standarda, koji su trenutno jedna od najaktuelnijih tema u poslovnom svetu. U razgovoru za Biznis.rs ona objašnjava kako će izgledati ovo nefinansijsko izveštavanje i revizija tih izveštaja, koji su glavni ciljevi ESG platforme i koliko srpske kompanije razmišljaju o ovoj novoj obavezi. Razgovarali smo i o novim zakonima o reviziji i računovodstvu i o elektronskim fakturama, kao i o poslovanju kompanije PwC u Srbiji.

– Izveštavanje je samo rezultat rada na ESG-u, a to zahteva da se na najvišim nivoima – nivou upravnih i izvršnih odbora – diskutuje o tome i da se poslovne strategije postave tako da obuhvataju ESG i da odgovaraju na te zahteve. To je važno zato što se meri i kvalitet izveštavanja i tražiće se nezavisne potvrde revizora, potvrde finansijskih i nefinansijskih elemenata. Tako se došlo do zaključka da pored toga što treba da se napravi strateško opredeljenje kompanije ili korporacije, odnosno privrednog subjekta, treba to i povezati sa ostvarivanjem ciljeva kroz postavljanje određenih internih politika, procedura i kontrola.

Veliki izazov predstavlja prikupljanje podataka koji nisu do sada na tako sistematičan način prikupljani. Na primer, finansijski izveštaj je, takođe, jedan set podataka koji zahteva da imate sistem koji prati transakcije, i tako je priznavanje i merenje tih transakcija jedan sistematičan proces, a izveštaj krajnja rezultanta. Na isti način bi trebalo baviti se i nefinansijskim pokazateljima u okviru ESG-a i to je sada izazov za sve korporacije – kako da obezbede kvalitetne podatke kroz sistem praćenja koji tek treba da uvedu.

Kako izgleda ovo nefinansijsko izveštavanje? I kako će izgledati u budućnosti, s obzirom na to da još uvek ne postoje precizni standardi?

– Međunarodni standardi su postavljeni, tu je Evropska direktiva koja se bavi ESG standardima i to su procesi koje će mnoge lokalne i nacionalne regulative „spustiti” na svoj zakonodavni okvir. Ono što sam ja čula od naših zakonodavaca je da postoji intencija da se mi prilagodimo tim standardima što je pre moguće. Kada će se tačno to desiti – ne znam, ali s obzirom na to da je veliki broj kompanija u Srbiji deo većih sistema, oni te obaveze neće moći da izbegnu bez obzira na kasniju primenu tih standarda u Srbiji. Tako mi već imamo zahteve od klijenata da se bavimo ESG temama i da im pomažemo kako u izradi izveštaja, tako i u određenim limitiranim proverama tih izveštaja koje potpisujemo kao revizori.

Otkud ESG baš sada?

– To je pitanje na koje je teško dati odgovor. Pozadina svakako jesu klimatske promene i sve ovo što nam se dešava i što je vidljivo, a s druge strane je obaveza poslovne zajednice da nekako bude uključena u globalna kretanja. Na neki način ESG standardi jesu nametnuti i ova tema nije nužno vođena samo regulativom, nego ima i određenih poslovnih razloga. Jedan od prostih primera je da će procene vrednosti firmi prilikom preuzimanja uzimati u obzir i ovaj faktor, i to je već na neki način postala praksa.

Druga stvar je da postoji dosta inovativnih industrija i inovativnih rešenja čije postojanje i poslovna strategija u svojoj srži imaju ESG i one se probijaju lagano. Dakle, tržišni i regulatorni pritisak, kao i sveobuhvatnija društvena odgovornost, nametnuli su ta pitanja.

Tu je i pitanje finansiranja, gde ćete moći da dobijete dosta povoljnije uslove ako odgovorite na ESG zahteve, tako da finansijski sektor, banke i osiguravajuće kuće već počinju da rade na tome i već se postavlja pitanje kako odgovoriti na zahteve da biste se našli na spisku poželjnih klijenata.

Kako će izgledati revizija ESG izveštaja?

– Revizori će morati da razumeju i da znaju na koji način da provere te podatke i to je jedan veliki izazov koji se pred njima nalazi. Mi sada imamo sveobuhvatnu edukaciju naših ljudi koji bi se bavili tim temama i imamo potrebu da angažujemo ljude koji imaju potpuno drugačiju ekspertizu, van ovoga što mi radimo, pogotovo u oblasti zaštite životne sredine. Tu mi, recimo, nemamo eksperte unutar naših timova. Počeli smo i sa zapošljavanjem i sa edukacijom kako bi taj deo nadomestili, a u budućnosti ćemo verovatno za neke veoma specifične poslove i situacije morati da angažujemo i ljude sa strane koji će nam pružiti podršku da reviziju izvedemo do kraja. Dakle, praćenje načina na koji firma prikuplja podatke, kvalitet i sveobuhvatnost tih podataka, blagovremenost, sve će na neki način biti predmet revizije.

To nisu preterano drugačiji sistemi i modeli rada kada je reč o kvantitativnom delu, ali će za neke „soft” komponente biti potrebna znanja koja mi sada nemamo i koja će moći na neki način da obezbede procenu. Neće sve moći da se oceni brojem jer iza mnogih lepih fraza i floskula morate da stanete i kažete – to se čini mogućim ili potpuno nemogućim.

Dokle se u Srbiji stiglo sa edukacijom o ESG-u? Koliko srpske kompanije razmišljaju o ovoj temi koja bi vrlo brzo mogla da dođe na dnevni red, pogotovo kod preduzeća koja sarađuju sa EU partnerima?

– Postoje dve vrste kompanija – jedne koje na vrlo brz način žele da dobiju određene samoprocene i rezultat, i druge koje žele da se bave ESG standardima dugoročno jer shvataju da je to dugoročniji problem i tek počinju da rade i postavljaju neke parametre. One razmišljaju o tome koji elementi su merljivi, za njih važni, šta njihovi stejkholderi očekuju…

Interesantno je da je novi zakon u Nemačkoj, kojim su firme u obavezi da ispitaju ceo lanac svojih dobavljača, već sada aktuelan i naše firme se već nalaze pred tim zadatkom. Mislim da će se taj propis vrlo rigorozno primenjivati i da će nemačke kompanije ići do poslednjeg dobavljača u nizu. Reč je o obimnom upitniku, a tu su i izjave rukovodstva koje će morati da se potpisuju. Ostaje da se vidi koliko će ko tražiti dokaze, ali zahtevi svakako već postoje.

Možda je ekološka komponenta najvidljivija široj javnosti, ali šta sa ostala dva slova – S i G?

– Social komponenta (S), koja se više tiče ljudskih resursa, takođe, tema je koja ima određene kontroverze. Tu se priča ne svodi na to koliko ste inkluzivni ili koliko poštujete rodnu ravnopravnost, već mnogo šire od toga – da li ste sredina koja prihvata različitosti, na koji način to dokazujete, koliko imate ljudi koji su pripadnici manjina ili ljudi sa posebnim potrebama. Sve do toga da bi zaista trebalo da se prebroje talenti, koliko je ženama dostupno isto što i muškarcima… Za neke firme je to dosta izazovno, ali imam osećaj da mnogi misle da će to lako proći i da nisu ni svesni šta to znači. Na primer, neke nemačke korporacije imaju veliki problem da dokažu da nigde u lancu snabdevanja nemaju prinudni rad, neplaćen rad, dečji rad…

Što se tiče governance komponente (G), to je za nas lako i to je nešto čime se inače bavimo. Reč je o sistemu internih politika, kontrola i procesa, i mi klijentima generalno pomažemo oko uspostavljanja takvih stvari i testiramo kad radimo reviziju. Zato to neće biti nešto novo, samo se radi o različitim komponentama – u prvom slučaju se odnosi na finansijske izveštaje, a u drugom na nefinansijske.

Koliko je država uključena u ESG? Koliko pomaže kompanijama i na koji način?

– Moram da kažem da jeste uključena. Postoji i određena „zelena agenda” koja se prati, i država radi na tome. Naravno, ovo je nova tema za sve države, ne samo za našu, i biće izazovno. Mi smo zemlja koja ima dosta faktora koji možda ne odgovaraju ovoj “E” komponenti i to neće biti lako. Posebno će biti izazovna tranzicija sa prljavih izvora energije na čiste, ali moramo svi da imamo razumevanje da ne može baš sve preko noći. Neće moći nigde u svetu, pitanje je samo koliko će ko brzo i čvrsto da se drži procedura.

Početkom jula stupio je na snagu novi pravilnik o e-fakturama. Kako ocenjujete Zakon o elektronskom fakturisanju? Koliko je srpska privreda uspela da se prilagodi novim pravilima?

– Kao i kod svake promene, u nekim firmama dolazite iz „minus pozicije” na nešto što je dosta progresivno i tu je proces prilično bolan i težak, samo prihvatanje promene je dosta teško. Ali, imate i progresivnih sredina i firmi kojima je uvođenje elektronskih faktura bilo olakšanje. To su dva kraja, dva ekstrema, a sve između su pojedinačni slučajevi.

Uvek ima nekih protivljenja prilikom uvođenja novina. Setimo se, i kad su se uvodili fiskalni računi bilo je komentara – ovo je nemoguće! Sve je moguće, samo mora da prođe neko vreme da procedure postanu potpuno jasne i da to postane rutina, a i potpuno je suludo očekivati da odmah na početku, nekoliko meseci po početku primene, sve funkcioniše glatko. Ja to gledam kao jednu veliku promenu koja će uskoro doći na svoje.

Relativno nov je i Zakon o reviziji i računovodstvu?

– Mislim da se taj zakon unapređuje i treba da se unapredi i dalje. Koliko razumem kroz svoje kontakte, tu samo postoji želja da našim firmama usaglašenost sa lokalnim propisima znači nešto i u inostranstvu, da to ne bude nešto dijametralno suprotno svetskoj praksi. Opet, moje mišljenje je da su naši zakoni dobri i da bi samo trebalo da ih primenimo.

Kako ocenjujete poslovanje firme PwC u Srbiji u prethodnim godinama, kroz sve ove krize koje su nas zadesile globalno?

– PwC je jako uspešna firma koja je napravila veliki uspeh otkako postoji u Srbiji i u Crnoj Gori  od 2001. godine. Mi smo porasli toliko da možemo samo biti ponosni na sve rezultate. Ono što je za mene najvažnije je da je PwC firma koja ima reputaciju veoma kvalitetnog pružaoca usluga revizije i konsaltinga. Smatram da smo, što se tiče kvaliteta i snage onoga što mi merimo, a to je kvalitet naših zaposlenih i klijenata, sigurno u samom vrhu, ako ne i vodeći.

Naravno, uvek imate više razloga da verujete da je moglo bolje, ali ja sam dosta dugo u firmi, od 2004. godine. Pre toga sam radila u Australiji, gde sam ovlašćeni revizor, kao i u Srbiji i Crnoj Gori. Videla sam ogroman napredak i razvoj koji je zaista bio održivi razvoj. Mi smo se jako držali najvažnije stvari, a to je kvalitet našeg rada. Vodili smo računa o rizicima koje preuzimamo na sebe i to nam je negde premisa – da za kvalitet nema kompromisa. Nastojali smo da rastemo na način koji bi obezbedio da uvek pokazujemo da su kvalitet naših ljudi, naših klijenata i našeg posla uvek na prvom mestu.

Od 1. jula ste rukovodeći partner kompanije PwC za Srbiju i Crnu Goru. Šta to znači za Vas i Vašu dalju karijeru, a šta za kompaniju?

– Rekla bih da je ovo zaista kruna moje karijere i na neki način dokaz da je ceo moj profesionalni rad imao smisla. Jako sam srećna zbog toga. Nadam se da i kompanija u tome što me je odabrala vidi neki svoj dugoročni prosperitet. Za mene ovo, takođe, znači da uspeh treba dalje razvijati, održavati renome i reputaciju, i po mom mišljenju je to dosta veliki izazov. Ako uzmemo u obzir da je reč o firmi koja je jedna od vodećih u svetu, to je i velika odgovornost.

Imam puno planova u smislu onoga što radimo dobro i u čemu vidimo sebe, imam puno planova vezano za ESG, jako sam ponosna kako se angažujemo i oko nekih stvari vezano za Komoru revizora, edukaciju ljudi i klijenata… Takođe, jako su mi važne naše vrednosti – briga o ljudima, timski rad, to je nešto o čemu veoma vodimo računa, baš kao i o inkluzivnosti. Želimo zaista da damo podjednaku šansu svima i jako vodimo računa o zadovoljstvu naših zaposlenih. Moj plan je da tako bude i ubuduće.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs