Kada je zaposlenima potrebna psihološka podrška?

Kineski tajkun Iu Donglai koji se bavi maloprodajom uveo je dane „nesrećnog odsustva“ za zaposlene kako bi poboljšao ravnotežu između posla i privatnog života. To znači da je politika zapošljavanja takva da omogućava radnicima da zatraže 10 dana dodatnog odmora kada su loše volje.

Takođe, ovaj poslodavac dozvoljava sedmočasovno radno vreme, slobodne vikende i do 40 dana godišnjeg odmora. Pored toga, tokom Lunarne Nove godine zaposleni mogu uzeti pet slobodnih dana.

Kompanija je takođe uvela sistem koji omogućava čak i domarima da zarade do 500.000 juana (70.000 američkih dolara) godišnje. Kineski korisnici društvenih medija izrazili su podršku ovakom načinu poslovanja, jer radnici na ovaj način ne rizikuju sindrom pregorevanja na poslu.

„Burnout“, odnosno sindrom pregorevanja na poslu, je stanje koje prepoznaje Svetska zdravstvena organizacija i koje, ako se ne leči pravilno, može dovesti do mnogih drugih psihičkih i fizičkih bolesti. Reč je o hroničnom stresu nastalom na poslu koji osoba ne može da kontroliše, a karakterišu ga osećaj hronične iscrpljenosti, nedostatka energije, povećan otpor prema poslu i smanjena profesionalna efikasnost.

U mnogim kompanijama koje brinu o svojim zaposlenima postoji psihološka podrška koja je od presudnog značaja, prema rečima psihologa – za dobro poslovanje, ali i kvalitet rada angažovanih radnika.

Zaposlenima je potrebna psihološka pomoć na radnom mestu u različitim situacijama koje mogu negativno uticati na njihovo mentalno zdravlje i produktivnost.

Psiholog Jovan Cerović kaže da radnici skoro svakodnevno doživljavaju visok nivo stresa ili anksioznosti zbog radnog pritiska, rokova ili konflikata na radnom mestu.

“Ako zaposleni pokazuju znakove depresije kao što su konstantna tuga, gubitak interesovanja za posao ili smanjena energija, ulaze u konflikte sa kolegama ili menadžmentom, može se govoriti i o potrebi za psihološkom podrškom”, kaže Cerović.

Takođe, nekim radnicima teško padaju situacije kao što su reorganizacija poslovanja, smanjenje broja zaposlenih ili druge značajne promene koje mogu izazvati nesigurnost i stres.

“Novi zaposleni ili oni koji su premešteni na nove pozicije mogu imati poteškoće sa prilagođavanjem novoj radnoj sredini ili zadacima. Psihološka podrška na radnom mestu može uključivati individualno savetovanje, grupne radionice, programe za upravljanje stresom, kao i druge oblike podrške koji pomažu zaposlenima da se nose sa izazovima i unaprede svoje mentalno zdravlje. Zaposleni može dobiti pomoć i u vezi sa privatnim problemima”, navodi Cerović.

Psihološka podrška podrazumeva poverljivost i privatnost informacija koje zaposleni podele sa stručnjakom za mentalno zdravlje.

Ovo je važan aspekt kako bi se osiguralo poverenje i otvorenost u procesu podrške. Informacije koje zaposleni podele sa psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom ostaju poverljive i neće biti otkrivene poslodavcu bez izričitog pristanka zaposlenog.

Psihološka podrška na radnom mestu može se odnositi i na probleme koji proizilaze iz radne sredine i na one koji se tiču privatnog života zaposlenih ili poslodavaca.

Bitno je prepoznati da ljudi nisu samo radnici na poslu, već imaju i privatne živote izvan radnog konteksta, kao i poslodavci. Problemi sa kojima se zaposleni susreću van radnog mesta imaju značajan uticaj na produktivnost i motivaciju.

Kako je ranije za naš portal izjavila psihološkinja Nada Kalo, problemi su razni i ne možemo ih jasno kategorisati.

“Ako, na primer, imamo problem da drugima kažemo ‘ne’, to se oslikava i u našem privatnom životu, ali i na poslu, kada često preuzimamo na sebe više posla nego što zaista možemo da uradimo, pošto nam je teško da postavimo granicu. Ono što bih naglasila jeste da telo sve beleži i da hteli ili ne sve na kraju dođe na naplatu. I zato kao što brinemo za svoje fizičko zdravlje moramo naučiti da brinemo i za mentalno”, zaključuje Nada Kalo.