Problem radne snage rešava zapošljavanje migranata

Broj migranata u Evropi i SAD u konstantnom je porastu jer veliki broj ljudi iz Afrike, Azije, Latinske i Centralne Amerike napušta svoje zemlje u potrazi za poslom. U Evropi su glavne destinacije Danska i Nemačka, a mediteranske države u kojima migranti stupaju na evropsko tlo preplavljene su izbeglicama.

Migrantska kriza visoko je na agendi političkih lidera, koji na različite načine nastoje da smanje pritisak u svojim državama.

Migranti su jedna od velikih tema u kampanji za predsedničke izbore u SAD, a republikanska stranka i njen kandidat Donald Tramp (Donald Trump) gotovo svakodnevno optužuju aktuelnu administraciju da je otvaranjem južne granice omogućila nekontrolisan priliv migranata, zbog čega je ugrožena nacionalna bezbednost. Sa sličnim optužbama bila je suočena bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je „otvorila“ granice EU za dolazak više od 1,5 miliona migranata.

Evropa pati od velike neravnoteže na tržištu rada, jer dok postoji rasprostranjen nedostatak osoblja u mnogim industrijama, u drugim postoji višak kvalifikovanih radnika i premalo poslova. U izveštaju mreže evropskih službi za zapošljavanje EURES, utvrđeno je da se 27 država članica EU, kao i Norveška i Švajcarska, suočilo sa nedostatkom radne snage u drugom i trećem kvartalu 2022, dok su 24 od ovih zemalja imale višak radne snage.

Nedostatak radne snage može nastati kada postoji nedovoljan broj kvalifikovanih ljudi koji su spremni da prihvate određene uloge u određenoj oblasti na određenoj lokaciji. Višak radne snage nastaje kada postoji veći broj kvalifikovanih osoba koje traže posao u određenoj industriji nego što ima raspoloživih uloga.

Jedna od prednosti posedovanja pasoša neke od zemalja EU je mogućnost slobodnog kretanja, rada i života unutar evropskog bloka. Zauzvrat, ovo sprečava stagnaciju tržišta rada, povećava broj potencijalnih kandidata za uloge u visokokvalifikovanim industrijama i održava tržište rada konkurentnim.

Kada je reč o konkretnim brojevima, tokom 2022. godine ukupno 7,1 milion građana EU starijih od 15 godina radilo je u drugim zemljama EU u kojima nisu stekli državljanstvo. Kao rezultat dobre ekonomske situacije, Nemačka je bila posebno popularna destinacija, a 2,8 miliona stranaca iz EU bilo je zaposleno u Nemačkoj. Značajne destinacije za zaposlene iz drugih zemalja EU su bile i Španija (0,8 miliona), Italija (0,7 miliona) i Francuska (0,6 miliona), navodi Destatis.

U popularnim turističkim destinacijama kao što su Grčka, Kipar i Španija, hotelska i restoranska industrija je od velikog značaja za tržište rada. U 2022. godini oko osam odsto radne snage u Španiji i na Kipru radilo je u ugostiteljskim i smeštajnim objektima, a u Grčkoj devet odsto. U Nemačkoj je u istom periodu tri odsto svih zaposlenih starijih od 15 godina radilo u hotelima i restoranima.

Posmatrajući apsolutne brojke, hoteli i restorani u Španiji pružaju najviše poslova, jer je oko 1,6 miliona ljudi zaposleno u ovom sektoru. Nemačka i Italija (po 1,4 miliona zaposlenih) takođe zapošljavaju više od milion ljudi u sektoru ugostiteljstva. U 2022. ovaj privredni sektor zapošljavao je ukupno 9,1 milion ljudi u 27 država članica EU.

U 2022. godini u granicama EU radilo je 9,93 miliona državljana izvan EU, odnosno 5,1 odsto radne snage. Stopa zaposlenosti je bolja za Evropljane (77 odsto) nego za ne-Evropljane (62 odsto), što ukazuje na „strukturalne barijere i diskriminaciju, ali i postojanje crnog tržišta koje je tabu“, navode eksperti Međunarodne organizacije za migracije.

Radnici koji nisu iz EU bili su veoma zastupljeni u nekim sektorima, uključujući hotele i restorane, koji zapošljavaju 11,3 odsto radnika izvan EU u poređenju sa 4,2 odsto svih radnika u EU. U sektoru građevinarstva bilo je 9,1 odsto zaposlenih iz trećih zemalja, na poslovima administrativnih usluga i usluga podrške u call centrima, logistici i distribuciji 7,6 odsto i na kućnim poslovima 5,9 procenata.

Emigranti čine skoro 20 procenata američke radne snage, nešto više od 30 od ukupno 168 miliona, i učestvuju u zapošljavanju po višoj stopi od radnika rođenih u zemlji, prema podacima Biroa za statistiku rada (BLS).

Radnici rođeni u inostranstvu su ljudi koji borave u SAD, ali nisu bili američki državljani po rođenju, a i nijedan roditelj im nije bio američki državljanin. Definicija BLS-a uključuje i legalne i imigrante bez dokumenata.

Učešće u radnoj snazi stranih i domaćih radnika generalno se smanjilo između 2007. i 2023. godine, perioda za koji BLS ima podatke o radnoj snazi. Ali stopa učešća ljudi rođenih u inostranstvu porasla je brže od stope rođenih u SAD nakon što su oba dostigla rekordno nizak nivo 2020. godine, posebno za žene rođene u inostranstvu, tokom pandemije Covid-19.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Ozbiljne posledice odlaska radnika iz Srbije