Domaćeg krompira sve manje, uvoz sve skuplji: Šta čeka srpske potrošače i proizvođače?

Evropi preti ozbiljan problem sa krompirom – od prošlogodišnjeg viška i cene od svega 30 evra po toni, do ovogodišnjih cena koje u pojedinim slučajevima dosežu čak 250 evra.

Dok se u Evropi govori o manjku i rastu cena, u Srbiji nema nestašice krompira.

Prošla godina bila je izuzetno loša za domaće proizvođače krompira zbog suše tokom jula i avgusta, posebno u brdskim i planinskim krajevima, rekao je Ratko Vukićević, proizvođač krompira i predsednik Udruženja Plodovi Srbije za RTS.

Vukićević navodi primer Berlina, gde su proizvođači upakovan krompir delili besplatno jer im je to bilo jeftinije od njegovog uništavanja.

Ova godina u Srbiji počela je znatno bolje. Usevi su u julu bili u veoma dobrom stanju, ali je zatim ponovo nastupio sušni period. Posledice, ipak, nisu tako teške kao prošle godine.

„Prinosi su oko 25 do 30 tona na brdima, ko je dobro uradio. Bilo je velikih problema u Vojvodini, zalivanje je bilo zabranjeno, ali imamo neki prinos koji je zadovoljavajući“, kaže Vukićević.

Vađenje krompira tek je počelo, pa još nema konačnih podataka o ovogodišnjoj proizvodnji.

I pored zadovoljavajućeg ovogodišnjeg roda, Vukićević upozorava na dugoročniji problem – smanjenje površina pod krompirom u Srbiji. Zbog toga domaća proizvodnja više nije dovoljna da pokrije sve potrebe tržišta.

„Nažalost, zbog smanjenja površina kod nas, mi smo sada na listi uvoznika krompira. Nemamo još tačne podatke o prinosima, krenulo je tek vađenje, ali bojim se da ćemo i ove godine morati da uvezemo“, ističe Vukićević.

Ove godine, međutim, postavlja se i pitanje odakle će Srbija moći da uveze potrebne količine, pošto se veliki evropski proizvođači suočavaju sa manjim prinosima.

Agroekonomista Žarko Galetin ukazuje da je situacija u Evropi ove godine potpuno drugačija od prošlogodišnje. Prema podacima koje je izneo, krompir je zasejan na oko 520.000 hektara, što je približno 15 odsto manje nego ranije. Istovremeno je suša pogodila neke od najznačajnijih evropskih proizvođača.

Francuska, Belgija, Holandija i Španija beleže znatno slabije prinose, a ukupan evropski rod manji je za oko 25 odsto i iznosi oko 20 miliona tona.

Galetin naglašava da Evropa trenutno nema problem koji bi se mogao opisati kao nestašica krompira, ali je pad proizvodnje u odnosu na prošlu godinu značajan.

Problem bi mogao da postane izraženiji kada budu potrošene prošlogodišnje zalihe.

„Kada se potroše zalihe iz prethodne godine, to vrlo bitno može da utiče i na tržište u samoj Evropi, a bogami i kod nas“, upozorava Galetin.

Srbija je osetljiva na evropske poremećaje upravo zbog zavisnosti od uvoza, ukazuje Galetin.

Prema njegovim rečima, oko 40 odsto domaćih potreba nadoknađuje se uvozom iz Evrope, pre svega iz Belgije, Holandije i Francuske.

Zbog toga se rast cena u tim zemljama neminovno preliva i na domaće tržište.

„Ako bismo bili samodovoljni u proizvodnji krompira, ne bismo toliko osetili te tržišne potrese u Evropi. Ali kada 40 odsto nadoknađujete da biste zadovoljili domaće potrebe, onda delite sudbinu tržišta zemalja iz kojih tu robu uvozite“, objašnjava Galetin.

Dodatni problem su gubici prilikom skladištenja. Od domaće proizvodnje koja se kreće između 500.000 i 600.000 tona, prema Galetinovim rečima, čak 70.000 do 80.000 tona može da bude izgubljeno tokom skladištenja.

Cena industrijskog krompira u Evropi u pojedinim slučajevima porasla je sa prošlogodišnjih oko 30 na čak 250 evra po toni. Ipak, Galetin ne očekuje da se takav scenario u istoj meri ponovi u Srbiji.

Trenutna otkupna cena domaćeg krompira, kako navodi, kreće se između 45 i 50 dinara po kilogramu, dok je u prodavnicama cena oko 100 dinara, a ponegde i viša.

„Ne očekujem nešto ekstremno velike cene krompira, kao što imamo dramatičnu situaciju u Evropi, gde imate nekoliko puta veću cenu ove godine u odnosu na prošlu“, kaže Galetin.

Očekuje, ipak, određeni rast cena konzumnog krompira, posebno kako se budu smanjivale prošlogodišnje zalihe.

Značajnije posledice mogao bi da oseti segment prerađenog krompira, pre svega sirovina za proizvodnju pomfrita i čipsa, koji je u većoj meri povezan sa evropskim tržištem.

Ratko Vukićević rešenje vidi u organizovanju proizvođača i stvaranju pravnog i ekonomskog okvira za kooperative.

Pored udruživanja, potrebna su ulaganja u skladišta, pak-centre i savremenu mehanizaciju, kao i stvaranje većih i ekonomski održivih gazdinstava.

„Mora da se organizuje. Tu mora da se donese pravni okvir za kooperative, mora ekonomska politika da se usmeri u tom pravcu, da se pomogne izgradnja tih skladišta, nabavka mehanizacije i sve to“, navodi Vukićević.

Na domaćem tržištu dodatni problem predstavljaju i velike razlike u cenama između kvantaških i zelenih pijaca, marketa, kao i različitih gradova.

Vukićević smatra da u sistemu uvoza, trgovine i plasmana u supermarketima postoji niz problema koje bi trebalo urediti.