Potražnja za baterijskim solarnim sistemima sve veća zbog nezavisnosti od elektromreže

Kada na nekom objektu nema električne energije, odnosno nema mogućnosti za priključivanje na elektromrežu, korisnici mogu da postanu nezavisni u snabdevanju strujom zahvaljujući baterijskim solarnim sistemima.

Međutim, pandemija korona virusa, a posebno sukobi u Ukrajini, kao i nestabilno globalno tržište energenata, mnoge su zbog straha i neizvesnosti naveli da se zainteresuju za ove sisteme, uprkos tome što imaju regularan pristup elektromreži.

„U poslednje vreme ljudi stavljaju baterijske solarne sisteme jer su se uplašili zbog cele situacije – da li će biti struje ili ne? Zato žele da imaju svoj izvor napajanja za svaki slučaj. Potražnja za ovim sistemima uvek je pojačana u kriznim situacijama. Tako je bilo i za vreme pandemije korona virusa, tako je i sada tokom situacije sa Ukrajinom i Rusijom“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs direktor firme „Sunčica“ i magistar ekonomije Branko Živković.

Cene se neće vraćati na staro

Prema rečima našeg sagovornika, u poslednje četiri godine cena pomenutih sistema je porasla između 15 i 20 odsto.

„Do sada su, inače, cene padale tokom godina, jer oprema postaje jeftinija, ali se sada sve okrenulo naopačke i cene idu gore. Možemo da očekujemo da će biti još skuplje, jer ulazimo u inflatornu spiralu koja će da izaziva sve veće povećanje cena, a sirovina generalno ima sve manje na svetu. Ne očekujem da će se cene ikada više vraćati na staro“, upozorava Živković.

Kako je pokazalo iskustvo firme „Sunčica“, cena sistema za standardnu potrošnju (frižider, televizor, sijalice i neki manji kućni potrošači, bez velikih kao što su šporet ili bojler) iznosi oko 2.600 evra, zajedno sa ugradnjom.

„To je sistem od tri kilovata izlazne snage u inverteru, odnosno – četiri panela i jedan inverter od tri kilovata, uz dva akumulatora po 220 amperčasova (Ah). Sam životni vek baterije zavisi od toga koliko se koristi, jer ima oko 1.500 ciklusa. Reč je o takozvanim GEL akumulatorima na kojima je jedan ciklus zapravo jedno punjenje i jedno pražnjenje“, obrazložio je naš sagovornik.

Dodaje da je, u zavisnosti od frekvencije korišćenja sistema, realan životni vek baterije maksimalno četiri godine, a ukoliko se živi u objektu u kojem se koristi jedan takav sistem traje oko dve godine.

„Baterije su tu najproblematičnije. Mi se najverovatnije više nećemo ni baviti ovim sistemima, ali ako bismo nastavili verovatno bismo uveli litijumske baterije kao sledeći korak, mada su one još uvek preskupe. Tu je upitno šta uraditi, da li naš narod ima novac za njih, a dugoročno gledano (na pet do šest godina) litijum je zaista isplativiji, jer se GEL baterije u tom periodu menjaju najmanje dva puta“, naglasio je Branko Živković.

Baterijski sistemi se uglavnom koriste na vikendicama, kućama koje nisu u mogućnosti da dobiju struju, brodovima, kamp kućama, kamp vozilima…

Kako navodi Živković, glavna prednost je u tome što ovakav sistem ne poznaje prepreke i može se instalirati bilo gde. Nije potreban nikakav priključak od strane Elektroprivrede Srbije. Sa druge strane, dobija se električna energija i mogućnost da se funkcioniše normalno, i to bez računa na kraju meseca.