Jesenja setva privedena kraju uz brojne poteškoće

Jesenja setva u Srbiji završena je uz sve teškoće zbog vremenskih uslova, visokih cena i manjka veštačkog đubriva. Prema rečima direktorke udruženja Žita Srbije, Sunčice Savović, pšenica je posejana na sigurno 600.000 hektara, a za koliko će to tačno biti više nego prošle godine biće poznato posle obrade svih podataka. Navela je da su poljoprivrednici bili motivisani visokom cenom žita na tržištu poslednjih meseci.

Sredinom novembra 2020. godine pšenica se u Srbiji prodavala od 23 do 23,6 dinara sa PDV-om, dok je sada 32 do 34 dinara po kilogramu. Setva je bila skuplja za oko 50 odsto jer su troškove povećali cena semena i veštačkih đubriva, piše Politika.

“Cena koju dobijaju za sirovinu sada je veća za 40 do 50 procenata. I to je bila glavna motivacija za povećanje setvenih površina”, kaže Savović.

Svetsko tržište uzdrmano je znatnim poskupljenjem mineralnih đubriva, zbog čega veliki evropski proizvođači zatvaraju deo pogona i brinu da li će uspeti da se izbore s konkurencijom.

Proizvođači u Srbiji takođe su u neizvesnosti zbog ovih dešavanja na tržištu, a strahuju i da li će se dobra cena žita održati do naredne godine i žetve jer su im ulaganja znatno uvećana. Poljoprivrednici iz Požarevca nedavno su najavljivali i proteste zbog nestašice mineralnih đubriva, ali su ih odložili zbog obećanja ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića da će država pomoći i naći rešenje za probleme.

Smanjenje upotrebe mineralnih đubriva direktno utiče na pad prinosa, što je nedavno izjavio i Svajn Tore Holseter (Svein Tore Holsether), direktor kompanije Yara International, koja je jedna od najvećih svetskih proizvođača azotnih đubriva. Upozorio je na moguću tešku prehrambenu krizu, posebno u nerazvijenim zemljama i rekao da i u SAD farmeri zbog visokih cena odlažu kupovinu đubriva.

Troškove proizvodnje đubriva povećava skuplji gas, što posledično utiče na cenu hrane u čitavom svetu. Yara je još u oktobru najavila zatvaranje oko 49 odsto evropskih kapaciteta za proizvodnju amonijaka.

Globalne cene uree ovog meseca su prvi put premašile hiljadu dolara po toni, a Rusija i Kina su ograničile izvoz. Mediji navode da je globalna bruto prodaja azotnih đubriva vredela 53 milijarde dolara u 2020. godini, a troškovi su u poslednjih 12 meseci bili za oko 80 odsto veći. Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa da će zbog svih ovih problema, površine pod usevima kukuruza pasti na 92 miliona hektara u 2022. godini, sa 93,3 miliona ove godine.