Kompanije čeznu za stručnjacima, ali ne mogu ih privući samo dobrom platom

Uspeh svake kompanije zavisi od zaposlenih, jer su oni njena glavna snaga i generatori pozitivnih procesa čiji je ishod profit. Oporavak privrede od štete nastale usled pandemije zavisiće od popunjenosti radnih mesta i produktivnosti radnika.

Zato menadžeri i vlasnici kompanija širom sveta više nego ikada vrednuju stručnost svojih zaposlenih, ali i druge vrline.

„Stručnost je ključna za sve specijalističke pozicije – inženjerske, naučne, IT poslove, ali i za specijaliste u knjigovodstvu, telekomunikacijama, farmaciji. Ipak, za mnoge opšte poslove od stručnosti je presudnija razvijenost pregovaračkih veština, znanje jezika ili spremnost na dodatno usavršavanje u nekoj oblasti na poslu. Tu bih izdvojila recimo pozicije u prodaji, kol centrima, proizvodnji ili administraciji. U svetu, a sve češće i kod nas, uočljiv je moderniji trend, da se prilikom zapošljavanja procenjuje ne samo stručnost, inteligencija, komunikacija, već i koliko se osoba uklapa u organizacionu kulturu kompanije, kako razmišlja, šta joj je važno, kakvi su joj principi, vrednosti i radne navike“, objašnjava za Biznis.rs direktorka HR agencije Sinapsa, Neda Mirković.

Da li je plata presudna za motivaciju radnika?

Respektabilna primanja jesu važan uslov zbog kojih radnici ostaju na svom radnom mestu, ali poslednjih godina ova stavka pada na listi prioriteta. Jedan od najvažnijih činilaca jeste kontinuirano usavršavanje, a ne treba zanemariti atmosferu na poslu i odnos sa kolegama.

„Plata prestaje da motiviše radnika u trenutku kada dostigne onaj nivo da osoba ima mogućnost zadovoljenja svojih najvažnijih potreba. Tada postaju bitni drugi faktori. Istraživanja motivacije u kompanijama kažu da su plata i novac na trećem ili petom mestu kao motivacioni faktor“, kaže naša sagovornica i izdvaja presudne faktore zbog kojih zaposleni želi da dugo ostane u firmi.

„Osećaj vrednovanja osobe od strane kompanije, uloženog truda i rezultata, ali ne u finansijskom smislu, već u smislu ljudskog poštovanja i priznanja za trud jeste vrlo važan. Zaposleni žele da osete pripadnost timu, odnosno mogućnost da se oslone na kolege. Mogućnost karijernog razvoja je vrlo važna, jer radnici cene spremnost firme da investira u njihov dalji napredak. Ne treba zanemariti potrebu zaposlenih da nekada rade od kuće“, zaključuje naša sagovornica.

Kada je vreme za rastanak?

Pored pomenutih kvaliteta koji izdvajaju pozitivni radni ambijent od nepoželjne sredine, zaposleni cene mogućnost napredovanja, ali i organizaciju posla. Žele da utiču na posao, tj. da budu uključeni u definisanje planova i ciljeva.

„Sve je važnije privatno zdravstveno osiguranje, kao i mogućnost da radnik dobije podršku kompanije, kada se nađe u teškim i izazovnim situacijama kao što je bila korona kriza“, navodi Mirković.

Uprkos dobrim primanjima, savremenim uslovima rada i nizom beneficija sa kojima se susreću tokom angažmana, dešava se da radnici osećaju nezadovoljstvo zbog kojeg jedva čekaju da napuste firmu, iako na prvi pogled sve izgleda kao radno mesto iz snova.

„Zaposleni napuste kompaniju, jer ih menadžer previše pritiska u poslu, uskraćuje im mogućnost daljeg napredovanja i razvoja, ili nema razumevanja za njihovo privatno vreme i obaveze. Pojedini menadžeri ne vrednuju ljude, nikad ih ne pohvale, ne pokazuju da su im radnici vredni, već im noću šalju mejlove, kako bih ih ujutro sačekalo što više zadataka. Boje se da će radnik imati lufta na poslu. Ljudi su spremni da dodatno ulože napor, ako se njihov trud ceni. Ukoliko se osećaju kao šrafovi u sistemu, tražiće nove karijerne opcije za sebe“, navodi Mirković.

Dobra atmosfera i timski duh čine radnika srećnim

Kompanije koje brinu o svojim ljudima imaju razvijen sistem mera, kako bi ih zadržale u svom okrilju. Po prijemu na posao dodele im mentore koji pomažu da se novi zaposleni lakše uklopi u sistem i nauči posao.

„Menadžer objasni kako mogu da napreduju sa platom i znanjem, organizuju se povremene procene učinka zaposlenih, gde im se jasno stavi do znanja šta se od njih očekuje, koliko su ispunili očekivanja i kako da budu još efikasniji na poslu. Za ispunjene ciljeve ljudima se dodeljuju bonusi, koji su nekad zaista impozantni. Organizuju druženja za zaposlene, sa ciljem da se obezbedi bolja timska atmosfera i dinamika. Ne treba zaboraviti tim bildinge, gde se ljudi druže, zabavljaju, ali i dodatno psihološki vezuju za kolege i firmu“, objašnjava naša sagovornica i dodaje da ozbiljne firme angažuju psihologe koji pomažu radnicima da prevaziđu lične blokade i pruže im podršku u razvoju potrebnih veština kroz različite koučing programe.

Odgovorno poslovanje podrazumeva čitav niz mera i poslovnog ponašanja unutar kolektiva koji radnicima omogućava da sa radošću, pozitivnom atmosferom i elanom dolaze na posao. U pojedinim firmama angažovani su čitavi timovi koji rade na stvaranju prijatnog ambijenta. Tako se deo radnog dana pretvara u odmor i zabavu.

„IT firme prednjače po takvim mogućnostima i brojnim drugim ustupcima koje čine za svoje zaposlene, sa ciljem da obezbede radno okruženje koje će biti maksimalno fleksibilno i udobno za ljude. Cilj im je da im kadrovi dugo ostanu, jer je zaista prava muka naći kvalitetne stručnjake za nove metodologije i oblasti“, objašnjava Mirković i dodaje da ovakva radna okruženja ne organizuju samo IT firme.

„Po ugledu na njih, mnoge druge moderne kompanije, na primer iz oblasti telekomunikacija ili farmacije, revidiraju svoje prakse rada. Žele da radnicima omoguće zabavu tokom posla, ali se iza toga zapravo krije podsticaj za veću produktivnost i psihološku pripadnost kompaniji. Ovakve investicije se višestruko vraćaju kompanijama“, zaključuje Marković.