Nestašica baterija za električna vozila nova pretnja za auto-industriju

E-vozila su postala sadašnjost u razvijenim zemljama poput Norveške, Švedske, Nemačke, Francuske, Kine, Velike Britanije… Najviše vozača automobila na baterije ima upravo u navedenim državama, a taj broj bi, prema procenama analitičara, narednih godina trebalo da nastavi da raste.

Ipak, iz kompanije Stellantis navode da svet neće postati lepše mesto za život preko noći, u smislu smanjenja zagađenja, odnosno da će veća proizvodnja e-vozila podstaći nove krize.

Karlos Tavares (Carlos Tavares), izvršni direktor Stellantisa, jednog od najvećih svetskih proizvođača automobila, upozorio je da bi nedostatak baterija mogao da utiče na industriju već 2025. godine, jer se tranzicija ka električnim vozilima ubrzava, piše Guardian.

Tavares je dodao da trenutni planovi za proizvodnju baterija možda neće zadovoljiti potražnju proizvođača automobila jer će se prodaja električnih vozila u narednim godinama povećati, čak i sa značajnim novim investicijama u evropske fabrike baterija i dobavljače iz „gigafabrika“ u Kini, Južnoj Koreji i Japanu.

Automobilska industrija se bori sa upornim nedostatkom kompjuterskih čipova od početka pandemije korona virusa, i to je sprečava da se u potpunosti oporavi. Prema pisanju Guardiana, ova industrija je izgubila milijarde funti u prodaji.

Prvi čovek Stellantisa je upozorio da bi snabdevanje baterijama moglo biti sledeće usko grlo sa kojim se suočava auto-industrija, baš kao što proizvođači automobila širom sveta pokušavaju da ubrzaju proizvodnju električnih vozila.

Stellantis, koji nakon spajanja prošle godine poseduje brendove Peugeot, Vauxhall, Fiat, Chrysler i Jeep, ima za cilj da do 2030. godine prodaje samo akumulatorska e-vozila u Evropi.

„Mogu da predvidim da ćemo oko 2025-2026. godine imati nestašicu baterija, a ako se to ne desi, doći do značajne zavisnosti zapadnog sveta od Azije“, rekao je Tavares, a preneo Financial Times.

Da bi se zadovoljila potražnja za baterijama potrebno je pojačati proizvodnju i ubrzati je, a tržišta se menjaju. Početak rata u Ukrajini promenio je planove velikih proizvođača, ali i potencijalnih kupaca, zbog inflacije koja pogađa jake ekonomije. Električna vozila odlaze u neki drugi plan.

Pritom, cene električne energije naglo rastu, isto je i sa naftom, te bi vozači sa skromnijim finansijama mogli da odustanu od obnove „voznog parka“. Nestašica sirovina je jedan od najvećih izazova ovog veka, posebno zemljama koje su se oslanjale na Rusiju kao glavnog dobavljača.

Proizvođači baterija za e-automobile u Evropi

S obzirom na to da se gigafabrike za proizvodnju baterija za e-vozila nalaze u Aziji, Evropa se suočava sa problemom izrade ovog primarnog elementa.

Krajem prošle godine Northvolt startap je proizveo svoju prvu ćeliju litijum-jonske baterije u fabrici u severnoj Švedskoj. To je prva u nizu novih fabrika za koje se investitori nadaju da će omogućiti Evropi da osvoji veći deo tržišta električnih vozila, i da oslabi uticaj koji su izgradili proizvođači iz Kine, Japana i Koreje.

Northvolt Ett biće prva fabrika u evropskom vlasništvu koja će proizvoditi u takozvanim gigafabričkim razmerama. Generalno se smatra da su gigafabrike one koje su sposobne da proizvedu dovoljno baterija svake godine i da obezbede oko 15 gigavat sati (GWh) kumulativnog skladištenja.

Prema podacima Benchmark Mineral Intelligence (BMI) u Evropi rade dve gigafabrike za proizvodnju baterija, i to u Vaclavu u Poljskoj, koju vodi južnokorejski LG, i druga u vlasništvu Samsunga u blizini Budimpešte u Mađarskoj.

Planovi postoje, BMI navodi da bi do 2030. godine evropski kontinent trebalo da ima 25 velikih fabrika. Osnivači devet od njih su azijske kompanije, koje kontrolišu većinu proizvodnje.