Litijum nije jedini ključni metal u baterijama za električna vozila

Unutar praktično svakog električnog vozila (EV) nalazi se litijum-jonska baterija koja, zapravo, ne sadrži samo litijum, već zavisi od čitavog miksa ključnih metala i minerala koji pomažu u njegovom napajanju.

I dok pojedini minerali čine složene delove unutar baterijske ćelije kako bi obezbedili protok električne struje, drugi ga štite od eventualnog oštećenja spolja.

Evropska federacija za transport i životnu sredinu (T&E) objavila je statistiku udela svih sastojaka u jednoj prosečnoj bateriji za električne automobile koja se koristila na tržištu tokom 2020. godine.

Ćelije u prosečnoj bateriji kapaciteta 60 kilovat-sati (kWh) sadrže otprilike 185 kilograma različitih minerala. Ova cifra isključuje materijale u kućištu elektrolita, veziva, separatora i same baterije.

Katoda sadrži najširi spektar minerala i verovatno je najvažnija i najskuplja komponenta jedne baterije. Sastav katode je glavna odrednica u performansama baterije.

Na primer, NMC baterije, koje su činile 72 odsto baterija korišćenih u električnim vozilima 2020. godine (isključujući kinesko tržište), imaju katodu sastavljenu od nikla, mangana i kobalta zajedno sa litijumom. Veći sadržaj nikla u ovim baterijama ima tendenciju da poveća njihovu gustinu energije, odnosno količinu energije uskladištene po jedinici njihove zapremine, povećavajući domet vožnje vozila. Kobalt i mangan često deluju kao stabilizatori u NMC baterijama, poboljšavajući njihovu bezbednost.

Sve u svemu, materijali u katodi čine 31,3 odsto ukupne težine svih metala i minerala u prosečnoj bateriji. Ova cifra ne uključuje aluminijum, koji se koristi u katodnoj hemiji nikl-kobalt-aluminijuma (NCA), ali se takođe koristi na drugim mestima u bateriji za kućište i strujne kolektore.

U međuvremenu, grafit je bio glavni materijal za anode zbog svoje relativno niske cene, obilja na tržištu i dugog veka trajanja. Pošto je cela anoda napravljena od grafita, to je najveća pojedinačna mineralna komponenta baterije. Ostali materijali uključuju čelik u kućištu koji štiti ćeliju od spoljašnjih oštećenja, zajedno sa bakrom, koji se koristi kao kolektor struje za anodu.

Cena baterija pala 89 odsto za deset godina, a onda se desila kriza i rast tražnje

Uprkos opštem globalnom trendu rasta cena, vrednost baterija za EV su zaključno sa februarom ove godine u stvari produžile višegodišnji pad, uprkos značajno povećanoj tražnji. Ključni razlog zašto potražnja nije pogurala njihove cene naviše leži u tehnološkom napretku proizvodnje, odnosno boljeg iskorišćavanja energije.

Od 2010. godine, prosečna cena litijum-jonske EV baterije pala je sa 1.200 dolara po kWh na samo 132 dolara po kWh u 2021. godini, piše BloombergNEF.

Unutar svakog paketa baterija nalazi se više međusobno povezanih modula sastavljenih od desetina do stotina punjivih litijum-jonskih ćelija. Zajedno, ove ćelije čine otprilike 77 odsto ukupne cene prosečnog paketa baterija, ili oko 101 dolara po kWh. Pritom, cena katode svake ćelije predstavlja više od polovine njene ukupne cene.

Kriza u Ukrajini, međutim, i posledični vrtoglavi skok cena metala i minerala na vodećim robnim berzama, svakako će pokazati preokret u cenovnoj statistici i dovesti barem do stagnacije, ako ne i do rasta vrednosti baterija na tržištu.