Rekordni zasadi uljane repice u Srbiji

Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u prošlogodišnjoj jesenjoj setvi u Srbiji je zasejano 801.659 hektara površina, što je za 3,5 odsto više nego godinu dana ranije. Za skoro trećinu veći zasadi uljane repice u poslednjoj jesenjoj setvi svakako su iznenađenje, mada stručnjaci napominju da ova uljarica već dugo ima odličnu perspektivu.

Više je sejano pšenice i raži, ali su ratari najveći preokret napravili s uljanom repicom koje protekle sezone za gotovo trećinu bilo više nego u jesen 2020. godine – 27,9 procenata. Visoka cena žitarica na svetskom i domaćem tržištu tokom pandemije očigledno je podstakla ratare da povećaju zasade nekoliko kultura. Onoliko koliko se moglo s obzirom na to da su žetvene površine u Srbiji ograničene, tako da najčešće dolazi do nekih minimalnih pomeranja, piše Politika.

Još 2017. godine objavljeno je da uljana repica, karakteristična po jarko žutim cvetovima, postaje hit među vojvođanskim ratarima. Posebno je aktuelna s aspekta proizvodnje bioobnovljivih izvora energije, biogoriva, biodizela… Ali u prehrambenoj, kozmetičkoj i drugim industrijama gde su tražena ulja.

Stručnjaci napominju da je dobro da se površine u Srbiji povećavaju. Ovo je vrlo profitabilna kultura, ali traži dobru mehanizaciju i pripremu zemljišta. Ima teško zrno puno ulja. Jedina je ratarska kultura koja ne trpi bilo kakve improvizacije od same setve do transporta u skladišta. Koristi se takođe i u uljnoj i farmaceutskoj industriji i stočarstvu, a najveći potrošači su zapadne države, jer je između ostalog koriste i kao alternativu u ishrani stoke. Od nje se dobijaju visokokvalitetna ulja. Sve što se proizvede može se prodati i izvesti, a ratari su intenzivnije krenuli u proizvodnju jer ih je privukla dobra cena. Ta uljarica ima najveći potencijal da se prilagodi promenjenim klimatskim uslovima.

Pomoćnik direktora za naučnoistraživačke poslove u novosadskom Institut za ratarstvo i povrtarstvo, dr Ana Marjanović Jeromela kaže da je primetan rast površina uljane repice u Srbiji.

“Ova industrijska biljka jedna od najznačajnijih u svetu. Druga po značaju od ratarskih biljaka kao izvor ulja, posle soje, i treća kao izvor proteina koji su vrlo cenjeni i ostaju nakon ceđenja i izdvajanja ulja. Moguće je gajiti u gotovo svim agroekološkim područjima, a u Srbiji se najčešće seje ozima uljana repica s obzirom na to da ima veći prinos od jare, a može da se gaji u ravničarskim i brdsko-planinskim područjima do 650 metara nadmorske visine”, navodi Marjanović Jeromela.

Objasnila je da se većina agrotehničkih operacija uljane repice ne poklapa sa drugim značajnim ratarskim biljnim vrstama, što omogućava da se resursi gazdinstva pravilno iskoriste. Najznačajnije je seme koje ima visok procenat ulja čijim ceđenjem se dobija ulje koje je pogodno i za ljudsku ishranu, ali i za industrijsku preradu.

“Ono što proizvođače svakako najviše opredeljuje je stabilna cena koju uljana repica ima. Ono što je važno jeste i da se ova sirovina izuzetno traži na domaćem i na svetskom tržištu, tako da proizvođači mogu odmah da je prodaju”, objašnjava Marjanović Jeromela.

Napomenula je da je to biljna vrsta dobrih mehanizatora i profesionalnih proizvođača i kod nje nema amaterizma, tako da se treba držati protokola dobre poljoprivredne prakse kako bi se izbegli negativni uticaji promene klime.

Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme i oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.

Naša sagovornica je navela da je, kao i kod svih drugih uljanih biljnih vrsta, i kod semena i ulja uljane repice došlo do naglog skoka cena tokom pandemije i da se ta cena i dalje održava jer je reč o sirovini koja je izuzetno tražena na tržištu.

Površine pod pšenicom znatno uvećane

Prema najnovijem izveštaju Republičkog zavoda za statistiku u odnosu na 2020. godinu na njivama je u protekloj jesenjoj setvi za 5,8 procenata više pšenice, a raži za 12,9. Istovremeno, ratari su se opredelili da poseju manje ovsa i ječma (za 18,2, odnosno 5,7 procenata). Statistički podaci pokazuju da su, u poređenju s desetogodišnjim prosekom jesenjih setvi (2011. do 2020), površine pod pšenicom povećane za 9,4 odsto.