Srbija deveta zemlja na svetu po potrošnji voća

Potrošači u Srbiji vole voće, posebno jabuke, banane i citruse, a potrošnja je izuzetno visoka po glavi stanovnika. Po statističkim podacima Srbija je deveta zemlja na svetu po potrošnji voća na godišnjem nivou koji iznosi skoro 53 kilograma. Hrvatska po glavi stanovnika troši 14,5 kilograma, Nemačka je na 17,4, Belgija na 15,9, a Španija na 28,5 kilograma.

Takođe, Srbija je i jedan od velikih izvoznika voća, pa se tako proizvodi kompanije Delta Agrar mogu naći u marketima Bliskog Istoka i Azije, kao što su UAE, Katar, Saudijska Arabija, Indija, Kuvajt, Oman, Malezija, Singapur, piše Poslovni hr.

Zbog rata u Ukrajini proizvođači jabuka u Srbiji kažu da je primetan rast cena prilikom izvoza na tržište Rusije, ali da se poskupljenje odnosi uglavnom na troškove transporta.

Direktor voćarstva i povrtarstva Delta Agrara, Igor Milenković kaže da se još uvek ne može odrediti cena jabuka za sledeću godinu jer se još uvek ne zna koliki će biti prinos ovog voća.

“Prošle godine ostvarili smo berbu od oko 25.000 tona. Za ovu godinu još je rano za tačne projekcije s obzirom na to da je sezona prolećnih mrazeva, ali očekivanja su da i ove godine ponovo pomerimo rekorde”, kaže Milenković.

Delta Agrar proizvodi voće na dve lokacije u Čelarevu i Zaječaru na površini većoj od 700 hektara. Fokus proizvodnje su jabuke (klupske i konvencionalne sorte) i trešnje.

“Na manjim površinama proizvodimo i šljive, pljosnate breskve i besemeno grožđe. Ponosni smo na najveći broj klupskih jabuka u ovom delu Evrope, čak devet. Klupske jabuke Pink Lady, Modi, Kiku, Evelina, Isaaq, Red Moon, Rubens su već dobro poznate tržištu, a osmi brend, SweeTango, potrošači će moći da nađu na policama iduće sezone”, navodi Milenković.

On dodaje da u Srbiji pored ograničenog broja većih proizvođača, postoji veliki broj malih proizvođača konvencionalnih sorti jabuke. Ukupne površine pod jabukom su na stabilnom nivou poslednjih pet godina, ali nažalost prinos beleži pad.

“To znači da su u zasadima delom stari voćnjaci koji više ne daju pune prinose, i da ti voćnjaci nisu dovoljno opremljeni sistemima kojima proizvođači mogu uticati na kontroliranje eksternih faktora i klimatskih uslova. Interes svakako postoji, ali samo kod onih proizvođača koji planiraju da se ozbiljno bave modernim voćarstvom i uvode nova tehnološka rešenja. Jedino na ovaj način se može kontrolisati prinos i napraviti profitabilan, stabilan biznis model”, zaključuje Igor Milenković.