Banke direktno ulažu u domaći agrar, ratari najčešći korisnici kredita

Zbog postpandemijske krize, koja se nastavila ratom u Ukrajini, mnoge zemlje u Evropi bore se sa nestašicama i poskupljenjima osnovnih životnih namirnica. Zbog toga je i američka ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen) najavila da će izvršiti pritisak na multilateralne razvojne banke da usmere finansijska sredstva u zemlje pogođene prehrambenom nesigurnošću, izazvanu ratom u Ukrajini.

Ona je navela da će zatražiti od institucija, uključujući Svetsku banku i Afričku razvojnu banku, da prošire alate za rešavanje pitanja prehrambene bezbednosti, „uključujući dugoročna ulaganja u poljoprivrednu produktivnost i poljoprivrednu infrastrukturu“, prenosi Reuters.

Kada je reč o Srbiji bankarski sektor dosta ulaže u poljoprivredu kroz direktne kredite registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, odnosno kompanijama koje se bave osnovnom poljoprivrednom proizvodnjom.

Indirektno, banke u Srbiji finansiraju i čitavu logistiku nabavke repromaterijala i energenata potrebnih za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, a koju obično nose trgovačka preduzeća ili preduzeća agregatori osnovnih poljoprivrednih proizvoda.

Rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK Banke Biljana Janev kaže da postoji i sekundarno ulaganje kada banke finansiraju prerađivače poljoprivrednih proizvoda, odnosno podržavaju kompletan lanac proizvodnje.

“Naravno, treba uzeti u obzir da je srpsko tržište otvoreno, sa veoma malo zaštitnih mera, tako da ukupna poljoprivredna proizvodnja uglavnom osciluje u skladu sa cenama na svetskom tržištu – proizvodi se roba koja je profitabilna i konkurentna”, kaže Janev.

Način ulaganja u domaći agrar razlikuje se od potreba samih poljoprivrednika.

“Ponude se se svakako formiraju na osnovu potreba poljoprivrednika. Krediti i svi kreditni proizvodi su najčešće vrste ulaganja, a dominiraju kratkoročni i srednjoročni zajmovi koji prate poljoprivredni ciklus proizvodnje, odnosno koji su podrška baznoj poljoprivredi. Već nekoliko godina je u ovom segmentu kredita prisutna i država, kroz svoju Upravu za agrarna plaćanja, koja subvencioniše ukupnu ili deo kamatne stope. Samim tim je ova vrsta finansiranja poljoprivrednika dosta atraktivna i tražena na tržištu”, objašnjava naša sagovornica.

Ona dodaje da su sve poljoprivredne delatnosti korisnici bankarskih investicija, od kojih je ratarstvo najčešća u domenu kreditiranja, kao i meštovita poljoprivredna proizvodnja. Svaka od delatnosti ima svoje specifičnosti koje su banke u proteklim decenijama prepoznale, te su samim tim i svoje proizvode namenjene poljoprivredi prilagodile upravo tim potrebama.

Na pitanje šta je poljoprivrednicima u Srbiji potrebnije – ulaganje u proizvodnju ili infrastrukturu, Biljana Janev ocenjuje da dominiraju krediti koji prate poljoprivrednu proizvodnju, dok su sami poljoprivrednici navikli da investicije u sopstvenu infrastrukturu finansiraju samostalno, profitom ostvarenim iz proizvodnje.

“Ipak, kako su određene mašine i oprema znatno skuplji, odnosno samim poljoprivrednicima treba duži vremenski period da skupe sredstva za samostalno finansiranje, obraćaju se bankama za investicione kredite. Poslednjih godina primetno je i prisustvo države kroz Upravu za agrarna plaćanja i programe IPARD, tj. Nacionalne programe podrške investicijama, kojima podstiču poljoprivrednike da investiraju, dok im se deo ulaganja vraća iz budžeta države”, zaključuje rukovodilac Službe za proizvode i prodaju malim i srednjim preduzećima AIK Banke Biljana Janev.