Šta će od jeftinijeg uvoza kikirikija dobiti konditorska industrija, a šta potrošači?

Carinska stopa na uvoz kikirikija smanjena je sa dosadašnjih pet procenata na dva odsto, što će konditorskoj industriji Srbije i proizvođačima proizvoda od kikirikija, prema navodima Privredne komore Srbije, omogućiti godišnje uštede i do 300.000 evra, ali i konkurentniju poziciju na međunarodnom tržištu. Manja carina na uvoz kikirikija rezultat je inicijative koju su PKS i njene članice iz konditorske industrije uputili nadležnim ministarstvima poljoprivrede i finansija.

Godišnje se u Srbiju uveze oko 9.500 tona kikirikija, čija se vrednost kreće između 12 i 13 miliona evra, pa se sada postavlja pitanje gde će otići, odnosno kako će kompanije iskoristiti najavljenu uštedu od snižene carine?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Marko Njavro, generalni direktor Strateškog poslovnog područja Slatko i slano Atlantic Grupe, koja je jedan od najvećih uvoznika kikirikija, smanjenje carine ostaviće im prostora da “izađu na kraj” sa poskupljenjem ostalih sirovina. 

“Svakako je smanjenje carine na uvoz kikirikija sjajna vest koju pozdravljamo, jer će nama konditorima pomoći da se malo lakše nosimo sa povećanjem cena ostalih sirovina koje usporava dalje investicije“, dodaje Njavro,.

Naš sagovornik objašnjava da je Atlantic Grupa posvećena ulaganju u tehnologiju, ljude i brendove, a pritisak kroz rast cena sirovina ih u tome usporava, pa je sniženje carine na kikiriki svakako dobra vest. 

Na naše pitanje hoće li od smanjene carine koristi imati i građani, u vidu nižih cena kada u prodavnicama budu plaćali njihove proizvode, Njavro kaže da cena zavisi od kvaliteta proizvoda, ali i konkurencije. 

“Sigurno je da nema rasta bez veće konkurentnosti i osvajanja novih tržišta, a u toj tržišnoj utakmici treba ispuniti kompleksne standarde uz maksimalnu efikasnost i fleksibilnost, tako da je svaka olakšica u nabavci sirovina dobrodošla. Takođe, treba održati poverenje potrošača i ispuniti njihova očekivanja i zato, kao veliki sistem, nastojimo da kroz centralnu nabavku, kontinuiranim praćenjem kretanja cena i planskom nabavkom, naša proizvođačka cena uvek prati optimalan odnos kvaliteta i cenovne konkurentnosti”, objašnjava Njevro dodajući da je u ovom momentu fokus na cenama osnovnih sirovina. 

“Zato nam je u ovom momentu jako bitno i kretanje cena osnovnih sirovina, kao što su brašno, šećer, biljna ulja, što znači da nam je od velikog značaja da Ministarstvo poljoprivrede prati kretanja na tržištu kako bi se usled nepredviđenih poremećaja preduzele adekvatne mere u slučaju monopolskih tendencija i otkupnih cena”, istakao je on.

Za razliku od Atlantic Grupe, iz kompanije PepsiCo Zapadni Balkan planiraju da ušteđeni deo preusmere za proširenje tržišta.

„Naš cilj je da ostvarene uštede preusmerimo na strateško plasiranje naših proizvoda kako na lokalno i regionalno tržište, tako i na tržišta u zemljama Evropske unije na kojima smo prisutni i gde očekujemo potencijalni rast izvoza u predstojećem periodu“, rekao je generalni direktor PepsiCo Zapadni Balkan Nuno Pinto Leite.

Najviše kikirikija stiže iz Argentine i Indije

Carina na kikiriki u Srbiji bila je pet odsto, dok je u Evropskoj uniji uvoz oslobođen ove dažbine. Kompanije najviše uvoze kikiriki iz Argentine i Indije, zemalja sa kojima Srbija nema potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, tako da nema uvoznih povlastica za konditore i druge proizvođače.

Kako je za RTS objasnila Saška Biorčević iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, carina od pet odsto uvećavala je cenu gotovog proizvoda za oko četiri procenta.