Usevi zaštićeni od izmrzavanja, pšenica spremno dočekala sneg

Iako je prvi ovosezonski sneg otežao život mnogima u Srbiji, sa druge strane usevima je dobrodošao.

Agroekonomista Branislav Gulan kaže za Biznis.rs da je najveći deo setve obavljen u optimalnom roku i da svi usevi spremno dočekuju zimu.

Jesenja setva u Srbiji obavljena je na blizu 770.000 hektara, od kojih najveće površine zauzima pšenica (od 593.000 do 630.000 hektara). Na drugom mestu nalazi se ozimi ječam koji zauzima oko 91.000 hektara, slede ozima žita sa 75.000 hektara, uljana repica oko 29.000 hektara, lucerka i drugo krmno bilje sa oko 12.500 hektara.

“Sneg im prija jer će ih zaštiti od eventualnih niskih temperatura i izmrzavanja. Suša već godinama uzima danak na poljima u različitim delovima sveta, pa je vreme da se menja struktura setve, što znači da će nam biti potrebne sorte koje ranije sazrevaju. O tome treba da se pobrine nauka”, objašnjava Gulan.

Prema njegovim rečima ove jeseni setva je bila najskuplja i najveća u poslednjih 10 godina.

“Na to je uticao nagli i visok rast cena repromaterijala, pre svega mineralnih đubriva od čak 38 odsto. Ove visoke cene repromaterijala su pokolebale deo proizvođača u toku jesenje setve, jer su cene đubriva i ostalih inputa povećali troškove setve za oko 50 odsto. Pre početka setve bilo je planirano da će troškovi po hektaru setve pšenice biti oko 52.000 dinara. Sad je to neostvarena želja. Sve to mora da se ugradi u cenu pšenice sledeće godine”, ocenjuje Branislav Gulan.

Dakle, ako sve bude teklo prema planu i sedeće godine se može očekivati berićetna žetva.

“To znači da ako nas posluži vreme, sa ovih površina može da se dobije rod veći od tri miliona tona pšenice. Možda bude i blizu četiri miliona tona, ali o tome je sad rano govoriti. Zna se da potrebe domaćeg tržišta zadovoljava oko 1,55 miliona tona pšenice. Za ishranu nam je dovoljno od 100.000 do 120.000 tona mesečno. U robnim rezervama treba da imamo oko 150.000 tona i isto toliko da imamo za kvalitetno deklarisano seme”, kaže naš sagovornik.

Analitičari ističu da u Srbiji narod ne treba da brine za pšenicu ili hleb, jer koliko god pšenice da se zaseje, biće je dovoljno za domaće potrebe.

“Za domaće potrebe bi bilo dovoljno i kada bi bilo zasejano samo 300.000 hektara. Preporuke su da se ipak seje što više kvalitetnijeg i deklarisanog semena, jer će to direktno uticati na povećanje prinosa”, smatra Branislav Gulan.

Stručnjak za ratarstvo dr Miroslav Malešević navodi da se skupo đubrivo sve manje koristi i da će to ostaviti traga na rast i razvoj useva.

“To znači da će se umanjiti potencijal biljaka i njihova rezistentnost na različite stresove od setve do žetve. Dve glavne slabosti ovogodišnje rekordne setve na osnovu zasejanih površina su velika zastupljenost nedeklarisanog semena i izostavljanje adekvatnih količina NPK (natrijuma, fosfora i kalijuma) u osnovnom đubrenju”, kaže Malešević.

Da bi nadležni trebalo da povedu računa da sledećih godina deklarisano seme zauzme veće površine slaže se i Branislav Gulan.

“To će doprineti boljem kvalitetu pšenice, što znači da ćemo jesti i kvalitetniji hleb. Pored toga značajne količine pšenice odlaze u izvoz, a poboljšanje kvaliteta znači i podizanje rejtinga za višu cenu pšenice proizvedene u Srbiji. U prilog tome ide i činjenica da i pored dovoljnih količina pšenice mora da se uvoze dodatne količine za poboljšanje proizvodnje hleba. Vlada Srbije je nedavno odobrila uvoz 30.000 tona pšenice iz Mađarske, koja je proizvedena od semena ‘Simonida’. Pitanje je kako seme proizvedeno u Srbiji daje bolji kvalitet u inostranstvu”, kaže Branislav Gulan.