Zasadi pod borovnicom povećani sa 200 na 2.500 hektara u poslednjoj deceniji

Tražnja borovnice u svetu je u porastu, i Srbija prati taj trend, pa su se tako za poslednjih deset godina zasadi pod borovnicom sa 200 hektara povećali na 2.500 hektara.

Iako svake godine broj hektara pod borovnicom u Srbiji raste, proizvodnja često nije rentabilna. Jednoličan sortiment, niski prinosi i naposletku niska otkupna cena podstakli su savetodavce Poljoprivredne službe Beograda da na odabranom gazdinstvu naprave eksperiment – holandska tehnologija saksije i supstrat na 40 ari zaštićenog prostora, prenosi RTS.

„Na 100 kvadratnih metara plastenika možemo da stavimo sto biljaka. Prinos koji svakako možemo da dobijemo i koji je ostvariv je četiri kilograma po jednom žbunu, to je sa jednog plastenika 4.000 kilograma plodova visokog kvaliteta u premijum ekstra klasi“, izjavila je Radmila Koprivica iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Beograd.

Plastenik stoji na putu klimatskim izazovima i zimi i leti, a kontrolisani uslovi proizvodnje ne samo što skraćuju period berbe i utiču na povećanje prinosa, već omogućavaju ranije zrenje, odnosno berbu borovnice. Kada se prodaje roba koja u tom trenutku na tržištu nedostaje, otkupna cena bude i dvostruko viša od sezonske.

„Moja osnovna ideja je bila da ovu vrstu proizvodnje ponudim kada je niko nema. Blizu sam Beograda i mi možemo da startujemo ovde već krajem maja sa berbom. Prvi plodovi su prošle godine bili već 14. maja, što znači prva berba je bila sedam dana nakon toga. Ponudimo jako kvalitetnu borovnicu domaćem tržištu i marketima. Kvalitet te borovnice ne može se porediti sa uvoznom iz Čilea i Perua“, istakao je Aleksandar Milić iz sela Šepšin.

U okviru projekta holandsko rešenje za bobičasto voće iz Srbije, domaći i holandski stručnjaci već godinama dobro sarađuju i razmenjuju iskustva.

„Ovako se postiže potpuna kontrola proizvodnje i na kraju četiri do pet puta veća količina ploda nego na otvorenom. Moja poruka je – nije važna veličina saksije već kvalitet supstrata u njoj“, poručio je Alfred Evers iz kompanije Evers international.

„Morate imati jako zemljište, jer ono daje jaku biljku. Naposletku i jakog čoveka, to zvuči pomalo smešno, ali činjenica je da se 90 odsto mikrobiologije u zemljištu poklapa sa mikrobiologijom čovekovog organizma. Sve je povezano“, naglasio je Marsel de Jong iz firme Soil & green.

Ulaganje u ovakve sisteme za hektar zasada bez plastenika iziskuje do 100.000 evra, a praksa pokazuje da se može ubrati više od toga. Sa male farme u Šepšinu sva znanja i saznanja će ubuduće služiti proizvođačima borovnice širom Srbije.