Nosiva tehnologija kao deo svakodnevice

Nosiva ili, kako je neki nazivaju, “otmena” tehnologija gotovo neprimetno ulazi u našu svakodnevicu. Aksesoari poput bežičnih slušalica, pametnog sata i ranca sa USB priključcima u poslednjih nekoliko godina za mnoge su neizostavni deo kako profesionalne, tako i opreme za rekreaciju. 

Međutim, pomenuti predmeti tek su mali deo onoga što nam, u ovom pogledu, nude moderne inovacije. Stručnjaci u oblasti pametnih tehnologija neprestano rade na razvijanju novih, sofisticiranih spravica koje će imati raznovrsne primene, od praćenja zdravstvenog stanja i fizičke spremnosti do povećanja efikasnosti na poslu.

Jednostavna upotreba, ali komplikovan proizvodni proces

Uzimajući u obzir da su vrlo jednostavni za korišćenje, mnogi od nas ove predmete uzimaju zdravo za gotovo. Ipak, proces proizvodnje predmeta iz kategorije nosive tehnologije nije ni približno tako jednostavan kao njihova upotreba.

“Dobar broj ljudi, ne samo kod nas već generalno gledano, ne zna šta stoji iza proizvoda koji ima i hardversku i softversku komponentu”, kaže generalni direktor i suosnivač kompanije mBrainTrain Ivan Gligorijević.

On navodi da ovaj proces, pre svega, uključuje takozvanu “mejkersku fazu”, odnosno izradu mehaničkog prototipa koji pomaže da se uvide neki funkcionalni nedostaci, kao i da se oseti kako će izgledati interakcija korisnika sa proizvodom. Ova faza je danas, kako kaže, značajno ubrzana usled korišćenja tehnika aditivne proizvodnje, odnosno 3D štampe.

Međutim, to je samo početak. Od trenutka kada napravite mehanički prototip dok to ne postane proizvod postoji popriličan broj koraka, kaže Gligorijević, navodeći da je prvi korak kreiranje takozvanog “prototipa zalepljenog selotejpom” (eng. duct tape prototype), koji vam pokazuje da li nešto radi ili ne.

“Kada hoćete da napravite proizvod, onda morate da gledate i gde se on regulatorno uklapa, kako se garantuje kvalitet serije, odnosno da jedan uređaj po istom dizajnu bude jednak drugom… Tu postoji veliki broj koraka od prototipa do proizvoda”, kaže on i ističe da je proces nešto brži kada su u pitanju proizvodi koji se oslanjaju isključivo na softverski program.

Nosiva tehnologija koja uključuje i kreiranje hardvera zahteva više testiranja, a ponekad ni to ne garantuje da neće biti kvarova. Prema Gligorijevićevim rečima, iskustvo stručnjaka pokazuje da prvi proizvod, uz najbolje namere i veru da će on biti i finalna verzija, vrlo retko uspeva.

“U svetu elektronike je poznato da se tek neka treća verzija, takozvana treća štampa, može smatrati uspešnom”, navodi on.

Pored toga, elektronika i u Evropi i u Americi podleže određenim standardima koji su najčešće vezani za bezbednost korisnika. Medicinski standardi su još oštriji, ali su i generalni bezbednosni donekle zahtevni, kaže Gligorijević.

“Možda se sećate situacije pre već dosta godina, kada su oni Samsungovi telefoni imali problem sa baterijom, gde su se u jednom broju slučajeva te baterije zapalile. Samsung je tada platio veliku reputacionu cenu”, objašnjava on dodajući da su ti proizvodi bili testirani, ali da je praksa pokazala da može doći do situacija koje nisu predviđene testovima. 

Proizvodnja je, dakle, dug, mukotrpan i skup proces. Kako navodi generalni direktor kompanije mBrainTrain, za potpuno novi proizvod, sa novim dizajnom, troškovi su retko niži od 300.000 evra, računajući broj radnih sati saradnika, plate zaposlenih, troškove komponenti, testiranja, verifikacije, kao i pakovanja – koje je važan deo identiteta i imidža kompanije.

Proizvodi koji očitavaju moždane talase

Nosive tehnologije nalaze primenu u različitim sferama, a mnoge od njih su usko specijaliziovane. Tako se, na primer, proizvodi kompanije mBrainTrain, koji uključuju EEG kape i slušalice, koriste u istraživanjima sa zadatkom da neinvazivnom metodom detektuju i prate moždane talase, a primenu nalaze na svetskim univerzitetima, fakultetima i istraživačkim centrima. Takođe, koriste ih i velike kompanije koje žele da izvrše ispitivanja relevantna za njihovo poslovanje.

Gligorijević kaže da u kompaniji aktivno tragaju za načinima da njihovi proizvodi postanu deo svakodnevice i da se nadaju da će moći da rade sa širim krugom korisnika, pre svega, u sferi mentalne optimizacije na radnom mestu.

“Mi se bavimo snimanjem moždane aktivnosti. Ona može da se kontekstualizuje, tako što se nešto iz vašeg uma koristi za vaš benefit na radnom mestu ili u fabrici. Recimo, postoje radna mesta na kojima je veoma bitno da ne dođe do pada pažnje. Kao što možete da pretpostavite, u pitanju su hirurzi, ljudi u fabrikama, ljudi koji rade na kritičnim mestima. Oni treba da imaju neki sistem koji bi ih upozorio da u trenutku kada se dešava pad pažnje ne ulaze u kritičnu operaciju ili da jednostavno budu svesni toga da mentalno nisu na nivou zahteva tog radnog mesta”, objašnjava Gligorijević.

“Hteo bih da podvučem da tu nikako nije u pitanju nadgledanje ljudi ili nešto što ima za cilj da nekoga učini zavisnim, ugrozi njegovo radno mesto, obavesti šefa itd. Ne radi se uopšte o tome. Ovakvi uređaji ne mogu da pročitaju kompleksne misli. Ukoliko zamislite neku rečenicu, mi ne možemo da je pročitamo, ali možemo da pročitamo da li ste srećni, tužni, da li obraćate pažnju, koji je nivo mentalnog zamora trenutno prisutan kod vas, i tako dalje. To su opšte smernice koje jedan takav uređaj može da da i mislimo da se to uklapa u takozvanu industriju 5.0, čiji je cilj da cela fabrika bude integrisana kao jedan sistem ili jedan organizam”, navodi direktor mBrainTraina.

Kako kaže, u takvom sistemu postoji mogućnost uticanja na neke procese i njihovu dinamiku. U fabrici 5.0 javljaju se pametni roboti, tj. kolaboracioni roboti (eng. cobot), koji sarađuju direktno sa čovekom, kako ne bi došlo do povreda, tragičnih ishoda, škarta…

“Korisno je da taj robotski sistem kao jedan od ulaznih podataka ima informaciju u kakvom je stanju čovek sa kojim će sarađivati i da li je, u krajnjoj liniji, spreman na to da robot izvrši neku operaciju. To je kontekst koji će morati da se uvaži u 5.0 industriji zato što se sadašnja industrija pokazala mentalno zamornom za čoveka. To je informacija koja je izvedena kao zaključak Evropske komisije, koja je prepoznala da postoji problem i da se ljudi nerado odlučuju da rade neku vrstu proizvodnih poslova baš zbog toga što osećaju da su pod velikim opterećenjem”, kaže Gligorijević.

Sprave koje olakšavaju svakodnevicu

Gligorijević ističe da je tehnologija stvorena kako bi olakšala stvari za čoveka. Pre manje od četvrt veka, napominje, živeli smo bez mobilnih telefona. Njihova pojava nam je značajno olakšala neke stvari i donela jedan deo produktivnosti, ali istovremeno je imala i negativan uticaj na našu pažnju. 

“Slično tome, tehnologija nam sada omogućava da imamo i neke druge aksesoare koji, s jedne strane imaju mogućnost da budu povezani na internet, a sa druge da izvuku neku informaciju iz naših fizioloških signala”, navodi Gligorijević, dodajući da ti signali mogu biti srčani ritam, moždani talasi, otpornost kože, koja je indikativna kada su u pitanju promene u nervnom sistemu.

“Ti uređaji polako postaju deo naše svakodnevice. To je još u ranoj fazi, ali ta veza koja je lišena našeg svesnog angažmana je nešto što se vidi kao budućnost. Verujem da tehnologija treba da bude takva da nas ne opterećuje, da nam ne uzima neki deo resursa, nego da radi za nas u pozadini i da mi ne moramo da osećamo, uslovno rečeno, nikakvu obavezu prema toj tehnologiji”, zaključuje Gligorijević.