Ko su najbolje plaćeni košarkaši i koliko oni zaista zarađuju?

Kari je najplaćeniji igrač u NBA, ali bi to mogao da postane i Jokić

LifestyleLuksuzZanimljivosti

14.3.2021 10:38 Autor: Marko Miladinović 1

Kari je najplaćeniji igrač u NBA, ali bi to mogao da postane i Jokić Kari je najplaćeniji igrač u NBA, ali bi to mogao da postane i Jokić
Finansijske smernice NBA lige su veoma stroge i pravične, i svi vlasnici klubova, košarkaši i njihovi menadžeri su prinuđeni da ih poštuju. Pred početak... Kari je najplaćeniji igrač u NBA, ali bi to mogao da postane i Jokić

Finansijske smernice NBA lige su veoma stroge i pravične, i svi vlasnici klubova, košarkaši i njihovi menadžeri su prinuđeni da ih poštuju. Pred početak svake nove sezone tačno do u poslednji cent zna se šta je budžetsko ograničenje svakog tima, a najbolje mlade košarkaše na draftu dobijaju isključivo oni klubovi koji su bili poslednjeplasirani u prethodnoj sezoni.

Kada su zarade igrača u pitanju, i tu su utvrđena jasna pravila i takozvani „platni razredi“, kao i minimumi i maksimumi koje početnici („rukiji“) i veterani mogu da dobiju. Naravno, najpopularnije zvezde, poput neuništivog Lebrona Džejmsa, uvek će namaknuti dodatne prihode na osnovu raznih sponzorskih ugovora, neretko u višemilionskim iznosima.

Košarkaši koji igraju pod svojim „ruki ugovorima“, dakle prvim po njihovom dolasku u ligu, generalno beleže najniže nivoe zarada. Prvi pikovi na draftu dobijaju najveće plate među njima, reda veličina nekoliko miliona dolara bruto po godini igranja, dok šezdeseti, poslednji odabrani mladi igrač na draftu, može da se nada ugovoru od nekoliko stotina hiljada dolara.

Kod početnika ima izuzetaka kada su u pitanju igrači koji dolaze iz inostranstva, kao već etablirani takmičari i najčešće u srednjim dvadesetim godinama. Takav je slučaj bio sa našim Bogdanom Bogdanovićem koji je dobio ugovor na 27 miliona dolara bruto za tri godine igranja u Sakramentu, što je u jednom trenutku bio i najveći „ruki ugovor“ ikada. Ti prvi ugovori se uglavnom potpisuju na tri do pet godina, obično uz klauzulu da se pred početak poslednje ugovorne godine pristupi pregovorima za naredno višegodišnje obavezivanje klubu.

Naredna dva ugovorna perioda su, u stvari, onaj deo karijere NBA košarkaša kada on najviše zarađuje. Ukoliko se u „ruki“ periodu pokazao nezamenljivim za svoj klub, onda će možda biti nagrađen tzv. „max“ ugovorom koji dopušta liga, a izračunat u odnosu na to kolika mu je bila prethodna zarada.

Foto: Pixabay.com

Primera radi, Nikola Jokić u Denveru tokom ove sezone prima 29.542.010 dolara bruto, a pošto mu plata raste, sledeće godine bi trebalo da iznosi 31.579.390, a u 2022/23. 33.616.770 dolara. Jokiću je to „max“ ugovor, što znači da nije mogao ni od koga da dobije više, s tim da je njegov prvi tim Denver imao pravo preče ponude. Njemu će sigurno na kraju sezone 2021/22. biti ponuđen novi – „supermax“ ugovor – i već u ovom trenutku se zna da bi on iznosio oko 250 miliona dolara bruto za pet godina. Centar Denvera je u ovom momentu 25. na listi najplaćenijih, ali sa zaradom od približno 50 miliona po sezoni bio bi najskuplji igrač u ligi.

Posle „supermax“ slede „veteranski“ ugovori, koji su znatno niži po vrednosti, a na kraju se praktikuje i potpisivanje igrača sezonu po sezonu, za onu nekolicinu njih koji su karijere završili oko četrdesete godine starosti (od poznatih igrača, u poslednje vreme izdvajaju se Vins Karter i Dirk Novicki, sa po dve decenije igranja u NBA).

Prema podacima sa statističkih sajtova HoopsHype i BasketbalReference, najplaćeniji košarkaš na svetu je plejmejker Golden Stejta Stefon Kari sa 43.006.362 dolara, drugi je Kris Pol sa 41.358.814, a treći Rasel Vestbruk sa  41.358.814 dolara. U prvih deset nalaze se, redom, i Džejms Harden, Džon Vol, Lebron Džejms, Kevin Durant, Blejk Grifin, Pol Džordž i Klej Tompson, sa zaradama između 41 i 35 miliona dolara godišnje.  

I na kraju, da razjasnimo još nedoumicu oko toga koliko tog novca najbolji košarkaši na svetu zaista nose kući, to jest beleže na svojim bankovnim računima. Prvo se od ovih bruto iznosa odbijaju porezi na prihod, koji u SAD iznosi 37 odsto, ali i dodatan porez na prihod u odnosu na to u kojoj saveznoj državi se nalazi njihov klub (on zavisi od države do države, ali po časopisu Forbes, u proseku iznosi još 5,46 procenata). Naposletku, oduzima se i oko tri odsto za naknadu manadžerskoj agenciji koja zastupa igrača, gde je četiri odsto maksimum koji dozvoljava udruženje profesionalnih igrača.

Maltene polovina bruto sume ode na poreze i dažbine menadžerima. Najvećim igračima i dalje ostaje mnogo para, ali to svakako nisu cifre kojima se najčešće barata u medijima.

  • GocaBG

    14.3.2021 #1 Author

    Bravo za Jokica,samo neka rastu ugovori…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...