Banka Engleske zadržala kamatnu stopu na istom nivou

Banka Engleske zadržala je referentnu kamatnu stopu na 3,75 odsto, što je bilo u skladu sa očekivanjima tržišta, ali je troje članova Komiteta za monetarnu politiku glasalo za povećanje na 4 odsto.

Odluka je doneta odnosom glasova 6:3, dok je većina analitičara očekivala podelu 7:2.

Guverner Endru Bejli (Andrew Bailey) ocenio je da je zadržavanje kamatnih stopa trenutno najprimerenije rešenje zbog veće neizvesnosti u globalnoj ekonomiji i ponovnog jačanja inflatornih rizika usled sukoba između SAD i Irana, dok su domaći inflatorni pritisci za sada umereniji. Cilj Banke Engleske ostaje da inflaciju vrati na dva odsto bez izazivanja nepotrebnih poremećaja u privredi, prenosi Reuters.

Prema novim projekcijama britanske centralne banke, inflacija bi do kraja godine mogla da poraste na 3,2 odsto, sa 2,6 odsto koliko je iznosila u junu, a iznad ciljanog nivoa od dva odsto trebalo bi da ostane sve do početka 2028. godine. Banka pritom polazi od pretpostavke da će cene energije pratiti očekivanja tržišta i da neće doći do snažnijeg prelaska viših troškova na zarade i ostale cene.

Nova britanska vlada premijera Endija Burnama (Andy Burnham) nastoji da ublaži rast troškova života, između ostalog ukidanjem poreza na račune za električnu energiju domaćinstava. Banka Engleske procenjuje da bi taj potez mogao da smanji inflaciju za oko 0,1 odsto. Ipak, njene prognoze i dalje podrazumevaju mogućnost povećanja kamatnih stopa krajem 2026. i još jednog tokom 2027. godine, iako većina ekonomista smatra da dodatno zaoštravanje monetarne politike neće biti potrebno.

Troje članova obrazložili su svoje glasanja za povećanje kamatne stope ponovnim zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku i nastavka borbi između SAD i Irana, kao i činjenicom da dugotrajna inflacija, koja je gotovo pet godina iznad ciljanih dva odsto, povećava rizik od takozvanih sekundarnih inflatornih efekata.

Nasuprot tome, veći deo članova Komiteta ukazuje da za sada nema jasnih dokaza o takvim pritiscima i da usporavanje rasta plata u privatnom sektoru, koje je najsporije od 2020. godine, govori u prilog opreznijem pristupu.

Banka Engleske je istovremeno povećala procenu uticaja smanjenja svog portfelja državnih obveznica na tržišne prinose. Sada procenjuje da je program kvantitativnog stezanja od 2022. godine povećao prinose na britanske državne obveznice za 0,2 do 0,3 procentna poena.