Bankari očekuju značajan rast nenaplativih kredita

Ekonomije Zapadnog Balkana suočene su sa turbulentnim okruženjem. Nakon rasta realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2021. godini, prošla godina donela je značajno usporavanje privreda, izazvano geopolitičkom situacijom posle početka rusko-ukrajinskog sukoba. Prognoze Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije pokazuju da se u 2023. godini očekuje dalje usporavanje privrednog rasta u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Ipak, predviđanja za 2024. godinu su nešto optimističnija, pošto se svim balkanskim privredama prognozira veći rast, istakao je Mateo Feraci (Matteo Ferrazzi), viši ekonomista Evropske investicione banke, na redovnoj godišnjoj konferenciji ove međunarodne finansijske institucije.

„Zemlje Zapadnog Balkana se suočavaju sa veoma izazovnim makroekonomskim okruženjem, s obzirom na situaciju da imamo šok za šokom u nekoliko uzastopnih godina. Beležimo ekonomsko usporavanje, ali uz očekivani oporavak u narednom periodu. Takođe, inflacija je visoka, ali se polako smanjuje, a najveći rast cena krajem 2022. godine beleže Severna Makedonija i Crna Gora. Prognoze Bečkog instituta iz januara pokazuju da se očekuje značajno smanjenje inflacije u 2023. godini, u odnosu na prethodnu“, naveo je Feraci.

Kada je reč o bankarskom sektoru, potražnja za kreditima ostaje snažna, ali će ona biti na velikom iskušenju zbog nešto oštrijih uslova na strani ponude koje banke već signaliziraju i najavljuju.

Svi segmenti privrede pogođeni su ovim pooštravanjem uslova za odobravanje zajmova, a nešto su više izložena mala i srednja preduzeća.

„Bankari očekuju da će kvalitet zajmova opadati, odnosno da će u narednih šest meseci značajno rasti nivo loših, odnosno nenaplativih kredita (NPL). Ipak, bankarske grupacije iz regiona Centralne, istočne i jugoistočne Evrope potvrđuju svoju dugoročnu posvećenost regionu Zapadnog Balkana zbog veće profitabilnosti koju lokalne podružnice ostvaruju u odnosu na profit na nivou grupa. Trećina banaka navodi da planira dalje selektivno širenje“, zaključio je zvaničnik EIB.

Najveća ulaganja u transport i mala i srednja preduzeća

Evropska investiciona banka (EIB) potpisala je u regionu Zapadnog Balkana tokom 2022. godine ugovore vredne 835 miliona evra, od čega 824 miliona čine investicije, dok je 11,2 miliona evra realizovano kroz grantove. Kroz ove projekte mobilizovano je ukupno 3,5 milijarde evra finansiranja i podržano 900.000 radnih mesta.

Posmatrano po sektorima, EIB je u 2022. godini na Zapadnom Balkanu najviše investirala u transport – 619,5 miliona evra, zatim u sektor malih i srednjih preduzeća – 150,4 miliona evra i vodu – 50,5 miliona evra. Slede obrazovanje (8,5 miliona evra), urbani razvoj (4,5 miliona evra) i energija (1,8 miliona evra).

Kada je reč o održivom transportu, prošle godine su u regionu zaključeni železnički projekti vredni 588 miliona evra, a jedan od najznačajnijih je rekonstrukcija pruge Beograd-Niš na Koridoru 10. EIB je odobrila 1,1 milijardu evra ulaganja, od čega je već potpisan ugovor za 550 miliona.

Takođe, EIB Global finansira projekte vitalne infrastrukture, pa je u 2022. godini odobren grant vredan 37 miliona evra za izgradnju kanalizacije u beogradskoj opštini Palilula. Pola miliona evra obezbeđeno je za pripremu i planiranje investicije u tretman otpadnih voda i upravljanje čvrstim otpadom u Banja Luci.

„Uticaj našeg finansiranja u regionu odražava posvećenost i istrajnost Grupacije EIB u podršci Zapadnom Balkanu koja traje već više od 45 godina. U proteklih nekoliko godina, Evropa se suočavala sa međusobno isprepletenim krizama koje su prouzrokovale velike društveno-ekonomske poremećaje. Istovremeno, one su ubrzale zelenu i digitalnu tranziciju. Usled toga je EIB postao instrument kontraciklične ekonomske politike u okviru inicijative Tim Evropa, kako bi pomogao lokalnim privredama da se brže oporave i prilagode infrastrukturu u cilju rešavanja kritičnih izazova koji su pred nama„, rekla je Ljiljana Pavlova, potpredsednica EIB zadužena za Zapadni Balkan.