Banke sve teže odobravaju dugoročne kredite sa fiksnim kamatama

Narodna banka Srbije će i ovog puta povećati referentnu kamatnu stopu za najmanje 0,5 procenata. Inflacija je još uvek visoka, a podizanje kamate je iznuđena mera i jedna od važnih poluga za sprečavanje daljeg rasta cena, ocenjuje u razgovoru za Biznis.rs profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović.

“To se, sa druge strane, odražava na poslovnu politiku banaka, koje će biti primorane da dižu kamate svesne da će gubiti deo klijenata, pa će samo oni koji su u teškoj situaciji uzimati kredite. Oni koji su u malo boljoj finansijskoj situaciji neće se zaduživati. Tako padaju aktivnosti banaka i one sada moraju da vode računa koliko stvarno mogu da podignu kamate da bi se zaštitile od pada vrednosti novca, jer on u inflaciji gubi svoju kupovnu moć”, ističe naš sagovornik.

Zbog stepena neizvesnosti koji vlada u celom svetu, a koji će sigurno biti prisutan do kraja ove godine, profesor BBA procenjuje da će do relativnog smirivanja inflacije doći tek posle prvog kvartala 2023. godine.

“Koliko dugo će se ona zadržati na ovom nivou zavisi umnogome od eksternih faktora i to nema veze sa Srbijom. Na to pre svega utiču energenti, čije cene će biti nestabilne sve dok traje sukob u Ukrajini”, ističe Musabegović.

Zbog rasta ključnih kamatnih stopa i neizvesne situacije banke teško procenuju rizike, menjaju svoju poslovnu politiku i sve teže klijentima odobravaju dugoročne kredite sa fiksnim kamatama.

“Banka mora da vodi računa o sredstvima, jer u većini slučajeva ona nisu njihova i moraju da budu vraćena, prvo onima koji drže depozite, ali i onima koji imaju štednju”, kaže profesor Beogradske bankarske akademije i dodaje da sve zavisi od banke do banke, ali da su u istom “košu” i privreda i fizička lica.

“Sve zavisi kako će voditi poslovnu politiku. Neke će podizati kamate i čekati klijente da dođu i uzmu kredit, a neke neće podizati u toj meri, računajući da će ljudi koji moraju doći kod njih. U svakom slučaju, zaduživaće se samo oni koji moraju”, smatra on.

“Banke ne smeju da daju kredite, pogotovo ne dugoročne, po fiksnim kamatnim stopama. Na primer, ako je sada referentna kamatna stopa četiri odsto za kredite će da bude pet-šest, a fiksna bi morala da bude osam, devet ili deset za takvu vrstu zajma. To je neatraktivno za one koji žele kredit. Jedino u slučaju da misle da će se ovakva situacija nastaviti u jednom dužem periodu, pa se zbog toga odluče za tako visoku fiksnu kamatu”, kaže Musabegović.

Trend povećanja referentnih kamatnih stopa i u Evropi i u Americi će se nastaviti, smatra on i dodaje da je to opasno zbog smanjenja privredne aktivnosti.

“I Fed i Evropska centralna banka moraju da vode računa, jer skup novac smanjuje privrednu aktivnost. Mnogo manje se zadužuju i firme i pojedinci. Ovim merama vi možete da pobedite inflaciju, ali ćete ubiti privredu. To je filigranska igra, ali se odluke donose na bazi ozbiljnih analiza u svim segmentima”, zaključuje profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Ismail Musabegović.