Evropska centralna banka podigla ključne kamatne stope za 50 baznih poena

Evropska centralna banka odlučila je danas da još jednom podigne tri ključne kamatne stope, ovog puta za po 50 baznih poena, a na osnovu značajne revizije izgleda inflacije za naredni period očekuje da će nastaviti sa povećavanjem kamata.

Konkretno, Upravni savet ECB procenjuje da će kamatne stope i dalje morati značajno da rastu stabilnim tempom kako bi dostigle nivoe koji su dovoljno restriktivni da bi se obezbedio blagovremeni povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto. Održavanje restriktivne monetarne politike tokom vremena bi trebalo da smanji inflaciju smanjenjem tražnje, a takođe će se zaštititi od rizika stalnog pomeranja inflatornih očekivanja naviše, navodi se u saopštenju ECB.

Buduće odluke o kamatnim stopama Upravnog saveta će i dalje zavisiti od podataka i slediti pristup od sastanka do sastanka.

Nakon današnjeg povećanja kamatne stope na glavne operacije refinansiranja i kamatne stope na graničnu kreditnu liniju i depozitnu liniju biće povećane na 2,5 odsto, 2,75 i 2,00 odsto respektivno, od 21. decembra, saopštila je ECB.

Upravni savet je danas odlučio da poveća kamatne stope i očekuje da će ih dalje povećavati, jer je inflacija i dalje previsoka i predviđa se da će se predugo zadržati iznad cilja. Prema proceni Eurostata, inflacija je u novembru iznosila 10,0 odsto, što je nešto niže od 10,6 procenata zabeleženih u oktobru. Pad je uglavnom rezultat nižeg rasta cena energije.

„Inflacija cena hrane i osnovni pritisci na cene u privredi su ojačali i potrajaće neko vreme. Usled izuzetne neizvesnosti, zvaničnici Evrosistema su značajno revidirali svoje projekcije inflacije. Oni sada smatraju da će prosečna inflacija dostići 8,4 odsto u 2022. pre nego što se smanji na 6,3 odsto u 2023. godini, pri čemu se očekuje da će inflacija značajno opasti tokom godine. Zatim se predviđa da će inflacija u proseku iznositi 3,4 odsto u 2024. i 2,3 procenta u 2025. godini„, navodi se u saopštenju Evropske centralne banke, uz predviđanje da će inflacija bez energije i hrane u proseku iznositi 3,9 odsto u 2022. godini i da će porasti na 4,2 odsto u 2023, pre nego što padne na 2,8 odsto u 2024. i 2,4 odsto. u 2025. godini.

Ekonomija evrozone mogla bi da se doživi pad u tekućem i sledećem kvartalu zbog energetske krize, velike neizvesnosti, slabljenja globalne ekonomske aktivnosti i strožih uslova finansiranja. Prema poslednjim projekcijama, recesija bi bila relativno kratkotrajna i plitka.

„Ipak, očekuje se da će rast u narednoj godini biti prigušen i značajno je revidiran naniže u poređenju sa prethodnim projekcijama. U bliskoj budućnosti predviđa se da će se rast oporaviti kako trenutni udarni vetrovi nestanu. Sve u svemu, projekcije osoblja Evrosistema sada predviđaju rast privrede za 3,4 odsto u 2022. godini, a zatim 0,5 odsto, 1,9 odsto i 1,8 procenata u naredne tri godine“, ocenjuje ECB.

Ključne kamatne stope ECB-a su glavno sredstvo Saveta guvernera za određivanje pravca monetarne politike. Upravni savet je danas takođe razgovarao o principima za normalizaciju tržišta hartija od vrednosti Evrosistema.

„Od početka marta 2023. godine pa nadalje portfolio programa kupovine sredstava (APP) će opadati merljivim i predvidljivim tempom, pošto Evrosistem neće reinvestirati sve otplate glavnice iz hartija od vrednosti koje dospevaju. Pad će iznositi u proseku 15 milijardi evra mesečno do kraja drugog tromesečja 2023. godine“, navodi se u saopštenju Evropske centralne banke.

Podsetimo, Evropska centralna banka je u julu prvi put posle 11 godina podigla ključne kamate za 50 baznih poena, da bi sa ovim trendom nastavila i u septembru i oktobru.