Obuzdavamo inflaciju bez ugrožavanja stabilnosti i rasta

Najteži zadatak koji smo sebi postavili i koji nam je i zakonom propisan svakako jeste obuzdavanje inflacije i njeno vraćanje u granice cilja. Pritom, to moramo da uradimo tako da ne ugrozimo ni finansijsku stabilnost, niti privredni rast. Za sada u tome uspevamo. Ono što smatram najvažnijim jeste činjenica da smo ostali dosledni svojim stavovima, analizama i procenama, i nismo dozvolili da bilo kakvim ishitrenim odlukama unesemo dodatnu neizvesnost kod privrede i stanovništva, vođeni bilo čijim primerom, poručuje za Biznis.rs guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, u intervjuu koji smo radili poslednjeg dana juna.

U tom trenutku referentna kamatna stopa iznosila je 6,25 odsto, pošto je 8. juna povećana četrnaesti put od aprila 2022. godine.

– Kamatne stope tokom poslednje skoro dve godine povećavamo postepeno. U oktobru 2021. godine započeli smo sa povećavanjem repo stope, a u aprilu 2022. započeli smo i ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pritom, sve vreme čuvamo relativnu stabilnost deviznog kursa i činimo sve što je u našoj moći da obezbedimo predvidivost poslovanja i u svim drugim oblastima koje su u našoj nadležnosti – kroz superviziju finansijskog sistema, zaštitu korisnika finansijskih usluga, unapređenje platnog sistema, kontrolu deviznog poslovanja i upravljanje deviznim rezervama – ističe Tabaković.

Kada je reč o inflaciji, NBS je od proleća prošle godine referentnu stopu podigla na aktuelnih 6,25 odsto, a kada ovaj dvobroj časopisa bude kod čitalaca biće poznata i odluka sa sednice od 13. jula. Na koja kretanja će centralna banka posebno obratiti pažnju kada je reč o odlukama o visini referentne kamatne stope do kraja godine?

– Obratićemo pažnju na ista ona kretanja kao i do sada – na aktuelnu i projektovanu inflaciju, na njenu strukturu, kao i na ključne međunarodne i domaće faktore koji takvo kretanje opredeljuju. Trenutno nam veći deo tih faktora ide u prilog, iako smo i dalje suočeni, i ostaćemo suočeni, sa velikom neizvesnošću koja vlada u međunarodnom okruženju. Pažljivo posmatramo odluke o monetarnoj politici drugih centralnih banaka, pratimo kretanje inflacionih očekivanja finansijskog sektora, privrede, stanovništva i sindikata u Srbiji, a na dnevnom nivou pratimo kretanje svetskih cena nafte, primarnih poljoprivrednih proizvoda i sirovina.

Takođe, važan faktor su i cene međunarodnog transporta koje su u prethodnom periodu značajno uticale na globalni rast inflacije, kao i domaća tražnja i ostale komponente privredne aktivnosti. Važan nam je i ishod domaće poljoprivredne sezone, kao i stanje u energetskom sistemu, za koje vidimo da se značajno popravilo. Svakako ćemo sve ove faktore nastaviti da pratimo i ukoliko primetimo da se inflatorni pritisci povećavaju, spremni smo da reagujemo svim instrumentima koji su nam na raspolaganju.

U poslednjem izveštaju o kreditnoj aktivnosti banaka beleži se usporavanje aktivnosti, uz nisko učešće nenaplativnih kredita (NPL) od tri odsto. Kada je reč o nameni kredita, u prvom tromesečju privredi su se manje odobravali i investicioni i krediti za likvidnost, a beleži se i pad tražnje za kreditima kod stanovništva. Koliko još prostora ima za „zatezanje“ monetarne politike, posmatrano iz ugla kreditne aktivnosti banaka?

– Ne postoji numerička vrednost kreditne aktivnosti banaka kojom se rukovodimo u tom pogledu. Kao što sam već istakla, naš primarni i zakonom definisani cilj jeste smanjenje inflacije i njeno vraćanje u granice cilja. Mere monetarne politike na inflaciju utiču preko uticaja na kamatne stope banaka, odnosno na kreditnu aktivnost.

Jasno je da je u uslovima visoke inflacije usporavanje kreditne aktivnosti bilo neophodno i da je rast kamatnih stopa na kredite neminovno doveo do privremenog usporavanja rasta kreditne aktivnosti. U narednom periodu sa padom inflacije doći će i do oporavka kreditne aktivnosti. Grubo gledano, deluje da smo blizu nivoa referentne kamatne stope koji je dovoljan za vraćanje inflacije u granice cilja sredinom 2024. godine. Ali to ne znači da nema rizika i da možda neće biti potrebne dodatne mere monetarne politike kako bi se osigurala i ubrzala opadajuća putanja inflacije. Pratićemo sve pokazatelje i faktore koji utiču na inflaciju kao i do sada i u skladu s tim reagovati ukoliko bude potrebe.

Inflacija je i dalje pitanje broj jedan za ključne centralne banke širom sveta. U Srbiji se martovska od 16,2 odsto smatra „pikom“ koji je prošao. Šta će sve uticati na kretanje cena u Srbiji do kraja godine i da li ostajete pri proceni da će se stopa rasta inflacije prepoloviti do kraja godine?

– Inflacija je u Srbiji smanjena sa martovskih 16,2 odsto, prvo na 15,1 odsto u aprilu, a zatim i na 14,8 procenata u maju. Što se procena tiče, ostajemo pri onima koje smo izneli u majskom Izveštaju o inflaciji. U junu očekujemo nastavak pada međugodišnje inflacije na ispod 14 odsto, dok bi krajem godine trebalo da se nađe na nivou od oko osam odsto.

Na smanjenje međugodišnje inflacije u Srbiji uticaće pre svega restriktivna monetarna politika, kako naša tako i Evropske centralne banke, usidrena srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, niže svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, kao i rešavanje problema u globalnim lancima snabdevanja i vraćanje troškova međunarodnog transporta na pretkrizni nivo. Od domaćih faktora, najznačajniji uticaj imaće nova poljoprivredna sezona u Srbiji koja bi trebalo da bude makar nešto bolja od prethodne, a na smanjenje inflacije uticaće i sporiji rast domaće tražnje.

Što se tiče deviznih rezervi, one su na kraju maja iznosile nešto više od 22 milijarde evra bruto, dok je NBS od početka godine neto kupila 1,32 milijarde evra kako bi ublažila pritiske ka jačanju dinara. Kakve su projekcije kada je reč o kursu dinara do kraja godine?

– Već deceniju uspešno održavamo relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, imajući u vidu njen značaj za očuvanje cenovne i sveukupne finansijske i makroekonomske stabilnosti. Pritom, reagujemo nepristrasno u oba smera, ne ciljamo nijedan određeni nivo kursa niti utičemo na njegov trend.

Poboljšani makroekonomski pokazatelji Srbije utiču na veću ponudu deviza u odnosu na tražnju, zbog čega je NBS od 2017. svake godine, osim pandemijske 2020. godine, bila neto kupac deviza na domaćem deviznom tržištu. Po tom osnovu, devizne rezerve su u ovom periodu uvećane za preko sedam milijardi evra. Na ponudu i tražnju za devizama na osnovu kojih se formira kurs ne deluju samo domaći faktori, već i veliki broj faktora iz međunarodnog okruženja, poput odluka o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka koje značajno utiču na međunarodne tokove kapitala ili turbulencija na svetskim tržištima primarnih proizvoda, pre svega energenata i rasta njihovih cena, geopolitički faktori i drugo, zbog čega je kretanje deviznog kursa kao tržišne kategorije nemoguće predvideti.

Međutim, mi ćemo, kao i do sada, ostati posvećeni očuvanju relativne stabilnosti deviznog kursa i u budućnosti. Nastavićemo da pratimo i analiziramo sve faktore koji mogu da utiču na kretanja na domaćem deviznom tržištu i biti spremni da reagujemo u slučaju potrebe, bilo na strani kupovine bilo na strani prodaje deviza.

Narodna banka Srbije je do sada ostajala pri proceni da će se privredni rast u ovoj godini kretati u rasponu između dva i tri odsto. U međuvremenu su se početne procene o kretanjima u evrozoni pokazale preoptimističnim, i zabeležena je blaga recesija. Da li će to uticati na promenu projekcije NBS o rastu BDP-a Srbije?

– NBS je uključila relativno konzervativne pretpostavke po pitanju rasta evrozone u ovoj i narednoj godini, tako da to ne mora nužno da znači da ćemo zbog toga revidirati projekciju naniže. Nama izvoz nije problem, jer imamo snažan pozitivan efekat otvaranja novih i proširivanja postojećih izvoznih kapaciteta i time ne samo da nadomešćujemo efekat niže spoljne tražnje, već uspevamo da ostvarimo i visok rast izvoza – prošle godine preko 30 odsto, a od početka ove godine za još skoro 20 procenata.

Mi smo u periodu od 2020. do kraja prošle godine ostvarili kumulativni realni privredni rast od devet odsto, što je ostvarila malo koja zemlja u Evropi. Privredni rast Srbije jeste u ovom trenutku sporiji od očekivanja, ali ne treba izgubiti iz vida da Srbija i dalje raste. Problem nije toliko tražnja, koliko su problem povećani ulazni troškovi – u poljoprivredi, građevinarstvu i pojedinim granama prerađivačke industrije, kao i smanjena domaća proizvodnja uglja.

Sa normalizacijom visine troškova i domaće proizvodnje uglja ubrzaće se i privredni rast. A svakako bi nam pomoglo ako bi i spoljna tražnja iz evrozone nastavila da raste. To bi još više povećalo naš izvoz i priliv investicija. Mi smo za prethodne tri godine privukli 11,3 milijarde evra stranih direktnih investicija, a nastavak pozitivnih kretanja vidimo i u prvih šest meseci ove godine.

Od kojih sektora se očekuje da daju pozitivan doprinost privrednom rastu, a koji sektori ili faktori bi mogli da deluju usporavajuće? Koliko bi i kako na privredni rast moglo da utiče raspisivanje izbora na jesen?

– Raspisivanje izbora ni do sada nije imalo uticaj na privredni rast. Pre svega zbog činjenice da verovatno niko od investitora rezultate tih izbora ne dovodi u pitanje. Investitori znaju da ih posle izbora čeka konzistentna ekonomska politika i povoljna poslovna klima kakvu su imali i do sada.

U Srbiji u ovom trenutku najbrže rastu usluge i to će biti ključan doprinos privrednom rastu. Tu govorimo ne samo o IKT uslugama, već i o poslovnim uslugama, turizmu i saobraćaju. Pozitivan doprinos može se očekivati i od industrije, čemu doprinose nove investicije u prerađivačkoj industriji kao i normalizacija proizvodnje električne energije. Pozitivan doprinos industrije bi trebalo da se dodatno poveća nakon što se normalizuje svetska tražnja za čelikom, kao i domaća proizvodnja uglja.

Neizvesnost imamo najviše kod poljoprivrede i građevinarstva. Kod poljoprivrede zavisimo od vremenskih prilika, dok je građevinarstvo suočeno i sa rastom troškova i sa nedostatkom radne snage.

Prošlu godinu na globalnom nivou obeležila je značajna tražnja centralnih banaka za zlatom. Poslednji podatak za Srbiju kaže da su zlatne rezerve na 38,5 tona i da su najveće u regionu. Kakva je potražnja za zlatom centralnih banaka na globalnom nivou u ovoj godini i koji je zadatak sebi zadala NBS kad je reč o nabavci zlata u narednom periodu?

– Prema podacima i procenama Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u prvom kvartalu 2023. godine kupile 228,4 tona zlata, a očekuje se da će ostati neto kupci zlata u ovoj godini. Učešće zlata u deviznim rezervama NBS je od kraja 2012. godine povećano sa 5,7 na oko 10 odsto, odnosno sa 15,3 tone na 38,5 tona, dok je vrednost zlatnih rezervi od oko 2,2 milijarde evra čak 3,5 puta veća od njihove vrednosti krajem 2012. godine.

Nabavljamo zlato na domaćem i međunarodnom tržištu. Pored toga što tokom deset godina kontinuirano uvećavamo zlatne rezerve kupovinom zlata najveće finoće iz domaće proizvodnje, NBS je kupovinom zlata u inostranstvu, što je bila prva kupovina takve vrste, uvećala zlatne rezerve za još 12 tona – krajem 2019. za devet tona, a zatim krajem 2020. za još tri tone. Važno je istaći da sve rezerve zlata čuvamo u svojim trezorima. Sredinom 2021. godine – zaključno sa julom 2021. kada je uvezena poslednja tona iz Londona, mi smo u ambijentu pojačane globalne neizvesnosti, vratili u zemlju, odnosno u svoje trezore, svih 13 tona zlata iz inostranstva – jednu tonu koja je ostala iz sukcesije i 12 tona kupljenih krajem 2019, odnosno 2020. godine.

Vraćanjem zlata u matičnu zemlju nastojali smo da povećamo raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti. Kontinuirano pratimo dešavanja na međunarodnom finansijskom tržištu, a u sklopu toga i na tržištu zlata kao jedne od klasa aktive deviznih rezervi. Sve investicione odluke, pa i o investiranju u zlato, donosimo uz detaljnu analizu kretanja na tržištu i iz ugla celokupnih deviznih rezervi, imajući u vidu njihovu ulogu i mandat NBS utvrđen zakonom.

Autor: Milica Rilak

Tekst je objavljen u letnjem dvobroju štampanog izdanja Biznis.rs