Šta očekuje evrozonu u 2022. godini i da li je rusko-ukrajinski rat uništio nade za oporavak?

Uprkos padu evrozone od 6,5 odsto tokom 2021. godine njena ekonomija se oporavila, ocenjuje se u najnovijoj analizi Makroekonomskih analiza i trendova (MAT). U martovskom broju direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević i ekonomistkinja Katarina Stančić ističu, pozivajući se na najnovije makroekonomske podatke, da je oporavku evrozone u prvom redu doprinela vakcinacija protiv korona virusa koja je započeta u januaru 2021. godine, budući da ju je pratilo ublažavanje restriktivnih mera, što je ostavilo prostora za izvesni ekonomski napredak.

Tome u prilog govori i statistički podatak da je do decembra 2021. godine oko 76 odsto građana Evrope primilo bar jednu dozu vakcine protiv virusa. Ovakav način ponašanja građana povećao im je mobilnost, što je predstavljalo neku vrstu odškrinutih vrata kroz koja je „ušao“ rast od dva odsto u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine.

Ipak, autori analize konstatuju da je oporavak neujednačen iz prostog razloga što su zemlje na jugu, čija je prevashodna delatnost koja puni kasu turizam, zaostale za onima na severu.

„Rast u 2021. godini biće oko 5,25 odsto, a u 2022. godini je projektovan na 4,25 odsto i utemeljen je na snažnoj privatnoj potrošnji, rastu izvoza, povoljnim finansijskim uslovima i fiskalnom impulsu iniciranom fiskalnim programom obnove evropske ekonomije od posledica epidemije (Next generation EU – NGEU14)“, navodi se u analizi.

Autori ističu da bi rast investicione i privatne tražnje trebalo da dovede i do smanjenja proizvodnog jaza sa 4,5 odsto BDP-a u 2020. godini na 0,5 odsto u 2022. godini.

Takođe, uprkos tome što je fiskalna politika tokom prošle godine stvorila deficit od 6,6 odsto navodi se da je omogućila privredi i domaćinstvima relativno uspešno prebrođivanje perioda pandemije.

Deficit radne snage u jednim, prezaposlenost u drugim sektorima

Iako je stopa nezaposlenosti u trećem kvartalu (7,3 odsto) zapravo niža od pretpandemijskog nivoa, tržište rada se suočava da deficitom radne snage u oporavljenim sektorima, kao i sa viškom radne snage u sektorima koji su najviše pogođeni pandemijom. Ovakvom stanju su doprinele i, kako ih autori nazivaju, mnogobrojne neusklađenosti na relaciji ponuda-tražnja koju je pratio skok cena prilikom rastuće tražnje, a na koju je uticalo i kašnjenje u proizvodnji, zbog otežanog snabdevanja.

„Najeklatantniji slučaj je tržište motornih vozila, gde je zastoj u isporuci mikročipova i poluprovodnika doveo najpre do rasta cena novih, a zatim i polovnih automobila, zbog povećanog interesovanja kupaca“, ističe se u analizi.

Pored toga, na inflaciju nisu ostali imuni ni sektori u kojima je zadržan pretpandemijski nivo obima proizvodnje koji su, zbog naglog skoka tražnje, zabeležili nestašice i inflatorni prisiak, a među njima su proizvodnja nameštaja, IT opreme, sportskih rekvizita, drvne građe…

Iako je inflacija „opstala“ tokom čitave godine, autori konstatuju da je monetarna politika zadržala svoj ekspanzivni pravac.

Program oporavka od epidemije daje prve rezultate

„ECB je tokom cele godine vršila otkup suverenih hartija od vrednosti i tek u četvrtom kvartalu je redukovala otkupe, najavivši i dalju postepenu redukciju u dolazećem periodu“, naglašavaju autori, dodajući da je istovremeno nastavljen i program obezbeđivanja likvidnosti finansijskom sektoru preko dugoročniih operacija refinansiranja (TLTRO III program).

Otpornost koju su sačuvale banke znatno je doprinela očuvanju poverenja u bankarski sistem i povoljne uslove zaduživanja. Otuda je zabeležen rast cena akcija, prinosa na državne obveznice, kao i kredita stanovništvu u drugoj polovini 2021. godine u iznosu od 4,3 odsto, čiji su najveći deo hipoteke za kupovinu nekretnina.

Uprkos pokazateljima da se Evropa kreće, u načelu, u dobrom pravcu, novi sojevi korona virusa i dalje vrše uticaj stvarajući kompleksne i međusobno isprepletane rizike.

U takvim okolnostima, autori analize kao najbitnije odrednice od kojih zavisi ekonomska slika vide mobilnost, štednju i potrošnju.

Takođe, kao jedan od glavnih rizika koji se pojavio jeste rusko-ukrajinski sukob, o kojem autori pišu kao o glavnom motoru neizvesnosti, koji je predviđanja da će inflacija najverovatnije početi da se smanjuje u prvoj polovini 2022. godine bacio u senku, budući da cene energenata skaču iz dana u dan. Pored toga, nije izvestan ni način snabdevanja Evrope gasom i naftom u skorijoj budućnosti zbog čega se, pišu autori, može očekivati dodatni rast cena.

To praktično znači da će projektovana inflacija na srednji rok ostati iznad cilja Evropske centralne banke (ECB) od dva odsto zbog poremećaja u snabdevanju, visoke cene energenata i manjka radne snage u pojedinim oblastima.

„Ipak, ako bi kao odgovor na inflaciju usledila nagla restriktivna monetarna politika, tim potezom bi se mogao ugroziti oporavak i otežati servisiranje duga, likvidnost bi bila znatno ugrožena, a banke bi zbog povećanog rizika mogle uvesti dodatne restrikcije na kreditne plasmane“, upozorava se u analizi.

Kako bi sprovela neophodne reforme zarad obnavljanja makroekonomskih fundamenata, Evropska centralna banka je objavila neke važne izmene u strategiji monetarne politike: uvođenje simetričnog inflatornog cilja od dva odsto, uključivanje troškova stanovanja u sopstvenom stanu u obračun HIPC-a, zelena agenda, kao i uvođenje digitalnog evra.