U Srbiji zabeleženi rekordni nivoi štednje u domaćoj i stranim valutama

Stručnjaci kažu da bi svaka porodica trebalo da ima ušteđen novac u iznosu od barem tri do šest meseci redovnih mesečnih troškova. Na taj način možete se sačuvati od neprilika kao što su gubitak posla, povrede i slične situacije.

Na večito pitanje onih koji imaju dovoljno sredstava da bi mogli deo novca i da uštede – da li sredstva čuvati u banci ili kod kuće, poslovni konsultant Vladimir Veličković odgovara da sve zavisi od hitnosti situacije.

“Novac za „crne dane“, odnosno lako dostupan novac, trebalo bi da stoji u slamarici ako ste dovoljno disciplinovani da ga sačuvate. Ali, takođe, postoje i rešenja i usluge na finansijskom tržištu koja služe baš tome, kao što su osiguranje, zdravstveni i penzioni fondovi i slično. Takođe, i umnožavanje kapitala bi trebalo da je mnogo više zastupljeno, jer ne treba izgubiti iz vida inflaciju i to da novac gubi na vrednosti tokom vremena. Novcu je najbolje da je angažovan i da radi za nas”, savetuje Veličković.

Prema istraživanju Erste Grupe u Srbiji se mesečno uštedi u proseku 6.081 dinar, a više od polovine anketiranih građana reklo je da štedi „za teška vremena“, kako bi napravilo „zlatnu rezervu“ za porodicu ili za negu u starosti, a gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na tekućem računu preko kojeg prima platu.

Povodom Svetskog dana štednje 31. oktobra iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da su zabeleženi rekordni nivoi štednje kako u domaćoj, tako i u stranoj valuti.

Štednja u domaćoj valuti brže raste od devizne štednje već 11 godina uzastopno i, prema poslednjim operativnim podacima, premašila je protivvrednost od milijarde evra.

Prema izveštaju NBS štednja stanovništva u domaćoj valuti u poslednjih 11 godina porasla je preko šest puta (preko 500 odsto) i krajem septembra 2023. godine iznosila je 116,4 milijarde dinara (rast od 98,3 milijarde dinara).

Istovremeno, došlo je do pozitivnih promena u ročnoj strukturi dinarske štednje, koje se ispoljavaju u rastu učešća dugoročnih depozita. U istom periodu, devizna štednja je rasla sporijom dinamikom u odnosu na dinarsku štednju – povećana je gotovo 80 procenata, sa 7,9 milijardi evra (septembar 2012) na 14,1 milijardu evra (septembar 2023).

Jedno od najčešće postavljenih pitanja štediša je da li će inflacija ugroziti njihov oročeni novac.

Iz NBS poručuju da su preduzeli niz mera kako bi se obuzdao rast cena.

“Inflacija u Srbiji usporava šesti mesec zaredom i u septembru je iznosila 10,2 odsto međugodišnje, što je šest procentnih poena ispod najvišeg nivoa iz marta ove godine. Očekujemo da do kraja godine međugodišnja inflacija bude na nivou od oko osam procenata, a da se nakon toga, sredinom naredne godine, nađe u ciljanom rasponu”, navode iz NBS.

Budući da Narodna banka Srbije redovno prati i analizira isplativost štednje u domaćoj valuti kao deo strategije o dinarizaciji domaćeg finansijskog sistema, u susret Svetskom danu štednje pripremljena je analiza isplativosti štednje za period od septembra 2012. do septembra 2023. godine, koja nedvosmisleno potvrđuje da je i u kratkom i u dugom roku isplativije štedeti u domaćoj valuti nego u devizama.

“Ključni faktori koji su pogodovali takvom rezultatu jesu makroekonomska i finansijska stabilnost u proteklim godinama, relativno više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljan poreski tretman prihoda od kamate na dinarsku štednju (koja se ne oporezuje, dok se kod štednje u evrima prihod od kamate oporezuje po stopi od 15 odsto) i mere monetarne i fiskalne politike, koje su omogućile da se sačuva makroekonomska stabilnost čak i u okolnostima svetske krize”, ističu iz NBS.

Nezanavljana štednja u dinarima, oročena na period od godinu dana, u proteklih 11 godina bila je isplativija u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda.

Tako štediša koji je od septembra 2022. štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara u septembru 2023. dobio bi 2.148 dinara (18 evra) više od štediše koji je u istom periodu oročio evre u protivvrednosti od 100.000 dinara.

Štednja u dinarima oročena na tri meseca bila je isplativija od takve štednje u evrima u 90 odsto posmatranih tromesečnih potperioda, a dinarska štednja oročena na dve godine bila je isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja, počev od septembra 2012. godine.

“Dinamičan rast dinarske štednje u prethodnih 11 godina doprineo je da pokazatelj dinarizacije ukupnih depozita (privreda i stanovništvo) bude više nego udvostručen – prema podacima za septembar 2023. godine iznosi gotovo 42 odsto (krajem 2012. godine iznosio je 19,3 procenta)”, stoji u izveštaju NBS.