Istraživanje Erste Grupe pokazalo da se u Srbiji mesečno uštedi oko 6.000 dinara

Štedimo za „ne daj Bože“ i stare dane, a najviše novca se čuva u slamarici i na tekućem računu

BankeSrbija

30.10.2023 15:57 Autor: Milica Rilak 22

Štedimo za „ne daj Bože“ i stare dane, a najviše novca se čuva u slamarici i na tekućem računu Štedimo za „ne daj Bože“ i stare dane, a najviše novca se čuva u slamarici i na tekućem računu
U Srbiji se mesečno uštedi u proseku 6.081 dinar, a više od polovine anketiranih građana reklo je da štedi „za teška vremena“, kako bi... Štedimo za „ne daj Bože“ i stare dane, a najviše novca se čuva u slamarici i na tekućem računu

U Srbiji se mesečno uštedi u proseku 6.081 dinar, a više od polovine anketiranih građana reklo je da štedi „za teška vremena“, kako bi napravilo „zlatnu rezervu“ za porodicu ili za negu u starosti, a gotovo trećina građana novac koji želi da uštedi ostavlja na tekućem računu preko kojeg prima platu, pokazalo je tradicionalno istraživanje Erste Grupe o štednim navikama.

Ono što je karakteristično za građane Srbije, u poređenju sa anketiranima iz Austrije, Slovačke, Češke, Hrvatske, Mađarske i Rumunije, je da novac koji žele da uštede najčešće čuvaju kod kuće, odnosno „u slamarici“.

Anketa među 503 građana Srbije starijih od 15 godina pokazala je da njih 34 odsto štedi u gotovini, koju čuva u kući ili u sefu, što je, kako je ocenio Ansgar Loner (Ansgar Löhner), generalni direktor agencije za tržišna istraživanja IMAS International, izuzetno visok udeo u poređenju sa drugim zemljama.

Ono što im je zajedničko sa građanima ostalih zemalja u kojima je sprovedena anketa je da rado čuvaju novac na tekućem računu – oko 31 odsto građana Srbije novac koji želi da uštedi ostavi na računu preko koga prima platu.

„To je trend koji je nastao u vreme kada su kamate na štednju bile izuzetno niske, a naročito od 2017. do 2021. godine. Razlika između kamata koje biste ostvarili na štednji i držanja novca na računu bila je minimalna, pa se takav vid ‘čuvanja’ novca odomaćio i u zemljama gde se tradicionalno dosta štedi, poput Austrije“, rekao je Loner odgovarajući na pitanje Biznis.rs o sličnostima i razlikama u štednim navikama građana Srbije i ostalih zemalja obuhvaćenih istraživanjem.

Ansgar Loner i Nino Stameski / Foto: Milica Rilak, Biznis.rs

Motivi za štednju

Ono što je istraživanje Erste Grupe objavljeno uoči Svetskog dana štednje takođe pokazalo je da se poskupljenje proizvoda i usluga odrazilo na životni standard 96 odsto anketiranih u Srbiji, pa je čak 62 odsto poručilo da su veoma ili prilično pogođeni inflacijom – što je za pet odsto više nego u prošlogodišnjem istraživanju.

Manje novca na raspolaganju uticalo je na njih da smanje ličnu potrošnju, dok je gotovo svaki drugi anketirani ocenio da mu se finansijska situacija pogoršala u protekle dve-tri godine, dok je samo 12 odsto ocenilo da je bolja nego što je bila.

Poručili su, takođe, da bi voleli više da uštede, a najviše građana odgovorilo je da štedi radi formiranja fonda za teška vremena (53 odsto), stvaranja finansijske „zlatne rezerve“ za porodicu (46 odsto) i obezbeđenje nege u starosti (22 odsto).

Kada je u pitanju planirana kupovina, najveći broj anketiranih štedi za odmor (29 odsto), kupovinu uređaja poput telefona i televizora (13 odsto) ili veće investicije kao što su auto i stan (11 odsto).

Sve više se štedi u dinarima

Istraživanje je takođe pokazalo da su građani svesni da im nedostaje znanja o svetu novca – 40 odsto je ocenilo to znanje jedinicom ili dvojkom. Jedna od posledica toga je i štednja „u slamarici“ i na tekućem računu umesto konkretnog štednog proizvoda koji bi doneo dobit kroz kamatu, ali i nespremnost da se štednja investira u akcije, obveznice ili investicione fondove.

Sa druge strane, podaci Narodne banke Srbije (NBS) kažu da je ove godine ukupna štednja porasla na 15,1 milijardu evra, kao i da je dinarska štednja premašila protivvrednost od milijardu evra. Rast štednje beleže i u Erste banci.

„Na kraju septembra ove godine naša oročena štednja beleži solidan rast, sa skoro 4,5 milijardi dinara u domaćoj valuti i oko 190 miliona evra u deviznoj štednji. Primetno je da se u prvih osam meseci ove godine oročena štednja vratila na velika vrata, te smo zabeležili rast od 18 odsto kada govorimo o dinarskim depozitima, dok je rast štednje u devizama značajno niži i iznosi 1,39 odsto“, rekao je Nino Stameski, direktor Regionalnog centra Novi Sad, Sektora prodaje za stanovništvo, mala preduzeća i preduzetnike u Erste banci.

Na pitanje Biznis.rs o tome šta je presudilo da se građani okrenu dinarima, Stameski odgovara da smatra da je došlo do povratka poverenja u banke, kao i da su građani bili stimulisani „drastičnije većim“ kamatama da deo novca iz slamarica i sefova prebace u banke.

„Određeni broj klijenata ide logikom profitabilnosti, pa uporedi kalkulaciju devizne i dinarske štednje i opredeli se za dinarsku. Tu su i povoljniji poreski tretman za dinarsku štednju, kao i više kamatne stope na dinare“, rekao je Stameski.

Prema njegovoj proceni, kamatne stope na štednju će gotovo sigurno ostati na aktuelnom nivou do kraja godine.

„Mislim da će u kratkom ili srednjem roku kamate stagnirati, ali naglašavam da je kretanje visine kamatnih stopa izuzetno teško predvideti“, zaključio je Stameski.

  • Jj992

    30.10.2023 #1 Author

    Koja vest…

    Odgovori

  • ZVONČICA

    30.10.2023 #2 Author

    U slamarici kao u staro dobro vreme

    Odgovori

  • DOBRILA

    30.10.2023 #4 Author

    Tesko da danas moze iole da se ustedi..

    Odgovori

  • SHALIMAR

    30.10.2023 #6 Author

    Tipicni komentari iz 90 ih godina,koji i dan danas koristimo,sto pokazuje da smo uvek u pripravnosti…

    Odgovori

    • LJUBOMIR

      1.11.2023 #7 Author

      Dobro zapažanje

      Odgovori

    • Tara

      2.11.2023 #8 Author

      Ako je za slamaricu narod je u pravu. Štednja u banci odavno nije sigurna jer u 21. veku od šale bukne rat ili banka bankrotira i nikom ništa, zbogom novci.

      Odgovori

  • tamara71

    30.10.2023 #9 Author

    Stednja uz godisnju inflaciju od 10%

    Odgovori

  • Mike

    30.10.2023 #11 Author

    Ovde je odavno „ne daj Bože“… 🤣

    Odgovori

  • ELLA

    31.10.2023 #12 Author

    Ko danas u SRB stedi ? Tesko da prosecan gradjani MOZE da ustedi 50 €

    Odgovori

  • SENSEI

    31.10.2023 #14 Author

    Pa kad čovek ne može da se osloni na stabilna ulaganja

    Odgovori

  • SABRINA

    31.10.2023 #15 Author

    Nije problem u kamatama na štednji, nego na porezu koji se plati na štednju.

    Odgovori

  • DASHA

    31.10.2023 #16 Author

    Treba umeti stedeti

    Odgovori

  • MAJA

    1.11.2023 #18 Author

    To se nauci

    Odgovori

  • nata

    1.11.2023 #20 Author

    Uvek treba ostavljati sa strane

    Odgovori

  • PAVLE-2005

    3.11.2023 #21 Author

    Slamarica zlata vredi

    Odgovori

  • Grocka

    5.11.2023 #22 Author

    Samo zlato vredi cuvati, novac pojede inflacija za cas, papir nema vrednost

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.