Zašto je otvoreno bankarstvo koncept kojim se ide u korak sa svetom?

Od 6. maja ove godine primenjuje se izmenjeni Zakon o platnim uslugama koji na tržište donosi novi koncept platnih usluga u vidu otvorenog bankarstva. Kako je navela Narodna banka Srbije (NBS), cilj je da se dodatno podstaknu inovacije na tržištu i obezbedi veća konkurencija i transparentnost u oblasti pružanja platnih usluga, kao i veća zaštita korisnika i sigurnost pri izvršavanju platnih transakcija.

Tako je ovaj koncept doneo dve novine: iniciranje plaćanja sa platnog računa koji korisnik ima otvoren kod drugog pružaoca platnih usluga i uslugu objedinjenog pregleda informacija o platnim računima koje korisnik ima otvorene kod više banaka.

„Otvoreno bankarstvo predstavlja nove prilike, brže i jeftinije usluge, bolju kontrolu finansija i deo je reformi koje su važnje za pristupanje Evropskoj uniji. Ono omogućava jeftinije i brže plaćanje preko granice, a time i povezivanje otvorenog Balkana„, navela je Linda Šomo (Shomo), osnivač i izvršni direktor firme EasyPay iz Albanije, na panelu u okviru Finticipate Foruma koji je održan u beogradskom hotelu Mona Plaza.

Istakla je da je to jedna od posledica digitalizacije, a svako ko se ne bude prilagodio mora da bude svestan da je takva strategija kratkoročna.

„U praksi ta usluga funkcioniše u elektronskoj trgovini kada korisnik, na primer, putem mobilnog telefona odabere željeni proizvod na nekoj internet prodavnici i unese svoje podatke o računu. Tada mu se pojavljuje izbor platnog instrumenta, poput servisa PayPal, kartičnog plaćanja ili plaćanja preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja (PISP – Payment Initiation Service Provider), što se uglavnom pojavljuje pod imenom ‘Pay by bank’, ‘Pay through bank’ ili slično. Kada korisnik odabere da plati preko PISP, u sledećem koraku bira preko koje banke ili platne institucije želi da izvrši plaćanje i s kog računa, ukoliko ih ima više. Po odabiru pružaoca platne usluge, krajnji korisnik potvrđuje svoj identitet i plaćanje se izvršava“, pojasnili su iy NBS.

Dodaju da je glavna prednost u odnosu na postojeće načine internet plaćanja to što ova usluga omogućava da se plaćanje obavi bez upotrebe platne kartice (već da bude klasičan nalog za prenos, jer će taj novi pružalac platnih usluga imati pristup korisnikovom računu kod banke na osnovu saglasnosti korisnika), što stvara prostor da se za domaće internet trgovce ponude neka nova platna rešenja koja će biti lakša za integraciju i s nižim troškovima.

Ivan Babić, osnivač i izvršni direktor kompanije SEFlink, smatra da otvoreno bankarstvo korisnicima donosi nove usluge, odnosno bankama priliku da ih ponude tržištu i tako zadovolje potrebe. Naglasio je da je izuzetno važna komunikacija između banaka i fintech kompanija, kako bi mogli da predstave sve proizvode tržištu.

„Banke moraju da budu otvorenije. Potrebno je pratiti brzinu kojom se svet kreće i prilagođavati se“, dodao je.

Kada je reč o pružanju informacija o računima (AISP – Account Information Service Providers), radi se o usluzi pružanja grupisane informacije o jednom ili više platnih računa koje korisnik platnih usluga ima kod drugog pružaoca platnih usluga ili kod više njih. Ove informacije šalju se putem aplikacije koja pruža sabrane podatke o transakcijama i stanjima za više platnih računa na jednom mestu.

„Osnovna ideja iza ovoga jeste da korisnik lakše upravlja ličnim finansijama (prati potrošnju i raspoloživi budžet). Upravo su pružaoci usluge pružanja informacija o računu oni koji razvijaju i nude takve aplikacije na tržištu. Korisnici će imati još jednu prednost, a to je mogućnost pregleda svih svojih podataka o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu (bez obzira na broj banaka s kojima su u ugovornom odnosu), što pruža bolji pregled i kontrolu nad ličnim finansijama. Takođe, ovako objedinjene podatke o prometu sa računa korisnik može dostaviti i finansijskoj instituciji kada aplicira za neku od finansijskih usluga (na primer, kada podnosi zahtev za kredit kod banke kod koje nema otvoren platni račun, gde sada mora da dostavi dokaze o prometu na računu – izvode ili potvrde banke)“, objašnjavaju iz NBS.

Pretpostavka za otvoreno bankarstvo je bezbedno deljenje podataka, koje je moguće isključivo uz saglasnost korisnika platnih usluga i putem softverskih rešenja, odnosno aplikacija, koja će biti razvijena u tu svrhu.

U okviru otvorenog bankarstva postojaće definisani minimalni obim podataka kojima će banke (kod kojih korisnici imaju račun) morati da dozvole pristup drugim učesnicima na tržištu (drugim bankama, platnim institucijama, institucijama elektronskog novca…). Ovi podaci, koje će pružaoci platnih usluga moći da razmenjuju samo uz izričitu saglasnost korisnika (koju korisnik može u svakom trenutku povući), tiču se prevashodno informacija o računima i transakcijama.

„Banke moraju da prođu kroz taj proces, da pređu na otvorene podatke, ali na način koji će biti bezbedan. U ovome su bitni i regulatorni okviri, ali i rokovi, koji moraju da budu realni“, dodala je Linda Šomo.

Radmila Božidar, direktorka Direkcije digitalnog bankarstva u Erste banci, mišljenja je da otvoreno bankarstvo donosi mogućnost za različite igrače, kao i veću vrednost klijentima, ali da je tehnička implementacija složena.

„Kada imate kratke rokove ne možete da se usredsredite na kvalitet. Nije cilj samo da se usaglasimo, nego i da ono što uradimo bude moguće iskoristiti. Banke bi trebalo da se bave implementacijom, ali i rizicima. Trebalo bi razmišljati kako koristiti infrastrukturu koja već postoji, kao što je instant plaćanje“, rekla je Božidar.

Regulatorni stručnjak za digitalne finansijske usluge u IFC CAE Pavel Šust (Shust) naveo je da otvoreno bankarstvo donosi promenu strukture tržišta i uloge banaka. Istakao je i da u poslednjih pet godina najviše inovacija dolazi od regulatora, kao što je slučaj u Srbiji ili Velikoj Britaniji.

„Potrebno je biti proaktivan, razmišljati o strategijama unapred i biti iskren“, poručio je.

Izmene i dopune Zakona o platnim uslugama, kojima se uvodi otvoreno bankarstvo, bile su deo aktivnosti koje su sprovođene na ispunjenju kriterijuma za priključenje Srbije Jedinstvenom području za plaćanja u evrima (SEPA – Single Euro Payments Area), koje se i dogodilo 22. maja. Početak primene očekuje se u maju 2026, a ima za cilj omogućavanje efikasnijih plaćanja sa državama članicama Evropske unije i drugim državama koje su deo SEPA.