Drastičan pad cena bakra mogao bi da bude uvod u recesiju

Zbog strahovanja od globalne recesije koje je smanjilo tražnju za metalima, cene bakra pale su na najniži nivo u poslednjih 20 meseci, te tona ovog široko upotrebljavanog metala košta manje od 7.000 dolara. U odnosu na rekordno visok nivo koji je zabeležen pre samo četiri meseca, u trenutku kada je vladala bojazan da bi sukob u Ukrajini mogao da poremeti snabdevanje, cena je pala za čak 35 odsto.

Da li ovakav pad cene jednog od glavnih ekonomskih indikatora pokazuje da nam sledi recesija ili se samo radi o špekulacijama berzanskom robom? Kako će se ova kretanja na tržištu odraziti na ekonomske performanse Srbije?

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže u razgovoru za Biznis.rs da kretanje cene bakra ne mora ništa da znači, praveći analogiju sa izjednačavanjem vrednosti dolara i evra. On tvrdi da su „i jedno i drugo berzanska roba i vrednost može da im se menja iz dana u dan“.

Takođe, podseća da je istorijski najveća cena bakra bila 11.800 dolara za tonu, a najniža 2.500, i da cene berzanskih roba zavise od ponude i tražnje. Ipak, naglašava i da ovakva promena može da znači i da je svetska privreda u recesiji, kao što se dešava sa cenom gvožđa kada dolazi do zatišja.

„Ulazak privrede u recesiju dovodi i do smanjenja proizvodne aktivnosti, te glavni kupci bakra ili nekog drugog materijala smanjuju potrošnju“, kaže profesor Savić, dodajući da su tendencije naizmeničnog rasta i pada cena berzanskih roba relativno česta pojava koju ne treba shvatati dramatično.

Ipak, on dodaje da ovaj trend predstavlja dobar povod da se pripremimo za situaciju u kojoj će cene industrijskih sirovina manje ili više padati zato što svet ulazi u recesiju.

Naš sagovornik kaže da je potpuno logično očekivati da će dugoročno padati cene proizvoda koji nisu toliko značajni, suprotstavljajući im energente.

„Cena nafte i gasa neće ići dole. Iako i njihove cene beleže oscilacije, one dugoročno itekako beleže rast. Na primer, u razmaku od nekoliko godina nafta beleži višestruko veće cene“, dodaje profesor Savić i pojašnjava da bi, u normalnim okolnostima, bio prisutan trend da cena bakra raste zbog osnovnih ekonomskih postulata – ponude i tražnje.

Pored recesije kao potencijalnog uzroka, Ljubodrag Savić kaže da iza svega može da se krije i ono što se u Srbiji naziva špekulantskim namerama, a što je, prema njegovim rečima, na Zapadu normalno tržišno ponašanje.

„Neko može svesno i namerno da obori vrednost obveznica, akcija ili robe, pa je onda kupi i podigne joj cenu, praveći tako znatnu razliku. To se dešava i sa kriptovalutama i sa kursevima“, kaže on, dodajući da se u trenutnoj situaciji verovatno pre radi o recesiji.

Kada je reč o Srbiji, profesor Savić ocenjuje da do sada nije bilo nikakvih problema, navodeći da su borski Zijin Copper i rudnik Čukaru Peki u prvom kvartalu ove godine imali po 250 miliona evra izvoza, koliko je prijavio i kineski Hesteel u smederevskoj železari. Ako se nastavi ovakav trend, profesor smatra da bi mogli da stignu do cifre od tri milijarde evra do kraja godine. Na dalje potrese, prema njegovom mišljenju, ipak ne bismo ostali imuni.

„Ako se nastavi pad cena bakra naravno da ćemo imati manju stopu rasta BDP-a, manji izvoz i prihode u budžet, a moralo bi da se razmišlja i o sudbinama zaposlenih. Još uvek smo u fazi nagađanja dokle će ići čitava situacija“, zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, bakar nije jedini metal čija cena pada. Smanjenje industrijske proizvodnje u Evropi i Kini takođe je uticalo na pad cene čelika od 23 odsto od aprila do danas, a smanjena potrošnja dovela je i do privremenog gašenja jedne peći u smederevskoj železari što bi, prema nekim procenama, moglo da umanji proizvodnju čelika u Srbiji za oko 30 odsto.