Očekujem prvu emisiju korporativnih obveznica do kraja godine

Srpsko tržište kapitala i dalje zahteva inovacije, nove proizvode i dalji razvoj. Činjenica je da smo u jednom trenutku došli do nivoa razvoja koji zaista nije bio zadovoljavajući ni za koga od stejkholdera, što se tiče srpskog tržišta kapitala, i pojavila se potreba da učinimo sve što možemo kako bismo ga ponovo revitalizovali. Trenutno se nalazimo u fazi implementacije svih tih ideja, odnosno u momentu kada će se pojaviti prvi pojavni oblici svega onoga što smo radili u prethodnom periodu.

Ovako Marko Janković, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Republike Srbije, ocenjuje trenutnu situaciju na srpskom tržištu kapitala. U razgovoru za Biznis.rs on govori o projektu jačanja tržišta koji se realizuje u saradnji sa Svetskom bankom, korporativnim i državnim obveznicama i razvoju industrije investicionih fondova, kao i o Beogradskoj berzi, edukaciji investitora i digitalnoj imovini.

– Naravno, ne možemo reći da smo zadovoljni obimom trgovanja na Beogradskoj berzi, ali sa druge strane možemo da vidimo da firme postižu određene rezultate u smislu povećanja vrednosti akcija, što ukazuje na povratak poverenja investitora i na kvalitetne rezultate samih kompanija. Očekujem u narednom periodu dalje jačanje ponude, a zatim posledično i tražnje na samom tržištu – ističe naš sagovornik.

Komisija za hartije od vrednosti pokušava da kroz određene inovacije, promenu regulatornog okvira i opšteg pristupa kada je tržište kapitala u pitanju, stvori nove prilike za investiranje.

– Što se nas tiče, već smo duboko zagazili u kompletan proces jačanja srpskog tržišta kapitala i nadam se da će naša javnost vrlo uskoro biti u stanju da vidi prve efekte. Vidimo da postoji značajno interesovanje za srpsko tržište kapitala i ja bih tu fokus stavio na domaće, a zatim i strane investitore, što vidimo i kroz neke segmente samog tržišta, recimo kroz fondovsku industriju. Ona je zaista pokazala snagu i potencijal daljeg rasta i razvoja, i svakako će biti jedna od oblasti kojoj ćemo se dodatno posvetiti.

Više alternativnih investicionih fondova se proteklih godina pojavilo na srpskom tržištu. Na koji način se profilisao ovaj deo tržišta kapitala?

– Ovi fondovi su se pojavili na našem tržištu pre nekoliko godina. Zakon je usvojen 2019. i bilo je potrebno neko vreme da ljudi, pre svega, shvate šta je sve moguće uraditi u skladu sa regulatornim okvirom. Onda je trebalo nekoliko godina da ta relativno nova industrija zaživi i sada vidimo različite segmente same industrije alternativnih investicionih fondova. Imamo deo koji je vezan za venture capital (VC) fondove i startap scenu, zatim fondove koji su više okrenuti ka nekretninama i investiranju u nepokretnosti, a imamo i fondove sa javnom ponudom, koji su vrlo slični klasičnim fondovima, ali ipak imaju prostor za malo rizičnije investicije. U narednom periodu želimo da pružimo dodatnu podršku svakom od tih segmenata, u smislu da im kreiramo još povoljnije okruženje, kako bi mogli dalje da se razvijaju.

Kada posmatramo kompletnu industriju investicionih fondova, oni su u prethodnih nekoliko godina pokazali neverovatnu mogućnost daljeg rasta i iskoristićemo taj zamajac koji je praktično kreiran kroz izmene regulatornog okvira, ali i kroz prepoznavanje sopstvenog interesa svih onih koji su osnivali društva za upravljanje fondovima. Moram da pomenem da su i banke prepoznale svoj interes u svemu tome, da bi svojim klijentima pružile jednu kvalitetniju i širu lepezu usluga.

Ono što me posebno raduje je da su nam razmišljanja vrlo napredna u kontekstu svega što želimo da vidimo na tržištu fondova, a negde usaglašena i sa tržišnim učesnicima. Mislim da ćemo neke od problema koje trenutno vidimo u njihovom funkcionisanju moći da rešimo kroz određene izmene zakona koji definišu industriju investicionih fondova. Neke ćemo morati da rešavamo kroz intervencije na drugim zakonskim rešenjima, pre svega poreskim zakonima, ali svakako očekujemo da u narednom periodu ta industrija zapravo bude lokomotiva daljeg razvoja tržišta kapitala, uz širenje lepeze nekih drugih proizvoda koji će komplementarno pomoći u svemu tome.

Koliko su investitori zainteresovani za domaće tržište kapitala i koliki je nivo edukacije potencijalnih ulagača, kako pravnih tako i fizičkih lica?

– Suština je da banke, odnosno njihovi klijenti, već sada imaju ozbiljan potencijal kada je u pitanju mogućnost ulaganja u investicione fondove. Drago mi je da su bankari prepoznali mogućnost da svojim klijentima ponude nešto rizičniji proizvod u odnosu na klasičan bankarski depozit, ali koji će im, sa druge strane, pružiti nešto veći prinos na uložena sredstva. Vreme pokazuje da ta razlika nije beznačajna iz perspektive investitora.

Mi sada pričamo već o iznosima koji prelaze milijardu evra pod upravljanjem, kada je reč o fondovima koji su u vlasništvu bankarskih grupacija. To je upravo ono što smo i želeli da vidimo – da snažne finansijske institucije, koje već imaju iskustva kada je odnos prema klijentima u pitanju i pružaju dodatnu sigurnost svim investitorima, budu među igračima na tržištu kapitala. Mislim da su i one prepoznale i svoj sopstveni interes.

Kada govorimo o edukaciji, to je jedna vrlo kompleksna tema. Uvek je najveći izazov edukovati takozvane male investitore, šire slojeve građanstva, o mogućnostima investiranja. Izuzetno mi je drago da vidim mnogo pokušaja da se ta finansijska edukacija obavi i na neke neformalne načine, kroz razne podkaste, gostovanja u različitim emisijama…

Da li planirate i neku institucionalizovanu obuku, odnosno edukaciju na temu finansijske pismenosti?

– Ono što ćemo mi pokušati u narednom periodu, u okviru projekta koji sprovodimo sa Svetskom bankom, jeste da napravimo jednu centralizovanu bazu znanja koja će biti relativno jednostavno dostupna svima koji žele da investiraju u srpsko tržište kapitala, ali i dovoljno kvalitetna i sadržajna da ne ostavi nikakve nedoumice. Čak i neke velike korporacije nisu dovoljno edukovane kada je reč o mogućnostima koje pruža tržište kapitala, ali se mi trudimo da na najrazličitije moguće načine dođemo, pre svega, do finansijskih direktora i da u saradnji sa njima pronađemo rešenja koja će biti korisna za sve – i za te kompanije, a i za samo tržište kapitala, odnosno za sve stejkholdere koji imaju interes u daljem razvoju tržišta.

Kompletan proces trebalo bi, upravo kroz projekat sa Svetskom bankom, da dovede i do prvih emisija korporativnih obveznica na našem tržištu. Došao je trenutak da na jedan organizovan, sinhronizovan i adekvatno propraćen način ugledaju svetlost dana. Raduje me da zaista najkvalitetnije privatne srpske kompanije žele da učestvuju, jer mislim da ekonomski interes treba da bude nešto što će ih voditi u ceo proces.

Da bismo nastavili da rastemo kao ekonomija stopom rasta koju želimo da vidimo, a to je oko četiri do 4,5 odsto i više na godišnjem nivou, jednostavnomoramo da imamo tržište kapitala koje je u stanju da podrži takve stope rasta. Bankarski sektor sa svojom logikom i pristupom kreditiranju, koji je obično konzervativan, prosto ima neke svoje limite do kojih može da pogura kompanije napred i ono što zaista očekujem jeste da dobri primeri u narednom periodu podstaknu sve one koji se trenutno dvoume ili se plaše izlaska na samo tržište kapitala. Mislim da nas u narednih nekoliko godina čeka jedna nova renesansa srpskog tržišta kapitala.

Sve državne institucije koje treba da učestvuju u kompletnom procesu su apsolutno spremne i voljne da podrže sve one koji žele da iskoriste mogućnosti i očekujem da kraj ove i početak sledeće godine bude vrlo dinamičan.

Kakvo je interesovanje privatnih kompanija za tržište kapitala? Telekom Srbija je najavio emisiju korporativnih obveznica, ali na stranim berzama.

– Telekom već relativno dugo najavljuje emisiju korporativnih obveznica. Informacije koje su stigle do nas su takve da oni očigledno više targetiraju neka strana tržišta kapitala, što mene ne raduje previše, jer mislim da je i srpsko tržište dovoljno kvalitetno i duboko da može da podrži jednu takvu emisiju. Ipak, sa druge strane mogu da kažem da je interesovanje privatnih kompanija za izdavanje korporativnih obveznica bilo izuzetno veliko i tu govorimo i o nekim potencijalnim tiketima koji nisu zanemarivi u smislu vrednosti samih emisija. Ono što mogu da kažem u ovom trenutku je da je identifikovana jedna grupa kompanija koje ispunjavaju uslove samog projekta koji su postavljeni u saradnji sa kolegama iz Svetske banke i pričamo o nekih desetak pravnih lica koja bi u narednom periodu trebalo da se pojave na srpskom tržištu kapitala.

To su društva koja su kvalitetna i profitabilna, i već imaju određenu istoriju poslovanja. Verovatno neće sve one proći kroz ceo projekat i doći do kompletne realizacije, ali suština je da država preuzima na sebe obavezu da im pomogne u celom procesu kroz pravne, finansijske i sve druge moguće usluge koje će im biti pružane. Takođe, ono što se prvi put pojavljuje kod nas na jedan organizovan način je – dodeljivanje kreditnog rejtinga emisijama korporativnih obveznica. Dakle, kreditni rejting je obavezan za svaku od tih emisija, a kompanije koje će se time baviti imaju dozvolu Evropske centralne banke, pa ćemo u tom smislu imati jedan robustan set provera za svaku od kompanija.

Drago mi da su se na projekat prijavili svi oni koji imaju određene kapacitete i znanja da pomognu kompanijama, da li u segmentu daljeg razvoja korporativnog upravljanja ili u kontekstu izrade prospekta, u kontekstu same emisije ili privlačenja investitora. Imamo jedan izuzetno kvalitetan spoj banaka, investicionih društava, revizorskih kuća, advokatskih kancelarija, koje će pomagati kompanijama i “držati ih za ruku” do okončanja procesa. Upravo je suština da ove kompanije za tri ili pet godina budu nosioci daljeg razvoja tržišta kapitala, da li kroz neku inicijalnu javnu ponudu (IPO) ili dalje emisije korporativnih obveznica ili nekih drugih finansijskih instrumenata. Želja nam je da svi shvate da postupak jedne emisije korporativnih obveznica, pa čak i samog IPO, nije ništa drugačiji od popunjavanja kreditnog zahteva u bilo kojoj banci.

Da li očekujete da će strani investitori biti zainteresovani za korporativne obveznice srpskih kompanija?

– Ja im se iskreno nadam. Mi od početka praktično ne pravimo razliku između domaćih i stranih investitora, ali mislim da će strani ulagači prepoznati potencijal tih kompanija, budući da dobar deo njih već ima partnere i radi na stranim tržištima. Dakle, mi im se nadamo ali ne očekujemo da strani investitori budu nosioci razvoja. Pokušaćemo da im olakšamo život, pre svega kroz pojednostavljivanje samog procesa ulaska na srpsko tržište.

Državne obveznice su ključni instrument na tržištu kapitala. Kako ocenjujete trenutnu situaciju na tržištu državnih obveznica Srbije i koliko su one atraktivne za investitore?

– Kada se sagledaju rezultati svih dosadašnjih emisija državnih obveznica, kamatne stope koje smo uspeli da ostvarimo nisu tako nepovoljne kako su u jednom trenutku predstavljene javnosti. Ono što je realan problem je da i država ima nekakvu svoju logiku funkcionisanja i fiskalne obaveze, i mora sve to usklađivati sa procesom zaduživanja.

Nekako baš u kontekstu velikih stranih institucionalnih investitora, koji u poslednje vreme ne mogu da kupe dovoljno srpskih obveznica koliko bi želeli, i naš “bit to cover” – odnos između ponude i tražnje – je uvek izuzetno visok kada su državne obveznice u pitanju. To meni govori dve stvari: s jedne strane, da je poverenje u srpsku ekonomiju visoko, a s druge strane – i ti investitori traže način da zarade. Siguran sam da kamatne stope, kada se gledaju neke konkurentne ekonomije u okruženju, ali i šire, nisu bile takve da je trebalo dramatično čekati na zaduženje.

Da li će se vremenom menjati stanje na globalnom finansijskom tržištu? Svakako, ali situacija je takva da prosto ne možete uvek ni čekati neki najpogodniji trenutak za samo zaduživanje. Mislim da smo mi u prethodnom periodu pokazali da umemo da upravljamo našim dugom, o čemu najbolje govori i odnos duga i BDP-a, pa ako se pojave neke dobre prilike za ulaganje od strane države smatram da ne postoji razlog da se država ne zaduži na međunarodnom tržištu. Opet, nadam se da će država prepoznati svoj interes da se zadužuje nešto više i na domaćem tržištu, pošto i za to postoji dosta potencijala.

Beogradska berza godinama beleži slab promet. Da li ste razmatrali nove inicijative ili instrumente koji bi mogli da povećaju interesovanje domaćih i stranih investitora? Kakva je saradnja sa nedavno imenovanim novim direktorom Beogradske berze?

– Već u prvim danima po imenovanju novog direktora Beogradske berze imali smo sastanke. Izuzetno je značajno za sve nas kojima je tržište kapitala u fokusu da Beogradska berza funkcioniše na najbolji mogući način i mislim da će novom direktoru njegovo dosadašnje iskustvo sa samog tržišta, ali i iskustvo rada u državnim institucijama, olakšati sam početak.

Beogradsku berzu čekaju veliki izazovi u narednom periodu, pre svega prelazak na sistem trgovanja Atinske berze, što je proces koji se već više godina priprema i svi sa nestrpljenjem čekamo taj trenutak. Kraj godine bi bio neki realan rok za realizaciju tog projekta, ali ono što je mnogo bitnije od samog trenutka je da taj prelazak bude bez ikakvih problema, odnosno bez ikakvog remećenja korišćenja infrastrukture Beogradske berze od strane korisnika. Testiranja su u toku već nekoliko meseci i mislim da će i taj prelazak, kao i promena informacionog sistema u Centralnom registru hartija od vrednosti, značajno doprineti modernizaciji načina na koji se trguje na Beogradskoj berzi i da će kompletno korisničko iskustvo biti znatno bolje. Korisnici će vrlo brzo shvatiti prednosti prelaska na novi sistem.

To otvara nove mogućnosti za samu Beogradsku berzu, omogućavajući joj da bude inovativnija u pogledu proizvoda koje će nuditi svojim klijentima. Raduje me što vidim spremnost ljudi sa berze da idu u susret inovacijama. Uočavam novu energiju i fleksibilnost, a ono što je najpotrebnije – spremnost da se integrišu u sve ono što će slediti.

Da li imate neke instrumente i planove kako da podstaknete javna preduzeća da se aktivnije uključuje na Beogradsku berzu?

– Kada pričamo o kompanijama u državnom vlasništvu, bez obzira na to da li su javna preduzeća ili novoformirana akcionarska društva sa većinskim državnim vlasništvom, mislim da će ceo taj proces korporativne transformacije umnogome pomoći i samim kompanijama, ali će ih negde verovatno i uputiti na tržište kapitala kao na prirodnog partnera za dalji rast i razvoj. Primećujem da je u prethodnom periodu bilo dosta izbegavanja tržišta, iz najrazličitijih razloga, što mogu da razumem, ali sam siguran da postoje i veoma dobri kandidati koje treba videti na berzi.

Pričamo o kompanijama sa većinskim državnim vlasništvom, koje bi bile idealni kandidati ne samo za inicijalne javne ponude, već i za mnoge druge aktivnosti na samom tržištu i ono što me izuzetno raduje je da vidim da u menadžmentima tih kompanija konačno ima određenih ambicija na tom planu.

Kako stojimo sa inovacijama na tržištu kapitala? Koliko se u međuvremenu razvilo tržište digitalne imovine? Do sada je odobreno pet Belih papira za emitovanje digitalnih tokena.

– Digitalna imovina je nešto što je bilo u našem fokusu u prethodnom periodu i nastaviće da bude i u narednim godinama. Uložili smo mnogo energije i u toku ove godine da vidimo šta bi sve moglo da se uradi kako bi se dalje podržao razvoj kompletnog tržišta.

Pored odobrenih Belih papira imamo i mnogo zahteva koje nismo mogli da odobrimo, pre svega iz želje da zaštitimo investitore u takve proizvode. Svi ovi emitenti koji su uspešno prošli ceo proces mogu da potvrde da izdavanje nije samo strogo formalno, već da uključuje i jedan suštinski element. Neka prethodna iskustva vode nas ka tome da im pomažemo, ali da želimo i zaista da shvatimo koja je motivacija emitenata takvih tokena i šta je njihov ključni cilj. Ne možemo da dozvolimo da jedna neuspešna emisija tokena udalji investitore sa tržišta i zato je to malo robusniji proces, nekada i malo sporiji.

Koji su sektori bili zainteresovani za digitalnu imovinu? Faktoring, poljoprivreda, obnovljivi izvori energije koji bi mogli biti idealni za emisiju digitalnih tokena. Obnovljivi izvori energije bi, recimo, bili apsolutno savršen partner za emisiju jednog takvog digitalnog tokena, jer mislim da upravo ove inovacije mogu da budu dobar izvor finansiranja za taj sektor.

Možemo li uskoro da očekujemo neki novi Beli papir?

– Nadam se da će u nekom narednom periodu biti novih emisija. Sada nastojimo da neke od tih emitenata podstaknemo da u narednom periodu emituju korporativne obveznice – da iskoriste dosadašnje iskustvo i odu još jedan korak napred. Mislim da su neki od njih već sada dovoljno zreli za takav korak.

Kakva je saradnja Komisije za hartije od vrednosti sa drugim relevantnim institucijama u regionu?

– Mi izuzetno blisko sarađujemo sa svim regulatorima u regionu. Trudimo se da delimo svoja iskustva, ali i da prenosimo najbolje prakse u naše okruženje. Moj utisak je da se polako približavamo zemljama koje su članice Evropske unije, u pogledu regulatornog okvira, mogućnosti za investiranje i sigurnosti same investicije.

Postoji li prostor za regionalne inicijative na tržištu kapitala?

– Postoje različite regionalne inicijative, pre svega kroz Berlinski proces koji je bio pokrenut pre nekoliko godina sa ciljem jačanja regionalne saradnje na Zapadnom Balkanu. Ono što mislim da se neće desiti u nekom skorijem periodu, to je neko jedinstveno tržište kapitala. Mislim da se to pokazalo kao jedan veliki izazov i za Evropsku uniju, pa bi sigurno bio i za region. Suština je da smo neizbežno povezani i da moramo da sarađujemo.

Ukupno stanje u regionu govori o rastu standarda stanovništva u celini i o tome da su ljudi zaista spremni da investiraju u tržište kapitala. Tu mislim i na ritejl investitore i na pravna lica. Mi moramo da uradimo sve što možemo da im olakšamo proces samog investiranja i da im obezbedimo dovoljno kvalitetnih proizvoda u koje mogu da ulažu.

Koji su ključni prioriteti Komisije za hartije od vrednosti u narednom periodu? Šta je prvi sledeći korak?

– Mislim da imamo nekoliko paralelnih koraka. Prvi su izmene, možda ne dramatične, ali važne izmene postojećeg regulatornog okvira sa željom da dodatno pomognemo određenim segmentima tržišta, pre svega mislim na fondovsku industriju i mogućnosti za kreiranje malo kompleksnijih proizvoda koji će se pojaviti na tržištu. To je nešto što nam je u fokusu do kraja ove godine.

S druge strane, imamo čitav niz aktivnosti na projektu razvoja tržišta kapitala. Očekujem i da do kraja godine imamo prvu emisiju korporativnih obveznica u skladu sa tim programom. Nadam se da će ubrzo nakon prve uslediti i naredne emisije.

Mislim da je ovo jedan dobar trenutak. Siguran sam da nas u narednih šest do devet meseci očekuje mnogo aktivnosti, uključujući i selidbu Komisije za hartije od vrednosti. Dakle, imaćemo konačno objedinjavanje svih institucija tržišta kapitala na jednom mestu. Ja se nadam da ćemo selidbu završiti u prvom kvartalu sledeće godine.

Autor: Marko Andrejić

Tekst je objavljen u oktobarskom broju štampanog izdanja Biznis.rs