Borba protiv korupcije ključna za ekonomski razvoj i bolju poslovnu klimu

Srbija je, prema najznačajnijem globalnom rangiranju država po percepciji korupcije u javnom sektoru, i dalje među zemljama sa izrazito visokim nivoom korupcije. Transparentnost Srbija (članica međunarodne organizacije Transparency International) predstavila je Indeks percepcije korupcije 2021 po kome Srbija ima 38 od idealnih 100 poena, isto kao i prethodne godine. To je istovremeno najlošiji rezultat u proteklih 10 godina, iako je borba protiv korupcije sve ovo vreme bila jedan od državnih prioriteta.

Inače, Srbija treću godinu zaredom zauzima mesto u donjoj polovini svetske liste – na poziciji 96. od 180 zemalja, sa pet poena manje od svetskog proseka (43).

U razgovoru za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković kaže da je izveštaj i plasman u drugu polovinu praćenih zemalja očekivan i da indeks pokazuje da nema oblasti gde nema korupcije.

„Nazadovanje Srbije u istraživanjima o korupciji je očekivano, imajući u vidu da u mnogim oblastima postoji dugogodišnje odsustvo političke volje da se antikorupcijski zakoni primene“, ocenjuje Šuković.

On ističe da akcenat treba staviti na funkcionisanje javnih preduzeća.

„Kako se upravlja najvrednijim javnim preduzećima najbolje se pokazalo u slučaju Elektroprivrede Srbije (EPS) i energetske krize. Istovremeno, na percepciju o korupciji snažno utiče činjenica da tužilaštvo ne daje jasne odgovore na javno iznete i dokumentovane sumnje na korupciju, kao i netransparentno ugovaranje najvećih infrastrukturnih radova“, naglašava Šuković.

Naš sagovornik dodaje da bi sve bilo drugačije da smo zemlja gde su jake institucije koje bi preispitale poslovanje ovih preduzeća.

„Zadatak Državne revizorske institucije (DRI) je da proverava kako se troše državna sredstva, kako iz budžeta tako i poslovanje javnih preduzeća“, napominje Šuković.

On predlaže da se DRI drži metoda revizije gde posebno treba obratiti pažnju na svrsishodnost trošenja sredstava. Zato i postavlja pitanje da li nam je neophodan Nacionalni stadion od 250 miliona evra ili se te pare mogu potrošiti na nešto neophodnije.

Posebnu pažnju treba obratiti na rad lokalnih samouprava gde se mora omogućiti da građani imaju apsolutni uvid u kontrolu trošenja novca.

„Neophodno je da javnost bude upoznata sa radom lokalnih samouprava i da se u svakom trenutku zna gde su potrošena sredstva“, ističe Šuković.

On dodaje da je borba protiv korupcije ključna za ekonomski razvoj i za stvaranje ambijenta za slobodno kretanje kapitala i investicije.

„Negativan uticaj korupcije na ekonomski razvoj je vrlo lako uočljiv. Zemlje sa velikom korupcijom nemaju šansu da budu ekonomski efikasne. Ako se govori o stopama rasta one su kratkoročne, zahvaljujući niskoj bazi, a u suštini mi smo jako siromašna zemlja“, zaključuje Šuković.

Indeks percepcije korupcije meri stepen u kojem se opaža korumpiranost u javnom sektoru. Indeks se sačinjava na osnovu različitih istraživanja i studija koja ispituju mišljenja stručnjaka, predstavnika institucija i poslovnih ljudi.