Direktori velikih kompanija zarađuju „svemirske“ plate zahvaljujući Masku

Pored priče o raketi Starship, namenjenoj za ispitivanje Marsa, Ilon Mask (Elon Musk) se ovih dana nalazi u centru pažnje i kao glavni i odgovorni za to što su direktorske kompenzacije u velikim kompanijama postale “svemirske”.

Kako piše The New York Times, 2018. godine Mask je predstavio revolucionarni plan kompenzacije koji se u potpunosti sastojao od ogromnog granta za akcije vezane za učinak kompanije Tesla. Prema ovom planu, njegova kompenzacija je bila povezana sa vrednošću koju će automobilski gigant imati, kao i sa sposobnošću da ostvari ambiciozne ciljeve u vezi sa prodajom i operativnim profitom. 

Ovakva vrsta kockanja Masku se i te kako isplatila, jer trenutno poseduje akcije vredne 60 milijardi dolara. Kako navode stručnjaci koje je intervjuisao njujorški dnevni list, njegov uticaj kada su u pitanju direktorski bonusi može se videti u svakoj sferi.

Generalni direktori zarađuju rekordne bonuse. Tome u prilog svedoče podaci iz ankete koju je u 200 velikih kompanija sprovela konsultantska firma Equilar, prema kojima su najplaćeniji direktori na svetu, njih desetorica, samo prošle godine imali bonuse veće od 100 miliona dolara.

Prosečni bonus u velikim kompanijama dostigao je rekordni nivo od 330 miliona dolara. Zarada prosečnog direktora prošle godine iznosila je 32,1 milion dolara, odnosno 27 odsto više u odnosu na 2020. godinu i značajno više u odnosu na godine pre pandemije.

Uzimajući u obzir “medveđe” tržište, situacija bi mogla da se preokrene. Nedavni pad cena akcija Tesle, za koje se i vezuje Maskova kompenzacija, ukazuje na to da je njihova vrednost značajno niža u odnosu na prethodnih nekoliko meseci, a The New York Times špekuliše da bi se time mogla objasniti i njegova “neodlučnost” u vezi sa kompanijom Twitter.

Mask, koji danas slavi 51. rođendan, u prethodnih nekoliko meseci se gotovo svakodnevno nalazio u centru pažnje zbog neočekivanih odluka koje je donosio u vezi sa preuzimanjem popularne društvene mreže, a kontroverze su ga pratile u gotovo svim sferama poslovanja.

Naime, prošle nedelje je najbogatiji čovek na svetu optužen da je manipulisao vrednošću dogecoina zarad ličnog profita, odnosno da je koristio svoj uticaj za podizanje i spuštanje cene ove kriptovalute.

Za manipulaciju i nepravno ponašanje optužili su ga i investitori kompanije Twitter, koji tvrde da je odlaganjem preuzimanja ove društvene platforme sebi obezbedio značajnu finansijsku dobit, piše BBC. Sličan šablon ponašanja uočen je krajem prošle, odnosno početkom ove godine, kada je u fokusu bila njegova rasprodaja akcija kompanije Tesla.