Do kredita najteže dolaze mala i srednja preduzeća

Mala i srednja preduzeća su pokretač razvoja u zemljama tržišne privrede. Razvoj malih i srednjih preduzeća omogućava, pre svega. povećanje društvenog proizvoda i broja privrednih subjekata, ravnomerniji regionalni razvoj, otvaranje novih radnih mesta, smanjenje nezaposlenosti, supstituciju uvoza, kao i veću izvoznu konkurentnost domaće privrede.

Međutim, kompanije, posebno male, žale se da imaju probleme sa odobravanjem kredita, zbog obaveznih sredstava obezbeđenja, kao što su garancije ili hipoteke.

„Priroda kreditne podrške malim i srednjim preduzećima je veoma specifična. Naime, radi se o poslovnim sistemima koji imaju skromnu kapitalnu bazu, relativno kratku istoriju poslovanja, skromne godišnje iznose prihoda i profita, sekundarnu ulogu u pripadajućoj delatnosti. Osim toga, veoma često se susreću sa brojnim finansijskim teškoćama, naročito u početnim periodima poslovanja. Samim tim se veoma često pojavljuju kao tražioci odgovarajućeg iznosa sredstava“, kažu za Biznis.rs iz Udruženja banaka Srbije (UBS).

Malim kompanijama sredstva su potrebna na regularnoj osnovi pa često zaključuju kreditne linije. Zbog značaja ovog sektora za svaku zemlju, neophodno je obezbediti koordinirano finansiranje MSP putem odobravanja zajmova iz javnih i međunarodnih izvora, i podsticanje banaka za finansiranje malih i srednjih preduzeća.

„Naravno, finansijska podrška iz javnih izvora se takođe realizuje putem bankarskog sektora. Pri tome, uloga bankarskog sektora u kreditnoj podršci MSP u Srbiji naročito dolazi do izražaja, s obzirom na činjenicu da je naš finansijski sistem izrazito usmeren ka bankarskim institucijama“, navode iz UBS.

Standardi za definisanje sektora malih i srednjih preduzeća:

Mala i srednja preduzeća se veoma često susreću sa problemima finansijske prirode, pa su ona značajni kreatori tražnje za dodatnim finansijskim sredstvima. Sa druge strane, komercijalne banke su dominantni subjekti na strani ponude finansijskih sredstava MSP.

Modaliteti kreditne podrške su različiti, uglavnom se fokusiraju na finansiranje obrtnih sredstava, investicije u materijalnu i nematerijalnu imovinu, uz kraće rokove povrata. Kada je reč o uslovima kreditiranja, banke obično zaračunavaju nešto veće kamate na kredite malim i srednjim preduzećima, što se objašnjava visokim kreditnim rizikom.

Zbog ograničenih i često rigoroznih uslova kreditiranja MSP u tranzicionim zemljama, a imajući u vidu značaj ovog sektora, mnoge međunarodne finansijske institucije i fondovi usmeravaju finansijska sredstva (posredstvom banaka) u ove sektore, kako bi MSP pod koncesionim uslovima u odnosu na tržišne imale pristup finansijskim sredstvima.

„Putem ovih kreditnih izvora se u velikoj meri amortizuje problem nedostatka finansijskih izvora za MSP i delimično se supstituiše ograničena i skupa ponuda bankarskih kredita. Davaoci kreditne podrške iz inostranstva su uglavnom fondovi i međunarodne finansijske institucije: Evropski fond za jugoistočnu Evropu, Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska agencija za rekonstrukciju i vlade nekih razvijenih zemalja“, kažu iz UBS.

Najveća podrška MSP putem Fonda za razvoj

Kada je reč o javnim programima podrške koji se oslanjaju na javne izvore u Srbiji, najintenzivnija finansijska podrška se pruža putem Fonda za razvoj Republike Srbije i Nacionalne agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća. Fond za razvoj usmerava finansijska sredstva u cilju smanjenja nezaposlenosti, podsticanja izvozno orijentisanih delatnosti, poboljšanja konkurentnosti i likvidnosti, razvoja infrastrukture, rešavanja problema nezaposlenosti. Fond se finansira putem naplate ranije plasiranih kredita, iz budžetskih izvora, prodaje obveznica, prodaje društvenog kapitala i stečajne mase.

„Fond odobrava različite vrste kreditne podrške preduzećima u Srbiji, uključujući i kredite za početnike u biznisu odnosno startap kredite. Zajmovi se odobravaju u skladu sa standardnim uslovima: rok otplate kredita je do pet godina, uz grejs period od godinu dana. Kamatna stopa je između 2,8 i 4,5 odsto, u zavisnosti od polaganja sredstava obezbeđenja i vrste obezbeđenja“, objašnjavaju naši sagovornici.

Kada je reč o vrstama obezbeđenja povrata kredita, modaliteti su različiti: bankarska garancija, menični aval, blanko menice, zaloga na pokretnoj stvari, hipoteka prvog reda na nepokretnosti. Amortizacioni plan otplate kredita iz sredstava Fonda se zasniva na tromesečnim anuitetima, pri čemu se primenjuje valutna klauzula.

Osim direktne kreditne podrške, Fond odobrava i plative garancije za obezbeđenje kod poslovnih banaka u iznosu od 100 odsto. Minimalne i maksimalne granice do kojih Fond odobrava garancije zavise od pravnog statusa klijenata.

Nacionalna agencija za regionalni razvoj ima široke nadležnosti kako u pogledu finansijske, tako i u pogledu nefinansijske podrške sektoru malog biznisa. Programi finansijske podrške imaju za cilj pružanje direktne podrške razvoju MSP kroz učešće u finansiranju troškova konsultantskih usluga (priprema biznis plana, istraživanje tržišta, sertifikacija i standardizacija, unapređenje procesa proizvodnje, uvođenje novih sistema kvaliteta, implementacija inovacija).

Poseban segment angažovanja ove institucije odnosi se na podršku razvoju konkurentnosti MSP. Agencija putem bespovratne finansijske pomoći finansira konsultantske usluge koje su u funkciji povećanja konkurentnosti MSP.

Mala i srednja preduzeća nemaju zadovoljavajuće kreditne kapacitete

Sektor malih i srednjih preduzeća je izuzetno značajan za privredni razvoj Srbije. Ukoliko se posmatraju statistički podaci o ekonomskom značaju ovog sektora, oni nedvosmisleno ukazuju da je reč o ključnom ekonomskom segmentu koji je neophodno razvijati. Taj razvoj podrazumeva pružanje finansijske i nefinansijske podrške MSP i jedan specifičan partnerski odnos na relaciji država-sektor malog biznisa.

MSP imaju izražene potrebe za finansijskim sredstvima, budući da se suočavaju sa permanentnim jazovima u pogledu likvidnosti. Pri tome, njihova kreditna sposobnost nije zadovoljavajuća, tako da veoma teško dolaze do oskudnih finansijskih sredstava za finansiranje sopstvenog razvoja. Budući da im je bonitet uvek na granici prihvatljivosti, kreditori često izbegavaju odobravanje kredita ovom sektoru, čak i uz visoke kamatne stope, jer je izražen kreditni rizik.

S tim u vezi, logična posledica rigidnosti klasičnog kreditnog tržišta se koriguje putem angažovanja države i njenih institucija u procesu pružanja finansijske podrške MSP. Modaliteti podrške su različiti. Od klasične kreditne podrške, preko posredovanja u korišćenju kreditnih linija iz međunarodnih izvora, do odobravanja garancija za uzete komercijalne zajmove.

„Cilj svih ovih akcija je da se MSP opskrbe nedostajućim finansijskim sredstvima u cilju zadovoljavanja njihovih likvidnosnih i investicionih potreba. Ova sredstva se uz posredstvo javnog sektora obezbeđuju pod koncesionim uslovima, kako bi se ovim preduzećima olakšao opstanak i razvoj u globalnom ekonomskom miljeu koji permanentno ističe nove zahteve, standarde u pogledu, tehnologije, organizacije, inovacija i preduzetništva“, kažu iz UBS.

MSP u Srbiji imaju po obimu zadovoljavajuće izvore kreditiranja svojih tekućih i investicionih aktivnosti, ali su uslovi pod kojima se obezbeđuju sredstva i dalje veoma restriktivni. Ta restriktivnost se ogleda u visokim kamatnim stopama, kratkim rokovima otplate i rigoroznim zahtevima u pogledu instrumenata obezbeđenja. Sve to sprečava razvoj poslovanja u sektoru MSP i destimulativno utiče na realizaciju novih biznis ideja.