Efekti krize će se tek osetiti, ali inflacija je manje zlo u odnosu na nezaposlenost

Međunarodna organizacija rada istakla je u svojoj prognozi da će se globalno tržište rada oporaviti 2023. godine.

Prema njihovom istraživanju, nivo svetske nezaposlenosti dostići će u 2022. godini broj od 207 miliona ljudi, u poređenju sa 186 miliona nezaposlenih u pretpandemijskoj 2019. godini. Takođe, upozoravaju da se nastavlja veliki uticaj pandemije na globalno tržište rada, što će usporiti i ukupan ekonomski oporavak.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mihail Arandarenko u razgovoru za Biznis.rs naglašava da su Srbiju ti problemi zaobišli.

„Ja ne očekujem da će biti većih problema na našem tržištu rada. Mi nismo ni izgubili zaposlenost. Ipak, daleko od toga da će sve biti glatko. Očekujem da će se efekti krize odloženo odražavati, a neki koji su izdržali krizu biće suočeni sa novim izazovima, kroz nove načine rada i pojavu novih firmi koje će pojačati konkurenciju“, kaže Arandarenko.

Naš sagovornik navodi da su određene mere države i novonastala situacija uticali da stopa nezaposlenosti bude na niskom nivou od 10,5 odsto, što su zvanični podaci Zavoda za statistiku.

„Posebno je zanimljiv sektor turizma, gde većina država koje su tradicionalno poznate beleži gubitke. Kod nas je sasvim drugačija situacija. Osim Beograda, koji zavisi od stranih gostiju, svi ostali su profitirali u vreme pandemije. Više para je ostalo u zemlji i to je doprinelo razvoju turističke privrede u Srbiji, a samim tim i većoj potražnji na tržištu rada. Jednako bitno za zaposlenost je i to što je Srbija u zamahu preko infrastrukturnog investicionog ciklusa“, naglašava Arandarenko.

Profesor smatra da se Srbija dobro nosi sa svim ekonomskim izazovima koji su došli sa pandemijom.

„Mi kao zemlja nismo tako loše prošli u godinama pandemije. Ima više razloga za to, a jedan od njih je što se država odlučila da pomogne finansijski. Nisam bio kritičan u pogledu pomoći građanima, ali jesam prema pomoći firmama. Taj deo je lakše da kontrolišete i ta pomoć je mogla da bude selektivnija“, ističe Mihail Arandarenko i dodaje da to govori o stanju u našoj ekonomskoj nauci, među našim ekonomistima, koji su se redom obrušili samo na davanje građanima koje je, prema njegovoj oceni, distributivno daleko opravdanije nego davanje preduzećima.

„Ali te subvencije građanima su doprinele da ne dođe do pada tražnje, a najnovija kritika je da su davanja doprinela porastu inflacije. Inflacija je manje zlo, iako ona više šteti siromašnima, posebno kada rastu cene hrane. Inflacija je objektivno uvezena i nema veze kako se naša država ponašala, već sa globalnim poremećajima“, zaključuje Arandarenko.