Nezaposlenost iznad pretpandemijskog nivoa do 2023. godine?

Oporavak globalnog tržišta rada trajaće duže nego što se očekivalo i nezaposlenost će se zadržati iznad pretpandemijskog nivoa najmanje do naredne godine, procenila je Međunarodna organizacija rada (ILO).

Agencija Ujedinjenih nacija procenjuje da će u ovoj godini biti oko 52 miliona radnih mesta manje nego pre pandemije, što je otprilike dvostruko više nego što je bila prognoza u junu prošle godine, prenosi agencija Mina.

Manjak radnih sati u ovoj godini nešto je ipak blaži nego u prošloj i 2020, kada je prema procenama ILO-a izgubljeno oko 125 miliona, odnosno 258 miliona radnih mesta.

Poremećaji će se nastaviti i u narednoj godini kada će gubitak radnih mesta biti sveden na oko 27 miliona zaposlenih, navodi ILO u izveštaju objavljenom u ponedeljak, upozoravajući na „spor i neizvestan“ oporavak.

„Izgledi za globalno tržište rada pogoršali su se od poslednjih projekcija ILO-a. Povratak na nivo pre pandemije verovatno će idućih godina ostati nedostižan za veći deo sveta“, zaključuju u ILO-u.

Glavni direktor ILO-a Gaj Rider (Guy Ryder) novinarima je rekao da su procene izmenjene zbog brojnih faktora, a „primarni je nastavak pandemije korona virusa i njegovih varijanti, posebno omikrona“.

Brzina oporavka razlikuje se od regije do regije, primećuju u ILO-u, dodavši da najviše ohrabruju znaci oporavka u evropskoj i severnoameričkoj regiji, dok jugoistočna Azija i Južna Amerika zaostaju.

Ove godine će nezaposleno biti oko 207 miliona ljudi, a uticaj pandemije biće znatno izraženiji, jer su mnogi ljudi napustili radna mesta i tek bi trebalo da se vrate.

Nesrazmeran uticaj pandemije na zapošljavanje žena, kako se predviđa u izveštaju, smanjiće se u narednim godinama, ali „dubok jaz“ ostaće i dalje prisutan, upozoravaju iz ILO-a.

„Neka svedočanstva upućuju na zaključak da se žene ne vraćaju na posao ni u apsolutnom ni u relativnom broju kao muškarci, što podstiče strahovanja da će uticaj pandemije na zaposlenost kada je reč o polu biti negativan“, rekao je Rider.

Neki su, međutim, dobrovoljno istupili iz radne snage i deo su talasa koji neki ekonomisti nazivaju „velikom rezignacijom“. Čini se da je njihov odlazak izraženiji u segmentima ekonomije kao što su zdravstvo i srodne usluge nege.

„Moramo ponovno razmotriti ta područja ekonomske aktivnosti i u njih dodatno ulagati“, poručio je Rider.