EU predstavila nova pravila za spasavanje problematičnih banaka

Podstaknuta poremećajima u bankarstvu u Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi, Evropska komisija je predložila nova pravila za spasavanje problematičnih banaka, ali bez uspostavljanja jedinstvenog sistema garancije za uloge na nivou Evropske unije.

Predloženi tekst, o kojem će morati da pregovaraju države članice i poslanici Evropskog parlamenta, ima za cilj da podstakne upotrebu „zaštitnih mreža“, koje finansira sam bankarski sektor, umesto da se pribegava državnim fondovima, kako bi se zaštitile štediše u slučaju propasti malih, i banaka srednje veličine, prenosi Beta.

„Finansijske institucije EU su dobro kapitalizovane, visoko likvidne i pod strogim nadzorom“, ali u vremenima krize države imaju tendenciju da se više oslanjaju na novac poreskih obveznika, nego na šeme garancije depozita koje finansira bankarska industrija“, primećuje Evropska komisija.

Dodaje se da po okviru, srednjim bankama može biti teško da pristupe garantnim šemama. Brisel stoga želi da omogući ovim ustanovama lakši pristup finansiranju iz garantnih fondova kako bi ispunili uslove potrebne za zaštitu svojih štediša u slučaju krize, čime se smanjuje i rizik od „širenja zaraze“ na druge banke.

Potpredsednik EK Valdis Dombrovskis je na konferenciji za novinare u Strazburu insistirao da prva i glavna linija odbrane banaka mora ostati njihova sposobnost da same apsorbuju gubitke zahvaljujući sopstvenim sredstvima, podložne strogim pravilima.

Navodi se da tekst ima za cilj da zaštiti realnu ekonomiju od uticaja bankrota ohrabrujući države da prebace račune posrnule banke u zdravu, što je manje uznemirujuće za klijente nego sama likvidacija neke banke.

Konačno, ako se zaštita depozita održi na nivou od 100.000 evra po deponentu i po banci, tekst EK usklađuje standarde širom EU proširujući zaštitu na depozite javnih subjekata – bolnice, škole, opštine, kao i određenih vrsta fondova kao što su investiciona društva.

Nedavni kolaps u Banke Silicijumske doline u SAD (SVB) i Signature Bank, a zatim hitno preuzimanje banke Credit Suisse od strane banke UBS, i turbulencija nemačkih banaka na berzi, nedavno su izazvali strahove od šire krize bankarstva.

„Ove propasti banaka u SAD i Švajcarskoj, i nastale tenzije, podsećaju nas zašto nam je potreban jak i funkcionalan sistem da se nosimo sa svim bankama, bez obzira na veličinu, kada naiđu na probleme“, izjavio je Dombrovskis.

Međutim, iz EK su naglasili da ova reforma nije reakcija na ove događaje, već deo napora da se zaokruži bankarska unija, teško uspostavljana od 2012. godine.

Brisel je pokrenuo radikalnu reviziju nadzora bankarskog sektora posle finansijske krize 2008. godine i dužničke krize evrozone koja je usledila, tokom kojih su milijarde evra javnog novca potrošene na spasavanje banaka.

Bankarska unija je nadzor nad najvećim bankama u EU stavila pod odgovornost Evropske centralne banke (ECB). Jedinstveni sistem garancije depozita u celoj EU bi omogućio da se ova unija završi, dok je evropsko tržište i dalje fragmentisano, te bi se, po pristalicama reforme, omogućilo stvaranje pravih prekograničnih evropskih grupa za bolje finansiranje privrede.

Ali ovo udruživanje garancija godinama je nailazilo na odbijanje Nemačke i drugih severnih država, koje strahuju da će njihovi štediše platiti za propuste banaka u južnim zemljama. Italija, koja je veoma zadužena, takođe je neprijateljski raspoložena prema ovoj reformi koja bi ograničila mogućnost njenih krhkih banaka da konsoliduju svoje bilanse kupujući italijanske državne obveznice.

Mada tekst koji je predložio Brisel ostaje daleko od svakog objedinjavanja, ECB je ipak pozdravila taj pragmatičan i važan napredak.

„Nova pravila će omogućiti vlastima da upravljaju bankarskim krizama na efikasniji i usklađeniji način, te su stoga važan korak ka završetku izgradnje bankarske unije“, naglasili su čelnici Nadzornog odbora ECB u saopštenju.