Euribor i dalje negativan, njegov rast može doneti tek malo povećanje rata kredita

Nakon dugoročnog trenda smanjivanja, Narodna banka Srbije nedavno je povećala referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto, što će se pre svega odraziti na građane koji su kod poslovnih banaka zaduženi u dinarima.

Ipak, zbog inflatornih pritisaka i sveukupnih promena na finansijskom tržištu postavlja se pitanje šta će se ubuduće dešavati i može li se očekivati da dođe i do promene referentne kamatne stope Evropske centralne banke.

Kakva su očekivanja, da li će rast euribora (referentne kamatne stope koja se utvrđuje na evropskom međubankarskom tržištu i predstavlja dnevnu prosečnu stopu po kojoj prvoklasne evropske banke međusobno nude na zajam neosigurana novčana sredstva) smanjiti potražnju za stambenim kreditima kao dugoročnim i neizvesnijim zajmovima i na koji način će se odraziti na povećanje rata i rast nenaplativih kredita u Srbiji za Biznis.rs objašnjava generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.

“Rekao bih da povećanje referentne kamatne stope neće uopšte koštati građane već nasuprot tome – da će svima nama doneti određenu korist. Naime, cilj povećanja je smanjenje dodatnih pritisaka na inflaciju, a svakако da je prekomerni rast cena, odnosno gubljenje vrednosti novca, ono što mnogo brine sve nas. Treba razumeti da ovo povećanje referentne kamatne stope nema razloga da izazove previše uzbuđenja kod naših građana, odnosno klijenata banaka, jer na kredite koji su indeksirani u evrima ova stopa nema uticaja. Osim toga, i kod dinarskih kredita koji su ugovoreni sa fiksnom kamatnom stopom takođe neće biti nikakvih promena”, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, promene su moguće, ali su one veoma male i samo kod onih kredita koji su izraženi u dinarima i sa promenljivom kamatnom stopom. Iako UBS nema tačan podatak, jer se on ne vodi zbirno kod svih banaka, Vasić tvrdi da takvih zajmova zaista nema tako mnogo.

Na pitanje kakve su procene i da li će rast euribora smanjiti potražnju za stambenim kreditima, on ističe da za procenu prometa nekretnina pre svega treba pogledati tražnju, a na našem tržištu je očigledno da još postoji potreba za velikim brojem stambenih jedinica.

“Za jedne je to rešavanje životno važnog pitanja stanovanja, za druge investiranje u nekretninu koja treba da donese zaradu. Ne zaboravimo i da živimo u kriznim vremenima u kojima mnogi baš nekretnine vide kao najsigurniji vid plasiranja novca. Ako uz to postoji određena ekonomska moć kupaca, a u Srbiji definitivno imamo rast i prosečne i onih viših zarada, onda ne bismo rekli da će izvesni – posebno manji – rast euribora bitno uticati na interesovanje kupaca. Možda će se to desiti kod jednog veoma niskog procenta potencijalnih korisnika kredita”, navodi Vasić.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije podseća da je euribor i dalje negativan, kad se pogleda bilo koji period, od nedeljnog do godišnjeg.

“Dakle, kamate su veoma niske, samim tim su i stambeni krediti i dalje veoma povoljni. Koliko će se menjati visina rate, to je teško prognozirati. Sa veoma malim povećanjem euribora možemo govoriti o minimalnim, gotovo zanemarivljim promenama rate. Ako je pitanje može li euribor dostići nivo od preko četiri odsto, koliko je iznosio pre više od 10 godina, to nije nešto što se može naslutiti na osnovu današnjih pokazatelja, ili kako kažu neki evropski ekonomisti, takva prognoza je van našeg realnog dometa”, ističe Vasić.

Građani uprkos krizi izmiruju svoje obaveze prema bankama

Komentarišući rast euribora i koliko bi on potencijalno mogao da poveća broj nenaplativih kredita u Srbiji, Vasić ističe da je zahvaljujući višegodišnjoj dobroj politici Narodne banke Srbije, a uz podršku svih banaka, udeo nenaplativih kredita sa više od 15 odsto smanjen na zaista povoljan nivo od oko tri odsto.

“Ni ozbiljna kriza koja nas je pogodila u poslednje dve godine, od izbijanja kovida, gotovo da se nije primetila u urednosti izmirivanja obaveza prema bankama. Dakle, svi pokazatelji govore da je bankarski sistem stabilan, da su rizici dobro procenjeni i nema osnova da strahujemo da će neki umeren ili razuman rast euribora, a jedino takav i očekujemo, značajnije promeniti stanje na tržištu”, zaključuje generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.