Rast cena i nestašica građevinskog materijala podižu vrednost kvadrata i do 5.000 evra

Zbog nestašice i enormnog skoka cena građevinskog materijala koji se beleži na nedeljnom nivou, tržište nekretnina se ne smiruje. I dok su investitori zabrinuti da li će započete i unapred prodate stanove moći da završe, kupci zbog neizvesne situacije razmišljaju da li je pravo vreme za kupovinu nekretnina.

Ipak, jedino što je za sada sigurno je da cene građevinskog materijala u stopu prate cene nekretnina, pa one u stambenim objektima dostižu i do 4.500-5.000 evra po kvadratu.

Miroslav Brković, vlasnik Brković grupe d.o.o iz Kragujevca koja se godinama bavi izgradnjom stambeno-poslovnih objekata, za naš portal navodi da se u Srbiju uvozi 90 odsto materijala. Jedan deo stiže iz Kine, a drugi iz evropskih zemalja i Rusije i Ukrajine. Zbog nestabilnosti na pomenutim tržištima sirovine su poskupele i sve što se tiče prozvodnje materijala je “otišlo” od 100 do 300 odsto.

Prema njegovim rečima, poskupeli su svi materijali koji su vezani za čelik i gvožđe, a ogroman rast beleže i proizvodi od plastike i materijali poput aluminijuma.

“Razlike su drastične, naročito u poslednja tri meseca zbog sukoba Rusije i Ukrajine. Pored opravdanog podizanja cena, postoje i veštački poremećaji na tržištu i neopravdano poskupljenje jer postoji zabrinutost za proizvodnju, pa se roba čuva i lageruje. Cene građevinskog materijala uslovile su povećanje cena nekretnina, iako je trend rasta primetan unazad godinu i po dana. Sada je evidentan direktan uticaj nabavke materijala”, navodi Brković.

Komentarišući cene, naš sagovornik ističe da nije samo u Beogradu primetna velika potražnja, već da je samo reč o velikom tržištu na koje se preliva celokupna situacija.

“Od početka pandemije primetan je rast na beogradskom tržištu, ali velika potražnja vlada i u drugim sredinama. Ljudi iz straha nisu želeli da drže novac u bankama plašeći se da će devalvirati i izgubiti vrednost. To je uzrokovalo pojačanu kupovinu i velika ulaganja u nekretnine”, ocenjuje Brković i dodaje da cene nastavljaju da rastu.

“Svedoci smo poslednjih nekoliko meseci da su se cene nekretnina opet povećale u odnosu na prošlu godinu i prethodnu sezonu. Već su ‘otišle’ u nekom procentu od 20-30 odsto i konstantno se primećuje taj rast iz meseca u mesec”, dodaje on.

Ipak, kako objašnjava, kada je reč o ugovaranju cena i prodaji, za sada je tržište stabilno i nema većih problema. A što se tiče rokova i neizvesnosti u nabavci materijala, Brković kaže da je drugi problem da li neki investitor može da ih ispoštuje.

“Ima slučajeva kada investitor započne gradnju jednog objekta i proda veći deo stanova unapred, pa shodno povećanju cena na tržištu materijala može da dođe u problem da ne ispoštuje rokove, odnosno kupce koji su u prvom naletu kupili nekretninu po nekim nižim cenama. Tu može doći do problema, ali ako je investitor solventan, likvidan, ako je to jaka i ozbiljna firma koja posluje duži niz godina, rizik je manji”, zaključuje Brković.

Cene po kvadratu već skočile na 4.500-5.000 evra

Da rast cena građevinskog materijala podiže cene kvadrata na tržištu za Biznis.rs potvrđuje i agent i suvlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević. Ipak, prema njenim procenama, ekspanzija kupovine nekretnina u proteklom periodu je za nijansu smanjena.

“Tržište je turbulentno, svašta se događa i neke stvari ne mogu da se predvide, osim činjenice da su ovako visoke cene kvadrata, koje na nekim lokacijama prelaze 4.500-5.000 evra, postale normalne. Garažna mesta idu i do 40.000-45.000 evra i bojim se da potražnja više neće baš biti tolika, bez obzira na to koliko ima milionera na našem tržištu”, ističe naša sagovornica.

Činjenično stanje je, kako kaže, da su porasle i cene stanova za iznajmljivanje i da sada mnogo bolje ide zakup nego prodaja, ali je to uvek tako u ovakvim situacijama.

“Investitori rade svoju kalkulaciju, ali bojim se da će negde izgubiti iz vida da u poslednjih mesec dana više nije baš tako ‘živo’ na tržištu. Pre svega imali smo izbore, koji uvek zaustave na trenutak odluke ljudi koji žele da investiraju jer čekaju da vide šta će se dogoditi. Takođe, na aktivnosti na tržištu utiče i nedostatak građevinskog materijala jer mnogi investitori ne mogu da se drže predviđenog roka za izgradnju koji ne zavisi od njih”, navodi Lazarević.