Globalni BDP vredeće 104 biliona dolara u 2022. godini

Zbir globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2022. godini prevazići će magičnu granicu od 100 biliona američkih dolara. To znači da će svetska privreda u ovoj kalendarskoj godini kreirati proizvode i usluge u pomenutom rekordnom iznosu, prema preliminarnim rezultatima Međunarodnog monetarnog fonda.

Uprkos krizi u lancima snabdevanja i ratu u Ukrajini, a s druge strane podstaknuta otvaranjima nakon vrhunaca pandemije korona virusa, svetska ekonomija će dosegnuti 104 hiljade milijardi dolara BDP-a.

Podsećanja radi, na osnovu agregiranih nominalnih podataka kojima raspolaže MMF, vrednost svetskog BDP-a u 2020. godini iznosila je 88 biliona dolara, a u 2021. godini 94 biliona dolara.

Evidentno je na osnovu ovih statističkih pokazatelja da postoji jasan trend rasta, ali njega ipak treba tumačiti obazrivo, imajući u vidu efekte visoke inflacije u tekućoj godini. Globalni godišnji rast BDP-a za 2022. prvobitno je bio projektovan na 4,4 odsto u januaru, ali je od tada prilagođen na 3,6 odsto, sa dobrim izgledima da će naposletku biti još niži.

Posmatrano po rezultatima pojedinačnih zemalja, Sjedinjene Američke Države su i dalje ekonomski lider u svetu, sa godišnjim BDP-om od 25,3 biliona dolara – što čini skoro jednu četvrtinu globalne proizvodnje. Kina je, naravno, na drugom mestu, sve brže smanjujući zaostatak za SAD, sa 19,9 biliona dolara.

Dok je rast kineskog BDP-a usporen poslednjih godina, projekcije i dalje ukazuju na to da će ova zemlja prestići SAD do 2030. godine, i zauzeti vodeću poziciju.

Vodeća u Evropi je nemačka ekonomija sa 4,3 biliona dolara, dok je Velika Britanija na drugom mestu. Jedina značajna promena u odnosu na prošlogodišnje rezultate je pozicioniranje Brazila u prvih deset na svetu, sa ostvarenih 1,8 biliona dolara. Brazil je iza sebe ostavio Rusiju i Južnu Koreju, sa približno istim godišnjim BDP-om od 1,8 biliona dolara.

Za regione Bliskog Istoka i Severne Afrike očekuje se da će doživeti rast u bliskoj budućnosti, zahvaljujući višim cenama nafte – Irak i Saudijska Arabija posebno prednjače u ovoj prognozi. Očekuje se da će rast regionalnog BDP-a na ovoj teritoriji biti oko pet odsto u 2022. godini.

Prema ovom rangiranju MMF-a, najmanji ostvareni BDP imaće polinežanska ostrvska država Tuvalu, sa oko 66 miliona dolara.

Od zemalja bivše Jugoslavije najviše je plasirana Hrvatska, na 79. mestu sa prognoziranih 69,46 milijardi dolara. Srbija je na 82. poziciji sa 65,04 milijardi, a Slovenija na 85. sa 63,65 milijardi. Bosna i Hercegovina (113. mesto u svetu), Severna Makedonija (134.) i Crna Gora (149.) zajedno generišu 43,58 milijardi dolara BDP-a u 2022. godini.

Iako je globalni ekonomski rast već revidiran naniže, moguće je da bi situacija mogla biti još ozbiljnija. Organizacije poput Svetske banke kažu da rizici od stagflacije rastu.

Stagflacija, koja se nije dogodila poslednjih pedeset godina, definisana je kao “konstantno rastuća inflacija u kombinaciji sa stagnirajućim ekonomskim rezultatom”.

Za razliku od MMF, Svetska banka očekuje da će globalni rast opasti sa 5,7 procenata u 2021. na 2,9 procenata u 2022. godini, što je znatno niže od 4,1 procenata koliko je prognozirano u januaru. Očekuje se da će se kretati oko tog tempa i tokom 2023-24, pošto rat u Ukrajini remeti aktivnosti, investicije i trgovinu u bliskoj budućnosti.

Kao rezultat štete od pandemije i rata, nivo dohotka po glavi stanovnika u ekonomijama u razvoju ove godine će biti skoro pet odsto ispod svog trenda pre pandemije.

„Rat u Ukrajini, blokade u Kini, poremećaji u lancu snabdevanja i rizik od stagflacije koče rast. Za mnoge zemlje, recesiju će biti teško izbeći“, rekao je predsednik Svetske banke Dejvid Malpas (David Malpass) u redovnom obraćanju medijima na polovini godine.

„Tržišta gledaju napred, tako da je hitno potrebno podsticati proizvodnju i izbegavati trgovinska ograničenja. Promene u fiskalnoj, monetarnoj, klimatskoj i dužničkoj politici su potrebne kako bi se suprotstavile pogrešnoj alokaciji kapitala i nejednakosti u raspodeli dobrobiti.”