Borba protiv inflacije ili za privredni rast – pogled iz Turske i Nemačke

Jedna od ključnih dilema brojnih vlada i centralnih banaka u aktuelnoj krizi je koliko „stezati kaiš“ u borbi protiv inflacije, a da se ne uguši privredni rast.

Sagovornik Biznis.rs Aleksandar Međedović iz Tursko-nemačke privredne komore ukazuje na iskustva iz dve velike i potpuno različite države i ekonomije, uz poruku da bi Srbija, koja je sa Nemačkom na vrhuncu privredne saradnje, trebalo daleko više da se fokusira na privlačenje ozbiljnih turskih investicija.

Turski pogled na dilemu „inflacija ili rast“ pokazuje da sve analize mogu da budu uzaludne – kakve god mere da se preduzimaju, sve zavisi od toga kako se centralna banka u tom trenutku ponaša i koliko je spremna ili ne da ih podrži, kaže Međedović na početku razgovora o aktuelnoj krizi.

„Ne mogu da procenim sve efekte toga što turska centralna banka radi, ali trenutno je zvanična inflacija u toj zemlji na 80 odsto, a nezvanična blizu 300 odsto“, rekao je opisujući situaciju u toj državi, ali se u isto vreme pozvao na opasku koju je izneo ministar spoljnih poslova Ivica Dačić na 22. Beogradskom ekonomskom forumu o Srbiji – da je naša prednost to što ne znamo kako je živeti bez krize.

„Mogu da potvrdim da je to istina i kada je reč o Turskoj. Već je 20 godina u ‘kriznom modu’, bilo zbog izuzetno visokog privrednog rasta i posledica koje to sa sobom nosi, ili zbog devalavacije domaće valute (lire), i to je čini otpornom, ali to nije dugotrajno rešenje. Takođe, nikada se ne može predvideti šta će se desiti u Turskoj“, kaže Međedović.

Kada je reč o drugom „polu“ njegovog profesionalnog angažmana, nemačka ekonomija je, kako kaže, dugo bila izuzetno stabilna, da bi se danas suočila sa inflacijom od oko 10 odsto.

„Nama sa ovih područja se to čini smešnim, ali u Nemačkoj je to strašno i njihove vlasti, od kada je počela inflacija, gledaju da preduzmu sve moguće mere kako bi inflaciju držali na što nižem nivou“, ocenjuje Međedović i naglašava da je Turska, opet, primer zemlje koja daje primat rastu nad borbom protiv inflacije.

„I to dinamičnom, agresivnom rastu u pozitivnom smislu, jer dosta njihovih sektora zavisi od izvoza, od kupovne moći građana, i od stranih investitora, kod kojih je popularna mimo svih kriza u kojima se nalazi. Nemačka, sa druge strane, sve odluke donosi na srednji ili dugi rok. Ono što je važno u Nemačkoj i što će uticati na sve odluke je orijentacija ka ‘zelenim temama’, kao što su zaštita životne sredine, društveno odgovorno investiranje (ESG). Za to su i vlada i nemačko društvo spremni da podnose žrtve“, naglašava Međedović.

Srbija, kao mala ekonomija, prema njegovoj proceni ima šansu da kroz ovo doba inflacije, preteće recesije i energetske krize prođe „sa manjim povredama“ nego velike evropske države, s obzirom na šaroliku strukturu investicija koje privlači.

„I danas je moguće privući i nemački i turski kapital u Srbiju, jer investitori ne igraju uvek po unapred definisanim pravilima. Turski investitori su, recimo, uvek spremni da ulažu, i nikada ih neka ‘domaća kriza’ nije sprečavala u tome. Da jeste, ne bi investirali i u Rusiji i u Ukrajini, na Bliskom i dalekom Istoku ili u Africi. A dobri turski investitori dolaze da ostanu“, kaže Međedović za Biznis.rs.

Na našu opasku da je bilo loših iskustava sa turskim investitorima u Srbiji, među kojima je najsvežija firma „Berteks tekstil“ iz sektora tekstila, koja je napustila Kragujevac bez da izmiri plate radnicima, Međedović odgovara da „potrošački sektori“ i nisu ono na šta se treba orijentisati, iako je svako ulaganje dobrodošlo.

„Treba da se orijentišemo na turske investicije u auto-industriji. Turska je među najmoćnijim i najboljim dobavljačima auto-industrije„, ističe i dodaje da ozbiljni turski investitori već otvaraju svoje pogone u našoj zemlji.

U proteklih pet godina, recimo, u Leskovcu je pogon otvorio proizvođač sistema za cirkulaciju tečnosti za automobilsku industriju „Erenli“, u Priboju proizvođač metalnih komponenti „Flex Academy“ iz istanbulske grupacije „Eminflex“, kao i „Teklas“ u Vranju, a ukupno 700 kompanija u Srbiji sa turskim kapitalom zapošljava 10.000 radnika.

„Srbija ima pet jako dobrih investicija iz Turske iz sektora auto-industrije, i tih pet, po mojoj proceni, lako mogu da prerastu u 10, a u narednoj deceniji i u 20 važnih investicija, ali bi Srbija morala strateški da se bavi komuniciranjem sa takvim kompanijama, i da intenzivno radi na tome“, ocenio je Međedović.

Njegova je procena i da je Srbija uspela da dođe u fokus nemačke industrije toliko da se postavlja pitanje ima li prostora za nove investitore iz te zemlje, pogotovo što postojeći planiraju širenje kapaciteta, otvaranje istraživačkih centara i dodatni razvoj poslovanja.

„Srbija je sa nemačkom industrijom uradila i radi sve što može i treba, a to znači da daleko više potencijala leži u širenju saradnje sa Turskom. Pokušaću da budem hazarder, pa da kažem da bi značaj turskih i nemačkih investicija u Srbiji mogao da se izjednači, ako se strateški tome pristupi. Koliko god da imamo radnih mesta u nemačkim firmama u Srbiji, u sledećih 10 godina mogli bismo da postignemo isti rezultat sa turskim investicijama„, uveren je Međedović.

Nemačke kompanije u Srbiji, inače, zapošljavaju nešto više od 60.000 ljudi.