Kako će izgledati Beograd 2041. godine?

Svi zainteresovani moći će do 30. juna da pogledaju kako bi Beograd mogao da izgleda u narednih 20 godina. Naime, u toku je rani javni uvid u Generalni urbanistički plan Beograda 2041 (GUP 2041) na nekoliko mesta u glavnom gradu – u holu zgrade Gradske uprave Grada Beograda na Trgu Nikole Pašića, u holu zgrade Urbanističkog zavoda Beograda, u Bulevaru despota Stefana 56 i u Knez Mihailovoj ulici, ispred „Beogradskog izloga“. Kraj meseca ujedno je i rok za dostavljanje mišljenja zainteresovanih lica.

Neke od ideja koje su predstavljene u dokumentu čiji je naručilac Direkcija za građevinsko zemljšte i izgradnju Beograda, a obrađivač Urbanistički zavod Beograda, jesu i izgradnja autodroma kod Aerodroma Nikola Tesla i velodroma u naselju Jezerska terasa u opštini Čukarica, kao i Hipodroma Ovča.

Kako je navedeno u Generalnom urbanističkom planu, ciljevi ovog dokumenta su, između ostalog, nastavak realizacije bitnih strateških projekata grada u oblasti kulture, sporta, turizma, saobraćaja i infrastrukture, što bi trebalo da rezultira jačanjem konkurentnosti privrede i podsticanjem ekonomskog razvoja grada. A šta bi moglo dodatno da se poboljša i na šta ukazuju stručnjaci koji su imali priliku da ostvare uvid u GUP 2041?

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže Iva Čukić iz organizacije Ministarstvo prostora, komentarišući pomenuti plan, problematično je to što nedostaju neki podaci i evaluacije koji bi mogli da usmere razvoj grada, zbog čega je materijal ocenila više kao sanacioni pristup, nego stratešku viziju grada.

Tako se, prema rečima naše sagovornice, govori o širenju grada na poljoprivredno zemljište, uprkos tome što podaci pokazuju da je ono jako vredan resurs, te da ne bi trebalo neplanirano širiti grad, već to raditi kompaktno. No, ona smatra da nije problem samo poljoprivredno zemljište, već i sami centar grada.

„Takođe, problematičan je sam koncept decentralizacije koji podrazumeva izmeštanje javnih službi iz centra grada u periferne zone i omogućavanje da se postojeći objekti u centru koriste u drugom statusu, odnosno da mogu biti u privatnom vlasništvu. To pražnjenje centra grada nema opravdanje i jasnu argumentaciju“, naglašava Čukić.

Ona navodi da se planom istovremeno predviđa širenje i gradskog jezgra i zelenila, što su stvari koje stoje u koliziji jedna sa drugom.

„I sam grad prepoznaje da je potrebno povećati količinu zelenila za trećinu, ali se predlaže pošumljavanje zona oko Velike Moštanice i Vinče, što neće unaprediti kvalitet života u centralnim gradskim zonama, i tu se ne misli samo na „krug dvojke“, nego na širu zonu Beograda“, kaže Iva Čukić.

Veliko ratno ostrvo – buduće vodoizvorište?

Upravo zato ona ističe da je možda i najproblematičniji deo ovog plana izostanak odnosa prema zaštiti životne sredine i zelenoj infrastrukturi, uprkos postojanju podataka do kojih je došao Univerzitet u Beogradu o klimatskim promenama i o porastu tzv. toplotnih ostrva u kojima temperatura konstantno raste, budući da su korišćeni metali poput betona i čelika doprineli zagrevanju.

„Dakle, ceo taj segment nema nikakav odnos prema nečemu što je vrlo izvesno naša budućnost“, naglašava Čukić, dodajući da je zanimljivo i pitanje Velikog ratnog ostrva koje se predviđa kao buduće vodoizvorište.

„Znamo šta se desilo sa Makišom, ima tu dosta segmenata na koje treba obratiti pažnju“, napominje naša sagovornica.

Kako bi ova važna pitanja bila detaljnije analizirana, naša sagovornica smatra da treba da postoji veća participacija kako građanske, tako i stručne javnosti, budući da se radi o veoma bitnom planskom dokumentu, podsetivši na takozvani „zlatni plan“ iz 1972. godine koji je rađen na izuzetno participativan način jer se odlazilo u svaku lokalnu zajednicu, organizovano je stotine stručnih i naučnih skupova.

Upravo takav jedan pokušaj jeste i debata pod nazivom „Šta planira plan“ koja se održava večeras (ponedeljak) u Centru za kulturnu dekontaminaciju, a na kojoj će, pored naše sagovornice, govoriti i Jasmina Đokić iz Nove planske prakse, Ana Mitić Radulović iz Centra za eksperimente i urbane studije (CEUS) i Dragomir Ristanović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

„Mi sada imamo rani javni uvid u dokument koji je nedovršen i prepun zvučnih reči kao što su pametniji grad, efikasniji grad… Imamo i izostanak diskusije i na nivou struke. Takođe, na online anketu koju je sproveo Urbanistički zavod odgovorilo je samo 0,6 odsto građana, što nije reprezentativan uzorak i ne može služiti kao ulazni podatak za bilo šta“, dodaje.

Privredni rast – korist javnog ili privatnog sektora?

Budući da je kao jedan od ključnih ciljeva ovog plana naveden privredni rast, naša sagovornica ističe da je očigledna orijentisanost ka tržišnim vrednostima i favorizaciji privatnog sektora što se, kako je dodala, vidi u predlaganju upravljanja zemljištem, izmeštanja javnih ustanova iz centra grada, u kontekstu poglavlja koje se bavi kulturnim nasleđem gde je fokus na kulturnoj industriji što je, navodi, tržišno orijentisani koncept.

„To je linija koja se svuda provlači bez da je objašnjeno zbog čega je ona toliko dominantna. Jasno je da živimo u neoliberalnom kapitlaizmu, ali kakav benefit ima sam grad od toga nije jasno jer očigledno neki pojedinci imaju ekonomske benefite“, kaže ona.

Inače, konačni javni uvid nakon ranog javnog uvida trebalo bi da se održi krajem godine, a naša sagovornica kaže da će do tada pokušati da iznesu sve kritike na račun aktuelnog plana.

„Mi ćemo se truditi da se prihvate mišljenja, ali to zavisi i od pritiska javnosti i otvorenosti druge strane. Ja bih volela da postignemo nivo zdrave komunikacije koja će uključiti konstruktivne predloge i stvoriti prostor da se zajednički radi, ali vrlo često se javni uvidi pretvore u neku vrstu rovovskih borbi“, zaključuje naša sagovornica.