Kineske investicije pozitivno uticale na dinamiku industrijske proizvodnje Srbije

Srbija se prethodnih godina oslonila na diverzifikaciju masivnih stranih, mahom greenfield, investicija. Takva strategija u ovom geopolitičkom haosu i krizi evrozone donosi korist industriji, a šire posmatrano, i celoj ekonomiji, ocenjuje Ivan Nikolić, ekonomista i urednik publikacije Makroekonomske analize i trendovi, u majskom izdanju MAT-a.

Uoči posete kineskog predsednika Si Đinpinga Beogradu on je testirao hipotezu da su kineske investicije presudno uticale na to što je Srbija, prema njegovim rečima, i dalje na koloseku dinamičnog rasta industrijske proizvodnje.

“Na osnovu raspoloživih podataka, procenjujemo da je realni bruto domaći proizvod Republike Srbije u prva tri meseca 2024. međugodišnje uvećan za oko 4,6 odsto. Posmatrano sa proizvodne strane, uz pretpostavku neznatnog rasta poljoprivredne proizvodnje, ključni izvor pomenutog rezultata bila je industrija (doprinos od 0,7 procentnih poena, s tim da je bez energetike njen doprinos veći +1,1pp). Da li je to postignuto nekim čudom ili se porast proizvodnje koji prkosi dekonjunkturnim trendovima u evrozoni i regionu može preciznije mapirati?”, pita se Nikolić u autorskom tekstu.

Urednik MAT-a dodaje da industrija uspešno odoleva eksternim izazovima i geopolitičkim ograničenjima, godinama unazad, i podseća da je ova publikacija Ekonomskog instituta i Privredne komore Srbije često pisala da proizvodna prilagodljivost i otpornost potiče od fundamentalnog preobražaja same industrije od 2015. godine, od popravljanja njene tehnološke strukture i unapređenog kvaliteta. Ipak, aktuelna divergencija u kretanju industrijske proizvodnje u Srbiji i evropskim zemljama premašuje takav nalaz.

Stav da diverzifikacija stranih investicija donosi korist industriji Srbije Ivan Nikolić proverava analizom rezultata 28 kompanija koje imaju najveće učešće u bruto dodatoj vrednosti (BDV) Republike Srbije, a koje su obuhvaćene mesečnim istraživanjem industrije sa ciljem obračuna indeksa industrijske proizvodnje.

“Reč je o industrijskim kompanijama koje posluju u sva tri sektora industrije. Ovaj skup preduzeća je u 2022. godini učestvovao sa 9,4 odsto u BDV-u ekonomije, odnosno sa 46,9 procenata u BDV-u cele industrije. U svrhu ove analize kompanije smo razvrstali u šest različitih grupa, prema poreklu kapitala. S obzirom na činjenicu da raspolažemo sa podacima za fizički obim proizvodnje, polazimo od pretpostavke da se takvi podaci u kratkom roku bitno ne razlikuju od dinamike realne dodate vrednosti. To je uobičajena metodološka pretpostavka koja se koristi prilikom sastavljanja kvartalnih nacionalnih računa, a koja izvire iz nedostupnosti direktnih podataka”, ističe Ivan Nikolić.

Ekonomija Srbije je u 2023. zabeležila međugodišnji realni rast bruto dodate vrednosti (BDV) od 2,9 odsto. Rezultati koje su dobili stručnjaci MAT-a ukazuju na činjenicu da je posmatrani skup kompanija u tome učestvovao sa 8,5 odsto (odnosno sa 0,25 pp). S obzirom na činjenicu da je tokom prošle godine doprinos ukupne industrije rastu BDV Srbije iznosio 0,45 pp, sledi da je doprinos posmatranog skupa tom rezultatu nadpolovičan, odnosno 55,1 odsto.

Međutim, ukoliko posmatrana preduzeća razvrstamo prema poreklu vlasničkog (investicionog) kapitala zaključak se menja.

“Naime, dobijeni rezultat u najvećoj meri potiče iz aktivnosti kineskih kompanija, naročito Serbia Zijin Bor Copper d.o.o. koja je u 2023. godini u odnosu na 2022. uvećala proizvodnju za 55,5 odsto. Značajan deo rasta dodate vrednosti generisale su i srpske kompanije iz energetskog sektora, ali je taj rezultat ipak bio ekscesnog karaktera, iako je posledica dobrih hidroloških uslova, s jedne, kao i niske baze za poređenje, s druge strane. Svi ostali podskupovi preduzeća ili su u proseku zabeležili stagnaciju proizvodnje ili ozbiljniju redukciju, kakav je bio slučaj sa kompanijama u ruskom vlasništvu”, navodi Nikolić.

Rezultati dobijeni za prvo tromesečje 2024. još ubedljivije potvrđuju polaznu hipotezu. Naime, tokom prva tri meseca ove godine, međugodišnje posmatrano, ukupan realni rast privredne aktivnosti procenjen je na 4,6 odsto, a analiziranih 28 najvećih kompanija u tome su učestvovale sa 6,2 odsto (doprinela su rastu sa 0,29 pp).

Iako je doprinos industrije u tome bio 0,67 pp sledi da je ovaj kontigent preduzeća imao učešće od 43,5 odsto.

“Međutim, kao i tokom 2023. godine, u okviru posmatrane grupe preduzeća dominiraju kineske kompanije, s tim da je sada njihova nadmoć potpuna. Kompanija Serbia Zijin Bor Copper je u odnosu na isti period 2023. više nego udvostručila svoju proizvodnju (indeks je 208,1), a Serbia Zijin Mining Bor zabeležio je rast proizvodnje za 16,9 odsto. Unutar posmatranog skupa kineskih kompanija jedino je proizvodnja u kompaniji HBIS Group Serbia smanjena za oko 3,9 odsto”, navodi urednik MAT-a.

Rezultati ostalih grupa preduzeća su sa negativnim predznakom. Najlošije performanse je zabeležila Naftna industrija Srbije (NIS), zbog planskog remonta i investicionih radova na većini procesnih postrojenja u Rafineriji nafte Pančevo.

“Dakle, dobijeni rezultati osim što potvrđuju hipotezu da je opredeljenost ekonomske politike za diverzifikaciju investicija iz različitih zemalja i regiona do sada bila ispravna, jasnije objašnjavaju performanse industrija posmatranih zemalja. Što se tiče kineskih investicija, one su nesumnjivo pozitivno uticale što je industrijska proizvodnja Srbije još uvek na koloseku dinamičnog rasta”, zaključuje Ivan Nikolić.