Koje poreske obaveze imaju strani vlasnici u energetskom sektoru?

Sticanje udela u domaćim firmama koje se bave energetikom – bilo da je reč o vetroparkovima, solarnim elektranama ili hidrocentralama – u Srbiji je moguće kroz nekoliko osnovnih modela, a svaki od njih ima svoje pravne i poreske posledice.

Stručnjaci navode da se sve više investitora iz inostranstva okreće ka Srbiji kao privlačnom tržištu za ulaganja u zelenu energiju. Vetar, sunce i voda postaju i ključne tačke interesovanja stranih kompanija, među kojima se sve češće nalaze i one iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

Na jednom primeru ulaganja advokati kancelarije Stojković ukazali su na poreski tretman takvih investicija. Naime, firma iz UAE iza koje stoji fizičko lice – rezident Srbije, planira da stekne 50 odsto udela u srpskoj kompaniji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

“Reč je o firmi koja razvija vetroparkove, solarne elektrane i hidrocentrale – sektore koji se sve više nalaze u fokusu domaće energetske politike. Ali, iza arapske firme stoji zanimljiv detalj – fizičko lice koje je rezident Srbije. I tu počinje prava pravna i poreska priča”, navode advokati.

Na pitanje da li se pri sticanju udela plaća porez, pravnici odgovaraju da je dobra vest za investitore da nemaju takvu obavezu.

“Bez obzira na to da li se udeo stiče uz naknadu ili bez nje, u Srbiji ne postoji obaveza plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Drugim rečima, sam čin ulaganja, makar i kroz sticanje 50 odsto vlasničkog udela, ne podleže oporezivanju. To Srbiju čini izuzetno konkurentnom investicionom destinacijom jer slične transakcije u mnogim zemljama podrazumevaju dodatne poreske terete. Ova poreska neutralnost može biti presudna kada se investitori odlučuju između više potencijalnih tržišta”, pojašnjavaju advokati.

Međutim, oni napominju da iako je sam ulazak na tržište neoporeziv, to ne znači da poreza nema u budućnosti. Ključna tačka javlja se kada arapski investitor odluči da proda svoj udeo trećem licu. U tom trenutku postaje važno kako je udeo prvobitno stečen – da li je kupljen ili poklonjen.

Ako je udeo dobijen besplatno, njegova nabavna cena je nula dinara, što znači da se ceo prihod od prodaje tretira kao kapitalni dobitak – i postaje oporeziv. U slučaju kupovine, osnovica za porez se utvrđuje na osnovu dokumentovane nabavne cene. U svakom slučaju, transparentnost u dokumentaciji je ključna.

“Ukoliko svoj udeo prodaje firma iz EU, tu stvari postaju nešto složenije. Ako EU firma prenosi udeo bez naknade – nema prihoda, nema kapitalnog dobitka, pa samim tim ni poreza. Ali postoji rizik jer Poreska uprava Srbije može oceniti da je u pitanju prikriveni pravni posao i sama odrediti tržišnu vrednost udela. Ako se ta vrednost razlikuje od nabavne cene – eto poreza”, ističu advokati iz kancelarije Stojković.

U slučaju prenosa uz naknadu, čak i ako se ne ostvari dobitak, postoji obaveza da se podnese poreska prijava. Osim toga, prodavac mora otvoriti nerezidentni račun, pribaviti PIB i čekati potvrdu da je poreska obaveza izmirena – procedura koja može potrajati i do mesec dana.

“Dobra vest je da Srbija i UAE imaju ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koji omogućava primenu povlašćene stope od svega pet odsto – pod uslovom da arapska firma poseduje najmanje pet procenata kapitala u srpskoj firmi i da dostavi potrebnu dokumentaciju. U konkretnom slučaju, sa 50 odsto udela, ovaj uslov je svakako ispunjen”, navode pravnici.

Ako uslovi nisu ispunjeni, stopa poreza skače na čak 20 odsto. Zato je važno da srpska firma dobije overenu potvrdu o rezidentnosti iz UAE i dokaz o stvarnom vlasništvu prihoda – svaki put kada se dividenda isplaćuje.

Šta se dešava pri budućoj prodaji udela?

Ako arapska kompanija jednog dana odluči da proda svoj udeo, pitanje poreza zavisi od strukture imovine srpske firme. Ako više od 50 procenata čine nepokretnosti (zemljište, objekti, oprema) – aktivira se takozvana “Land Rich” klauzula. Tada pravo na oporezivanje kapitalnog dobitka ima Srbija.

Ako je manje od 50 odsto imovine vezano za nepokretnosti, pravo oporezivanja prelazi na UAE. Bez obzira na to, određene procedure u Srbiji se moraju poštovati – uključujući otvaranje računa, podnošenje poreskih prijava i pribavljanje potvrda o izmirenim obavezama.