Otvoren treći poziv za učešće u EU programu za saradnju zemalja Dunavskog regiona

Interreg program podrške dunavskoj prekograničnoj saradnji finansiran od strane EU ima za cilj zatvaranje jaza između zemalja regiona u pogledu inovacija, životne sredine, energetike, socijalnih pitanja i korporativnog upravljanja.

Program EU podrške dunavskoj regiji odnosi se teritoriju devet država članica EU: Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Mađarsku, Nemačku sa dve regije BadenVirtemberg i Bajern, zatim, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju.

U ovom projektu uzeće učešće i pet država koje nisu članice EU, a to su Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina.

Budžet Interreg programa iznosi 224,6 miliona evra, što predstavlja jedinstveni iznos za svih 14 zemalja učesnica programa. Ova suma će biti dopunjena i nacionalnim doprinosima projektnih partnera. Pojedinačni projekti u okviru prioritetnih programskih ciljeva dobiće podršku Evropske unije do 80 odsto svojih ukupnih prihvatljivih troškova.

Poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović iz konsultantske kuće Casa Forte u razgovoru za Biznis.rs objašnjavaju da ceo dunavski prostor pati od veoma fragmentiranog političkog i administrativnog okruženja, što je dodatno zakomplikovano značajnom razlikom u ekonomskom razvoju zemalja regiona.

“Evropske mere za jaču koheziju zajedno sa pristupnom i susedskom politikom stvaraju novu, jedinstvenu istorijsku situaciju za bolju integraciju dunavskog prostora. Dunavski makroregion je region barijera, zbog svog veoma fragmentiranog statusa u političkom, socio-ekonomskom i administrativnom aspektu. Efekti takve fragmentacije su odlučujući za razvoj čitavog regiona i zato bi trebalo poraditi na ublažiavanju graničnih efekata – “od regiona barijera do regiona tokova”, isitče Davidović.

U ovom veoma heterogenom i raznolikom regionu, poseban naglasak se stavlja na različite potrebe od zemlje do zemlje, s obzirom na njihov različit politički i ekonomski status.

Kada je reč o podržanim projektima koji će se odvijati u svakoj od zemalja učesnica biće prema rečima naših sagovornika ocenjeni putem koncepta sledećih programskih indikatora:

• Zajednički razvijena strategija koja će definisati zajedničke probleme/izazove ciljane oblasti i njenih regiona. Strategija bi trebalo da postavi jasne srednjoročne i dugoročne ciljeve, prioritete i pravac delovanja koji je osmišljen da se postignu planirani ciljevi, koji odražavaju i zajedničku viziju Dunavskog regiona u konkretnoj oblasti.

• Zajednički razvijeno rešenje koje doprinosi rešavanju zajedničkog problema, izazova kojim se bavi projekat. Zajedničko rešenje će biti testirano kako bi se dokazalo da li rešenje zadovoljava potrebe ciljnih grupa.

• Zajednički razvijena pilot akcija ima eksperimentalnu prirodu ili testiranje inovativnih proizvoda, metodologija, alata itd. ili demonstriranje primene postojeće metodologije, alata za određenu teritoriju/sektor, izvodljivost i efikasnost procedura, novih instrumenata, alata, eksperimentisanja ili prenos prakse.

Ko može da aplicira za projektnu podršku?

Za podršku projektnoj ideji u ovom programu mogu da se prijave konzorcijim ili grupa partnera koji ispunjavaju određene uslove.

“Svaki projekat mora da uključi najmanje tri direktno finansirajuća partnera iz tri različite zemlje programske oblasti- vodeći partner i najmanje dva partnera na projektu. Najmanje jedan partner mora biti iz države članice EU programske oblasti”, navodi poslovni konsultant Biljana Lazarević.

Vrste partnera koji ispunjavaju uslove za finansiranje u okviru programa Dunavskog regiona su lokalne, regionalne, nacionalne javne institucije, zatim međunarodne organizacije koje deluju po nacionalnom zakonu bilo koje DRP partnerske države, neprofitne organizacije, kao i privatna preduzeća. Partneri mogu biti i privredne komore, sindikati, nevladine organizacije.

Privatna profitna preduzeća ne mogu biti vodeći partner.

Aktivnosti koje su podržane programom Interreg moraju biti u skladu sa pravilima.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da su neki od uslova da doprinose održivom teritorijalnom razvoju, privlače dodatne investicije, predstavljaju razvojne perspektive i razvoj politike, kao I da olakšavaju sprovodjene inovacija (uključujući društvene inovacije).

“Takođe, potrebno je da projekti služe unapređenju ekonomije i informacionog društva konkretnom saradnjom i vidljivim rezultatima. Da stvaraju nove proizvode, usluge, razvijaju nova tržišta, ali i rade na unapređenju ljudskih resursa zasnovanih na principima održivosti”, navodi naš sagovornik.