Budžet Interreg projekta 224 miliona evra

Otvoren treći poziv za učešće u EU programu za saradnju zemalja Dunavskog regiona

Investicije

9.4.2024 13:13 Autor: Ljiljana Begović 0

Otvoren treći poziv za učešće u EU programu za saradnju zemalja Dunavskog regiona Otvoren treći poziv za učešće u EU programu za saradnju zemalja Dunavskog regiona
Interreg program podrške dunavskoj prekograničnoj saradnji finansiran od strane EU ima za cilj zatvaranje jaza između zemalja regiona u pogledu inovacija, životne sredine, energetike,... Otvoren treći poziv za učešće u EU programu za saradnju zemalja Dunavskog regiona

Interreg program podrške dunavskoj prekograničnoj saradnji finansiran od strane EU ima za cilj zatvaranje jaza između zemalja regiona u pogledu inovacija, životne sredine, energetike, socijalnih pitanja i korporativnog upravljanja.

Program EU podrške dunavskoj regiji odnosi se teritoriju devet država članica EU: Austriju, Bugarsku, Hrvatsku, Češku, Mađarsku, Nemačku sa dve regije BadenVirtemberg i Bajern, zatim, Rumuniju, Slovačku i Sloveniju.

U ovom projektu uzeće učešće i pet država koje nisu članice EU, a to su Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina.

Budžet Interreg programa iznosi 224,6 miliona evra, što predstavlja jedinstveni iznos za svih 14 zemalja učesnica programa. Ova suma će biti dopunjena i nacionalnim doprinosima projektnih partnera. Pojedinačni projekti u okviru prioritetnih programskih ciljeva dobiće podršku Evropske unije do 80 odsto svojih ukupnih prihvatljivih troškova.

Poslovni konsultanti Biljana Lazarević i Veljko Davidović iz konsultantske kuće Casa Forte u razgovoru za Biznis.rs objašnjavaju da ceo dunavski prostor pati od veoma fragmentiranog političkog i administrativnog okruženja, što je dodatno zakomplikovano značajnom razlikom u ekonomskom razvoju zemalja regiona.

“Evropske mere za jaču koheziju zajedno sa pristupnom i susedskom politikom stvaraju novu, jedinstvenu istorijsku situaciju za bolju integraciju dunavskog prostora. Dunavski makroregion je region barijera, zbog svog veoma fragmentiranog statusa u političkom, socio-ekonomskom i administrativnom aspektu. Efekti takve fragmentacije su odlučujući za razvoj čitavog regiona i zato bi trebalo poraditi na ublažiavanju graničnih efekata – “od regiona barijera do regiona tokova”, isitče Davidović.

U ovom veoma heterogenom i raznolikom regionu, poseban naglasak se stavlja na različite potrebe od zemlje do zemlje, s obzirom na njihov različit politički i ekonomski status.

Timski rad
Foto: Pixabay.com

Kada je reč o podržanim projektima koji će se odvijati u svakoj od zemalja učesnica biće prema rečima naših sagovornika ocenjeni putem koncepta sledećih programskih indikatora:

• Zajednički razvijena strategija koja će definisati zajedničke probleme/izazove ciljane oblasti i njenih regiona. Strategija bi trebalo da postavi jasne srednjoročne i dugoročne ciljeve, prioritete i pravac delovanja koji je osmišljen da se postignu planirani ciljevi, koji odražavaju i zajedničku viziju Dunavskog regiona u konkretnoj oblasti.

• Zajednički razvijeno rešenje koje doprinosi rešavanju zajedničkog problema, izazova kojim se bavi projekat. Zajedničko rešenje će biti testirano kako bi se dokazalo da li rešenje zadovoljava potrebe ciljnih grupa.

• Zajednički razvijena pilot akcija ima eksperimentalnu prirodu ili testiranje inovativnih proizvoda, metodologija, alata itd. ili demonstriranje primene postojeće metodologije, alata za određenu teritoriju/sektor, izvodljivost i efikasnost procedura, novih instrumenata, alata, eksperimentisanja ili prenos prakse.

Ko može da aplicira za projektnu podršku?

Za podršku projektnoj ideji u ovom programu mogu da se prijave konzorcijim ili grupa partnera koji ispunjavaju određene uslove.

“Svaki projekat mora da uključi najmanje tri direktno finansirajuća partnera iz tri različite zemlje programske oblasti- vodeći partner i najmanje dva partnera na projektu. Najmanje jedan partner mora biti iz države članice EU programske oblasti”, navodi poslovni konsultant Biljana Lazarević.

Vrste partnera koji ispunjavaju uslove za finansiranje u okviru programa Dunavskog regiona su lokalne, regionalne, nacionalne javne institucije, zatim međunarodne organizacije koje deluju po nacionalnom zakonu bilo koje DRP partnerske države, neprofitne organizacije, kao i privatna preduzeća. Partneri mogu biti i privredne komore, sindikati, nevladine organizacije.

Privatna profitna preduzeća ne mogu biti vodeći partner.

Aktivnosti koje su podržane programom Interreg moraju biti u skladu sa pravilima.

Poslovni konsultant Veljko Davidović kaže da su neki od uslova da doprinose održivom teritorijalnom razvoju, privlače dodatne investicije, predstavljaju razvojne perspektive i razvoj politike, kao I da olakšavaju sprovodjene inovacija (uključujući društvene inovacije).

“Takođe, potrebno je da projekti služe unapređenju ekonomije i informacionog društva konkretnom saradnjom i vidljivim rezultatima. Da stvaraju nove proizvode, usluge, razvijaju nova tržišta, ali i rade na unapređenju ljudskih resursa zasnovanih na principima održivosti”, navodi naš sagovornik.

Ciljevi projekta

Program je organizovan prema četiri programska prioriteta koji su dalje raščlanjeni na deset specifičnih ciljeva.

1. Pametniji Dunavski region sa dva specifična cilja:

  • Uključivanje inovacija i transfera tehnologije
  • Razvijanje veština za pametnu specijalizaciju i preduzetništvo

2. Zeleniji Dunavski region sa manje karbon otiska sa četiri specifična cija:

  • Promovisanje obnovljivih izvora energije
  • Promovisanje upravljanja klimatskim promenama i prirodnim katastrofama
  • Poboljšanje kvaliteta vode i sedimenata
  • Zaštita i obezbeđenje biodiverziteta duž ekogranica i eko regiona

3. Fokus na produbljivanju socijalnih veza:

  • Pristupačno, inkluzivno i efikasno tržište rada
  • Pristupačna, inkluzivna i efikasna edukacija, treninzi i doživotno učenje
  • Socio-ekonomski razvoj kroz nasleđe, kulturu i turizam

4. Bolje korporativno upravljanje:

  • Povećati institucionalne kapacitete za teritorijalno i makroregionalno upravljanje

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.